U radnoj nedelji, između Srpske nove godine i Svetog Jovana, na izmaku jednomesečnog slavlja u Srbiji (zna se, od Svetog Nikole do Svetog Jovana više je crvenih no radnih slova u kalendaru), Evropski parlament je prihvatio ukidanje jedne milenijumske zabrane. Reč je o ukidanju zabrane ženama da posećuju planinu Atos u Grčkoj, areal od 400 km². Odluka o zabrani donesena je još 1045. godine. Doneli su je kaluđeri dvadeset manastira oblasti Atos. I važila je do pre neki dan. Prestala je da važi usvajanjem Swiebel izveštaja o stanju ljudskih prava u Evropskoj uniji. Swibel izveštaj je usvojen sa 274 glasa ZA i 269 glasova PROTIV. Od 25 poslanika Grčke u Evropskom parlamentu za ovaj izveštaj glasalo je samo troje (Anna Karamanou PES, Michalis Papayiannakis i Dimitris Koulourianos, GUE). Paragraf koji se odnosi na skidanje zabrane o kretanju žena na Atosu pak usvojen je sa 277 glasova ZA i 255 PROTIV. Dakle, važenje diskriminatorskog stava o zabrani kretanja žena na Atosu nije lako i jednostavno prekinuto. Rezolucija Evropskog parlamenta je preporučujuća, a ne obavezujuća. Do korišćenja prava žena da se slobodno kreću na čitavoj teritoriji Evrope proći će još neki dan, ali poslednji evropski tabu je srušen.
Evropski parlament u obrazloženju naglašava da je zabrana usvojena pre gotovo hiljadu godina u mračnom srednjem veku, kada ženama nije bilo dostupno mnogo toga – obrazovanje, kultura, umetnost, politika… Danas, kada žene kao poreske obveznice učestvuju u izdržavanju Evropskog parlamenta u istoj meri kao i muškarci, kada su osvojile sve oblasti ljudskog delanja i kada temelji demokratije počivaju na rodnoj ravnopravnosti, nema mesta za diskriminišuće zabrane poput ove vezane za Atos. Važno je da je Evropski parlament sagledao da se ova zabrana suprotstavlja i suštini hrišćanske vere.
Na izmaku ekumenske dekade „Solidarnost sa ženama“ u avgustu 1997. godine Beogradski ženski lobi je postavio Sinodu Srpske pravoslavne crkve i patrijarhu Pavlu nekoliko otvorenih pitanja vezanih za diskriminaciju žena od strane SPC. Među pitanjima bilo je i: „Kada će žene imati pravo da posete Hilandar“. Po svom običaju Sinod i gospodin Pavle nisu odgovorili na javno postavljeno pitanje. Neki od velikodostojnika SPC i naklonjenih im novinara naširoko su pisali o Atosu kao vrtu majke božije, vrtu jedne žene u kome nema mesta za druge žene, držeći se valjda čuvenog patrijarhalnog gesla „zavadi pa vladaj“, „rat među ženama, mir u crkvi“. Ipak, Jelena, žena Dušana Silnog, boravila je u Hilandaru. Pred silom vladara kanoni ne važe.
I eto, danas vreme leti kao strela, pa nedodirljivi kanoni padaju brže no što su i najsmelije feministkinje pretpostavljale.
Poznajem ženu koja je jedna od najvećih ekspertkinja za „blago“ Hilandara, profesorku dr Jelenu Ređep. Nadam se da će njena životna želja da uživo vidi i dodirne Jefimijin pokrov, o kome je tako nadahnuto pisala i predavala, skidanjem ove zabrane biti ispunjena.
