Momčilo Perišić

Osnovni podaci: Rođen je 22. maja 1944. godine u selu Koštunići kod Gornjeg Milanovca. Otac Srećko, radnik, i majka Danica domaćica.

foto: tanjug

Prva četiri razreda završio je u rodnom selu, druga četiri u Pranjanima. Srednju ekonomsku školu u Čačku. Na Vojnoj akademiji Kopnene vojske – artiljerijski rod diplomirao 1966. godine. Završio je i Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane. Vanredno je diplomirao i psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu – „kako bi korigovao sopstvenu ličnost“.

Srbin, pravoslavac, slavi Đurđevdan.

Oženjen, ima dva sina.

Karijera: 1991. pukovnik, 1993. general-pukovnik. Vojnu službu započeo je u Karlovcu, a zatim premeštaji (ukupno petnaest puta); u Zadru ga je zatekao i rat 1991. na mestu načelnika Školskog artiljerijskog centra. Bio je u blokadi hrvatskog Zbora narodne garde i policije. Kako je u zaleđu grada bila artiljerija Kninskog korpusa, a pripadnici 63. padobranske brigade čvrsto su držali obližnji aerodrom Zemunik, Perišić je oktobra 1991, posle pregovora, napustio kasarnu sa celokupnim ljudstvom i tehnikom. U Hrvatskoj je Perišić zbog granatiranja Zadra osuđen na dvadeset godina zatvora u odsustvu; zanimljivo je, međutim, da se Zadar ne pominje u optužnici Haškog tribunala.

Nakon toga počeo je uspon u karijeri: dobija čin general-majora, a potom postavljenje za komandanta Bilećkog korpusa. Perišić je u Mostaru stekao dva nadimka: „Vitez“ u Miloševićevim medijima i „Midnight calling“ u samom gradu. Naime, imao je običaj da se javlja u noćni program lokalnog radija i zahteva povlačenje ili prekid paljbe protivnika, pod pretnjom otvaranja artiljerijske vatre. Učestvuje u borbama za dolinu Neretve, ali i odbija ponudu Radovana Karadžića da bude glavni u „njegovoj“ vojsci i odlazi u Niš, gde postaje načelnik štaba Treće armije u jesen 1992, a njen komandant u aprilu 1993. Za načelnika Generalštaba VJ imenovan je 29. avgusta 1993. godine. Sa 49 godina bio je najmlađi načelnik Generalštaba VJ.

Na toj dužnosti bio je do 24. novembra 1998. godine kada je ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića smenjen i postavljen za savetnika predsednika Savezne vlade za pitanja odbrane, što je odbio: „Aktuelnoj vlasti ne odgovaraju rukovodioci visokog integriteta koji misle svojom glavom. Smenjen sam bez konsultacija, na neprimeren i nezakonit način. Ostajem na raspolaganju Vojsci, narodu i državi“, rekao je tada. Aktivira se u politici i osniva, u leto 1999. Pokret za demokratsku Srbiju.

Komunista: „Bio sam član SK, jer niko nije mogao biti oficir bez ove članske karte“, objasnio je general.

Optužnica: Marta 2005. godine, nakon što je Haški tribunal podigao optužnicu kojom ga tereti za pomaganje i podržavanje zločina u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993–95. Perišić se dobrovoljno predao. Suđenje je počelo oktobra 2008. godine, a septembra 2011. u prvostepenom postupku Perišić je osuđen na 27 godina robije.

Veštak: „Kako mogu da budem veštak kada sam mesec dana nosio bombu u tašni da je bacim na tog izdajnika ako ga sretnem“, odgovorio je na poziv da veštači pred Vojnim sudom u slučaju optužbe protiv generala Vladimira Trifunovića.

Političar i špijun: Perišić je kao kandidat DOS-a na parlamentarnim izborima 24. septembra 2000. godine izabran za poslanika Veća republika Skupštine SRJ. U vladi Zorana Đinđića bio je potpredsednik zadužen za bezbednost, a 19. marta 2002. podneo je ostavku, jer su ga četiri dana ranije vojne vlasti uhapsile u jednom motelu na Ibarskoj magistrali zbog sumnje da je špijunirao u korist SAD. Istovremeno sa Perišićem, uhapšeni su i diplomata SAD Džon Dejvid Nejbor, potpukovnik VJ Miodrag Sekulić i bivši pripadnik VJ Vladimir Vlajković.

Vojno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Perišića zbog špijunaže i suđenje je počelo 24. decembra iste godine. Posle Perišićevog odlaska u Hag Krivično vanraspravno veće Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu novembra 2005. donelo je odluku da se prekine ovaj postupak do okončanja postupka u Hagu.