Monopol monopola

Iskustvo je pokazalo, naročito doskorašnje domaće, da monopol nad trgovinom duvanom ali i svakom drugom robom ili uslugom za kojom postoji velika tražnja postoji oduvek. Pitanje je samo ko vuče profit.

„Ova vlada je liberalno orijentisana i želi da stvori ambijent za slobodnu tržišnu utakmicu ali pod jednakim uslovima za sve učesnike. Ali, u ove tri oblasti, duvan – nafta – igre na sreću, preuzeli smo neka rešenja iz bivše SFRJ koja su se pokazala efikasnim a koja su degradirana od ’91. sa sveopštom kriminalizacijom društva i nipodaštavanjem interesa građana i države“, rekao je za „Vreme“ Božidar Đelić, ministar finansija u republičkoj vladi. „Krenuli smo od robe u čijem se prometu nalazi najveći novac, od nafte. U državnu kasu se sada, za razliku od prethodnog perioda, sliva više od milijardu dinara po tom osnovu, pa je jasno koliki je to bio biznis za povlašćene pojedince i zbog čega je bilo toliko otpora donošenju takvog zakona. Sada su na redu igre na sreću i promet duvana.“

Mučno je, ali i poučno, podsetiti se da smo dugo živeli pritisnuti raznim neformalnim monopolima, od zejtina i šećera do benzina i duvana. Znalo se tačno, u krugu povlašćenih, ko je ko, ko šta radi i kome koliko pripada i ta podela je bila finansijska potpora moći prethodnog režima.

Režim je promenjen, što valja potvrditi promenama baš u toj oblasti: zakonima koji će važiti jednako za sve, naročito onima kojima se reguliše promet tzv. akcizne robe, one koja donosi najviše profita.

„SRBIJA TABAK„: Za razliku od nafte koja je neophodna privredi svake zemlje i čija cena utiče na ukupan životni standard, i kocke koja je zgodna za utaju poreza pa je izvrsno sredstvo za pranje novca stečenog u crnoj zoni, duvan je, u suštini, legalna droga koja kod konzumenta izaziva fizičku i psihičku zavisnost. Zbog toga ima sigurno tržište, dušu dalo za monopol. Nijedna država na svetu nije gadljiva na prihod od duvanske zavisnosti a razlika između nabavne i prodajne cene motiviše šverc.

Polovinom godine, kada je zakon najavljivan, premijer Srbije Zoran Đinđić objavio je da njegova vlada priprema zakon o osnivanju Srbija tabaka, nacionalne industrije koja bi imala državni monopol na duvan, i da se traži strani partner koji bi se obavezao da će napraviti fabriku kvalitetnih stranih cigareta u Srbiji i da će pomoći revitalizaciju domaće duvanske industrije, od proizvodnje do prerade. Istovremeno bi koncesije stranim partnerima za proizvodnju licencnih cigareta trebalo da daje državni monopolista, odnosno Srbija tabak. Mnogima iz nove vlasti zasmetala je ta svojevrsna „monopolizacija monopola“ pa se utrkivalo u najavljivanju brze izgradnje fabrika duvana, svako na „svojoj“ teritoriji i u saradnji sa „strateškim partnerom“, licitiranjem broja uvoznika i distributera, optuživanjima za opstrukciju odnosno za saradnju sa kriminalnim avetima nedavne prošlosti itd., itd., ne bezrazložno, dakako. Zanimljivo je, međutim, da se nekim čudom broj fabrika i uvoznika poklapao sa brojem svetskih proizvođača cigareta prisutnih na našem tržištu – sedam. Kao da je Srbija podeljena na sedam duvan-nahija. Nameće se zaključak da je poneko, osvojivši političku vlast, poželeo da se omrsi, računajući da vlast i mast nužno i olako idu zajedno. Samo se, neznano zašto, broj distributera sveo na dva. Čega li to „dva“ u Srbiji ima?

„Indikativno je da se, čim smo stegli propise i ograničili šverc, odjedanput pojavljuje mnogo projekata za otvaranje fabrika licencnih cigareta“, konstatuje Đelić. „Od ograničavanja broja uvoznika i distributera definitivno se odustalo, ali su zato propisani visoki standardi za dobijanje licence, od organizovanosti i opremljenosti do polaganja visokog depozita. Nikako ne želimo da uvoznici budu preprodavci, tek karika u nekom lancu. Zato će potencijalni uvoznik morati da ima bar predugovor, ako ne već i ugovor, o saradnji sa nekim velikim proizvođačem. Tako će se izbeći dosadašnja praksa da se kao uvoznici pojavljuju fantomska preduzeća na nepostojećim adresama i sa istim takvim direktorima koji uvezu nekoliko šlepera cigareta i onda netragom nestanu. Što se tiče proizvodnje cigareta zakon neće bezrezervno štititi domaće fabrike, ali neće ni širom otvarati tržište kao što je slučaj u Rumuniji danas, gde je davanje šakom i kapom licenci za proizvodnju stranih cigareta potpuno uništilo postojeće fabrike koje se sad ne mogu ni privatizovati. Niko ih neće, jer novootvorene fabrike fiktivno proizvode cigarete a u suštini su paravan za šverc. Interes nam je da naše fabrike duvana budu privatizovane, a ne uništene. Zato su propisani strogi uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se dozvola za proizvodnju dobila i koje mogu ispuniti samo vrhunski proizvođači poznatih marki. Biće raspisan međunarodni tender, ponude će se otvarati javno, pred kamerama sa jasnim kriterijumima i objašnjenjima zašto je ko dobio koju licencu.“

ŠTAP I ŠARGAREPA: Trenutno u Srbiji postoje dve stotine trgovaca duvanom „na veliko“. Po rečima ministra, tendencija je da se, postavljanjem strogih uslova takođe, taj broj znatno smanji, ali ne i ograniči: da ih bude nekolicina koji će manjom maržom ali boljom organizovanošću ostvarivati profit ali i biti podložni permanentnoj kontroli i tako sprečavati krijumčarenje. Maloprodaja će, po Nacrtu zakona, biti organizovana kao i u drugim evropskim zemljama. Svaki prodavac će morati da ima dozvolu za maloprodaju i na objektu će imati istaknutu posebnu oznaku dobijenu od Ministarstva tako da će se „iz aviona“ videti ko prodaje legalno a ko ne. Predviđene kazne za nepoštovanje, odnosno kršenje zakonskih propisa veoma su visoke i destimulišuće. S druge strane, državno „zahvatanje“ je najmanje u okruženju, od dvadeset do četrdeset odsto, carina, akciza i porez zajedno. Time bi trebalo da je upućena jasna poruka svim učesnicima u „duvanskom lancu“ da se kriminal ne isplati ali i da se otvori prostor za legalno poslovanje.

„Ne može se ova materija regulisati samo zakonskim ‘štapom’. Mora postojati i šargarepa“, kategoričan je Đelić. „Ovaj zakon uvodi veoma rigoroznu kontrolu Ministarstva finansija, samim tim Vlade i parlamenta, nad prometom duvana i duvanskih proizvoda. Tako će se valjda i one najnevernije tome uveriti da postoji iskrena težnja da se sve čini u dobrobit naših građana i države. To ne znači da će konkurencija biti ugušena u ime nekog silnika ili neke mračne sile: želimo da uspostavimo strukturu te industrije sa odgovornim ekonomskim faktorima koji imaju šta da izgube ako rade protivzakonito, ali i da im stvorimo ambijent da ostvare profit.“

Ne treba mnogo gledati pa uvideti da će se dosadašnji „veletrgovci“ potruditi da ostanu u igri, da su probali da zadrže svoj povlašćen položaj i da i u vlasti ima onih koji su duvali i sad duvaju u istu tikvu s njima, ali i da ima onih koji to žele da spreče stvaranjem konkurencije. Sigurno je da su dobro opremljeni, milion eura za depozit sigurno im ne predstavlja problem a lako će doći i do ugovora sa svetskim proizvođačima jer su njihove cigarete i do sada prodavali. Zarada će im verovatno biti manja, ali zato sigurna i ovenčaće se oreolom uspešnih poslovnih ljudi koji sve rade u skladu sa zakonom. Kako „Vreme“ saznaje, „Filip Moris“ od pre dva meseca ima svog predstavnika u Jugoslaviji ali se marlboro prodavao i pre toga. Sigurno nije dolazio u putnim torbama sitnih švercera i to iz zemalja u kojima su cigarete skuplje no kod nas. Sve je, znači, isto, samo je forma drugačija. Tu, međutim, postoji jedna zakonska „mina“ koja je, sva je prilika, zamišljena da pomrsi mnogima račune ili „istera jazavca na čistinu“. Po slovu zakona, niko, od uvoznika do trgovca na malo, neće dobiti dozvolu ako je u prethodnih pet godina od prijavljivanja na tender, odnosno podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za trgovinu kažnjen „za privredni prestup ili krivično delo po osnovu nedopuštene trgovine cigaretama ili prekršaj ili krivično delo protiv javnih prihoda“. Ako se izuzmu sitni prodavci, niti jedan grosista neće imati problema sa tim paragrafom.

Akcizna roba pretpostavlja postojanje akcizne markice. Iako za različite proizvode markice različito koštaju, na njima se ta razlika ne vidi. Tako se najjeftinija markica može naći na najskupljim cigaretama. Međuprostor slobodan za „muvanje“ stvoren je već poslovičnim dvovlašćem: akcize određuje republička vlada, a za izdavanje markica nadležna je savezna. „Znamo da ima nelegalnih štamparija ali znamo i za štampanje dvostrukih tiraža u ovlašćenim štamparijama. Zato radimo na tome da se akcizne markice dodatno obezbede“, kaže Đelić. „Ipak, obe vlade idu prema istom cilju, mada bi bilo jednostavnije kada bi sve bilo na republičkom nivou.“

Direktor Savezne uprave carina Vladan Begović nedavno je izjavio da se trenutno u Jugoslaviji dve trecine cigareta uvoze legalno i izrazio nadu da će se u sledećoj godini šverc smanjiti na petinu ukupnog uvoza naglašavajući da više nisu u pitanju šleperi. „To postoji u svakoj zemlji bez obzira na to koliko je razvijena. Ne može se apsolutno sprečiti.“

„Mi želimo da idemo dalje, da još više smanjimo nelegalnu trgovinu cigaretama i zato stvari sistemski menjamo. Zato služi ovaj Nacrt zakona o duvanu, koji sada privodimo kraju kroz javnu raspravu“, zaključuje ministar. „Najveća novost je to što jedan poljoprivredni zakon sada više liči na fiskalni zakon a radimo na tome da postane i zdravstveni radi smanjivanja potrošnje duvana koja je kod nas prešla svaku meru.“ Na svakom pakovanju pisaće, kao u celom svetu, da je pušenje štetno po zdravlje.