Namera države je da dugove Genexa vraća upravo iz prihoda koje ostvaruju prodajom preostalih Genexovih nekretnina. Direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić najavila je da bi do kraja maja trebalo da bude ponovljen tender za imovinu Genexa na Kopaoniku, pošto u prethodnom raspisu nije bilo zainteresovanih kupaca, a takođe, kako je objasnila, tender za veliku Genex kulu u bloku 27 u Novom Beogradu mogao bi da bude raspisan do kraja godine. To će biti i poslednja faza rasprodaje Genexove imovine. Nekadašnji gigant i ponos one Jugoslavije, u proteklih 56 godina nadživeo je razne direktore, politike i sisteme, kojih se bar ukratko valja podsetiti.
Genex je osnovan 1952. godine kao državno preduzeće za reeksport i druge spoljnotrgovinske poslove sa svega 19 zaposlenih koji su došli iz uvozno-izvoznog preduzeća „Morava“. Ubrzo je počeo da se širi po svetu: dve godine kasnije osnovan je B.S.E. Company London, 1955. godine Combick Frankfurt, Centroproduct Milano i Impex Overseas Corp, onda slede Njujork, Stokholm, Bejrut, Moskva, Prag, Berlin, Budimpešta… Paralelno sa širenjem kompanije, širio se i spisak delatnosti: turizam, vazdušni saobraćaj, informatika… Direktor Vlada Višnjić, u čije doba je Genex započeo uspon, razradio je trgovinu sa Sovjetskim Savezom zahvaljujući trampi i reeksportu robe sa Zapada – uvozio je naftu a izvozio laku industriju i poljoprivredne proizvode, a povoljno je menjao jugoslovenske cipele i tekstil za avione. Tako je od Genexa stvorio i turističkog giganta u čijem je sklopu flota Aviogenexa, ali i hoteli Intercontinental u Beogradu i Sunčevi vrhovi na Kopaoniku.
Sledeći, mnogo poznatiji direktor Genexa Miodrag Savićević na to mesto je postavljen kada je kompanija već postala gigant, ali je nastavio uspešan razvoj firme, uprkos „decentralizaciji“, odnosno osnivanju konkurencije – Astre i Brodokomerca u Hrvatskoj, slovenačke Emone, Agrovojvodine i Inexa. U to vreme izgrađena je Zapadna kapija Beograda, a Savićević je proširio svoj tim u koji su ušli i danas poznati biznismeni poput Zorana Drakulića, čiji je otac bio jedan od osnivača Aviogenexa. Drakulić je munjevito napredovao u kompaniji pa je za nekoliko godina postao finansijski direktor Genexove kompanije Jugo Arab koja je poslovala na Kipru, zadužen za poslove na Bliskom i Srednjem istoku, a Genex je napustio ubrzo nakon smene Mikija Savićevića, kada se otprilike i završava zlatno doba kompanije.
Prema podacima kompanije, Genex je 1991. godine obavljao više od deset odsto spoljne trgovine Jugoslavije, imao je oko od 60 inopunktova u svetu, 900 velikih poslovnih partnera u zemlji i 1500 u svetu, 10.000 agenata u turoperatorskim poslovima, flotu od devet Boingovih aviona i više od 5000 zaposlenih. Uz to, vlasnik hotela u Beogradu, na Kopaoniku i jadranskoj obali svake godine u Jugoslaviju je dovodio oko 900.000 turista. Sa dolaskom Slobodana Miloševića i sankcijama uništena je spoljna trgovina (naročito sa Rusijom) na koju je odlazilo 90 odsto prometa kompanije. Na čelo Genexa nakon Savićevića dolazi Andrija Dozet, koji praktično raspušta Genexova predstavništva u inostranstvu predajući ih ljudima koji su ih vodili. Pred bombardovanje 1999. godine, Radoman Božović pokušava da spase firmu tako što dugove i desetak zaposlenih ostavlja u Genexu, a preostalih 1600 radnika i imovinu prenosi u novu kompaniju International GC. Na njeno čelo je zahvaljujući opozicionom angažovanju ponovo vraćen Miki Savićević, koji je početkom oktobra 2007. u 72. godini života uhapšen zbog sumnje na krupne zloupotrebe položaja: sa svojim saradnicima tokom 2004. godine protivzakonito i za male pare, bez tendera je iznajmio na 99 godina 1,2 hektara placa Genexove imovine u Novom Beogradu, između Hajata, zgrade Delta holdinga i Continentala, i tako oštetio državni budžet za 20 miliona evra. Zapravo, plac na kome se gradi 25.000 kvadrata poslovnog prostora zamenili su za 1000 kvadrata. U najmanju ruku čudan posao nastavljen je nakon Savićevićeve smene kada je tih 1000 kvadrata prodato istim ljudima od kojih su dobijeni i to po, prema nekim procenama, više nego povoljnoj ceni. Za ovu transakciju se posebno tereti Vladimir Gajić, Savićevićev naslednik na mestu generalnog direktora Genexa.
Naslednik Genexa, kompanija International CG u čijem je sklopu sada osam preduzeća do danas je zadržala kao osnovne delatnosti spoljnu i unutrašnju trgovinu, vazdušni saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo i hotelijerstvo (koje su najveći izvor prihoda kompanije), a poslednjih godina tome je dodat konsalting u oblasti finansija i privatizacije, novih tehnologija, menadžmenta nekretninama i još pokoja delatnost. Prema podacima ove kompanije, među 300 najvećih preduzeća u zemlji, International CG se nalazi na 19. mestu po kapitalu i na 64. mestu po ukupnom prihodu. U 2006. godini imala je 1737 zaposlenih, prihod od 34,3 miliona evra, od čega je 30 miliona ostvareno na domaćem tržištu. Dobro zvuči, ali ako se uzme u obzir da je neto dobit 2006. godine iznosila svega 58.570 evra, bez velikih ulaganja i rasprodaja preostale imovine vraćanje dugova od milijardu evra apsolutno je nemoguće.
