Spor između Sinoda i jednog episkopa ne znači da je na pomolu raskol, ali svedoči da u vrhu Crkve ne vlada harmonija. Prosto: i episkopi su, poput političara, samo ljudi
Kada je nekoliko godina pre NATO bombardovanja i uvođenja protektorata na Kosovu i Metohiji vladika Artemije, u potrazi za mirnim rešenjem kosovskog problema, započeo diplomatsku misiju, pojedini episkopi predvođeni mitropolitom Amfilohijem nisu imali razumevanja za njegovo političko angažovanje, sa posebnim osvrtom na susrete sa „omraženom Medlin Olbrajt“. Još manje im se dopadala vladičina javna kritika Miloševićevog režima, otvorena saradnja s predstavnicima međunarodne zajednice po dolasku misije UN-a na Kosovo i osnivanje Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije. Vladika Artemije opet je „sam protiv svih“, jedino što su sada uloge zamenjene.
Nije taj sukob od juče: počeo je pre tri godine, povodom potpisivanja Memoranduma o razumevanju i dogovorenim opštim principima za obnovu objekata SPC-a na Kosovu i Metohiji porušenih u nemirima od 17. marta 2004, koji su potpisali patrijarh Pavle, tadašnji ministar kulture Kosova Astrit Haračaj i predstavnik UNMIK-a Rao Bjala. Uprkos stavu Sinoda, vladika Artemije se tom sporazumu usprotivio uz obrazloženje „da oni koji su rušili srpske manastire i crkve sada ne mogu da učestvuju u njihovoj obnovi“, da se „Sinod grubo nekanonski meša“ u njegovu nadležnost, da Memorandum predstavlja „bombu“ za njegove napore da sačuva narod i Crkvu na Kosovu i, na kraju, da time Sinod na posredan način priznaje albansku vlast na Kosovu.
Na to je Amfilohije konstatovao da „naša Crkva nije partijski uniformisana organizacija, a nije ni totalitarna, kako se govori, nego u njoj svako ima ličnu odgovornost i slobodu da izrazi svoj stav“, ali da je „jasno da se sinodske odluke moraju poštovati“.
„Episkop Artemije je odrastao čovek i verujem da će konačno prihvatiti odluku Sinoda. Na području Kosova i Metohije, odnosno Raško-prizrenske eparhije je i Pećka patrijaršija, koja je pod direktnom ingerencijom patrijarha, tako da niko ne može da bude isključiv, još manje da sebe proglasi jedino odgovornim za ono što je nadležnost cele Crkve, države i naroda“, izjavio je tada za medije mitropolit Amfilohije uz ocenu da „nije dobro da se episkop sa Sinodom dopisuje preko medija, jer to stvara potpuno pogrešnu sliku o Crkvi i daje utisak da u njoj postoji raskol, kojeg ima samo u glavama onih koji ne znaju šta je Crkva, a ne žele dobro ni Crkvi ni narodu“.
Tik pred zasedanje Sinoda Srpske pravoslavne crkve u Pećkoj patrijaršiji početkom ovog meseca, vladika Artemije je naredio svojim podređenima – monaštvu i sveštenstvu – da se uzdrže od bilo kakvih kontakata sa predstavnicima „nelegitimne šiptarske vlasti“ i EULEX-a, kao i sa predstavnicima država koje su priznale nezavisnost Kosova, da ne razgovaraju, ne primaju u posetu i ne odazivaju se na pozive bilo kojim povodom. Sve to zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, odluke Evropske unije da pošalje svoju misiju bez odluke Saveta bezbednosti UN-a i pojedinačnog priznavanja nezavisnosti južne srpske pokrajine od strane nekih država, uz upozorenje da će „nepoštovanje i ogrešenje o ovu našu odluku biti strogo sankcionisano“.
Na konferenciji za novinare posle zasedanja Sinoda, mitropolit Amfilohije je izjavio da naredbu vladike Artemija nije pročitao, ali da je siguran da „niko ne dovodi pod znak pitanja opštenje sa predstavnicima UNMIK-a i KFOR-a… Drugo pitanje je dolazak nekih drugih organa koji nemaju saglasnost Ujedinjenih nacija.“ Obrazložio je da se komunikacija sa privremenim organima vlasti na Kosovu (i Metohiji) mora nastaviti jer „bez komunikacije ne bi bio moguć opstanak našeg naroda, naših svetinja i svih koji žive u Pokrajini“, kao i da su članovi Sinoda do Pećke patrijaršije i došli u pratnji KFOR-a.
U svom reagovanju na stav mitropolita Amfilohija, Artemije je ocenio da je ovaj (opet) načinio kanonski prekršaj direktno se mešajući u poslove episkopa i eparhije za koju nije nadležan, nazivajući njegovo ponašanje neprimerenim. „Mitropolit sebi daje za pravo, kao da upravlja SPC-om mimo postojećih episkopa, što nije dopušteno. Takvo njegovo javno iznošenje stava mom sveštenstvu i monaštvu podstrek je na neposlušnost i pobunu protiv svog episkopa, što je nedopustivo u životu Crkve.“
U zvaničnom saopštenju Raško-prizrenske eparhije naglašava se da „izjavom u Pećkoj patrijaršiji, Njegovo visokopreosveštenstvo, iako građanin druge države, direktno se svrstalo ne samo protiv stava nadležnog episkopa Artemija nego i vlade i Narodne skupštine Republike Srbije, koji su bezakonu tvorevinu nastalu 17. februara otvoreno nazvali lažnom državom“, da „ovaj istup i izjava mitropolita Amfilohija predstavljaju pokušaj pravdanja dosadašnjih mnogobrojnih propusta i pogrešnih poteza koji su pod njegovim uticajem povlačeni od strane Svetog Sinoda, kako bi se istrajavanjem na već trasiranom kursu, iako pogibeljnom za srpski narod i srpske interese, stvorio privid uspešnosti i ispravnosti“.
Aktuelni sukob dvojice episkopa je, u stvari, ni oko čega: ni Artemije, kao ni Amfilohije, ne priznaje legitimitet EULEX-a. S druge strane, obojica su za saradnju sa KFOR-om i UNMIK-om, kao i sa „privremenim kosovskim institucijama“, ali ne baš i sa kosovskom vladom. Razlikuju se samo u jednom: u opredeljenju za ovu ili onu političku opciju. Čim izbori prođu, i ovaj će se sukob izgladiti.
Na kraju će za sve (opet) biti krivi zlonamerni mediji što prenose izjave vladika, sve priželjkujući raskol u Crkvi.
Uzgred, na internet sajtu Patrijaršije (www.spc.yu) nema Artemijevih, a na sajtu Raško-prizrenske eparhije (www.eparhija–prizren.com) Amfilohijevih izjava, već samo komentara na ono što je onaj drugi rekao.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
