Evropski parlament ukinuo je zabranu staru gotovo hiljadu godina – da je ženama zabranjen pristup na Atos
U radnoj nedelji, između Srpske nove godine i Svetog Jovana, na izmaku jednomesečnog slavlja u Srbiji (zna se, od Svetog Nikole do Svetog Jovana više je crvenih no radnih slova u kalendaru), Evropski parlament je prihvatio ukidanje jedne milenijumske zabrane. Reč je o ukidanju zabrane ženama da posećuju planinu Atos u Grčkoj, areal od 400 km². Odluka o zabrani donesena je još 1045. godine. Doneli su je kaluđeri dvadeset manastira oblasti Atos. I važila je do pre neki dan. Prestala je da važi usvajanjem Swiebel izveštaja o stanju ljudskih prava u Evropskoj uniji. Swibel izveštaj je usvojen sa 274 glasa ZA i 269 glasova PROTIV. Od 25 poslanika Grčke u Evropskom parlamentu za ovaj izveštaj glasalo je samo troje (Anna Karamanou PES, Michalis Papayiannakis i Dimitris Koulourianos, GUE). Paragraf koji se odnosi na skidanje zabrane o kretanju žena na Atosu pak usvojen je sa 277 glasova ZA i 255 PROTIV. Dakle, važenje diskriminatorskog stava o zabrani kretanja žena na Atosu nije lako i jednostavno prekinuto. Rezolucija Evropskog parlamenta je preporučujuća, a ne obavezujuća. Do korišćenja prava žena da se slobodno kreću na čitavoj teritoriji Evrope proći će još neki dan, ali poslednji evropski tabu je srušen.
Evropski parlament u obrazloženju naglašava da je zabrana usvojena pre gotovo hiljadu godina u mračnom srednjem veku, kada ženama nije bilo dostupno mnogo toga – obrazovanje, kultura, umetnost, politika… Danas, kada žene kao poreske obveznice učestvuju u izdržavanju Evropskog parlamenta u istoj meri kao i muškarci, kada su osvojile sve oblasti ljudskog delanja i kada temelji demokratije počivaju na rodnoj ravnopravnosti, nema mesta za diskriminišuće zabrane poput ove vezane za Atos. Važno je da je Evropski parlament sagledao da se ova zabrana suprotstavlja i suštini hrišćanske vere.
Na izmaku ekumenske dekade „Solidarnost sa ženama“ u avgustu 1997. godine Beogradski ženski lobi je postavio Sinodu Srpske pravoslavne crkve i patrijarhu Pavlu nekoliko otvorenih pitanja vezanih za diskriminaciju žena od strane SPC. Među pitanjima bilo je i: „Kada će žene imati pravo da posete Hilandar“. Po svom običaju Sinod i gospodin Pavle nisu odgovorili na javno postavljeno pitanje. Neki od velikodostojnika SPC i naklonjenih im novinara naširoko su pisali o Atosu kao vrtu majke božije, vrtu jedne žene u kome nema mesta za druge žene, držeći se valjda čuvenog patrijarhalnog gesla „zavadi pa vladaj“, „rat među ženama, mir u crkvi“. Ipak, Jelena, žena Dušana Silnog, boravila je u Hilandaru. Pred silom vladara kanoni ne važe.
I eto, danas vreme leti kao strela, pa nedodirljivi kanoni padaju brže no što su i najsmelije feministkinje pretpostavljale.
Poznajem ženu koja je jedna od najvećih ekspertkinja za „blago“ Hilandara, profesorku dr Jelenu Ređep. Nadam se da će njena životna želja da uživo vidi i dodirne Jefimijin pokrov, o kome je tako nadahnuto pisala i predavala, skidanjem ove zabrane biti ispunjena.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
