Pre dve godine maskirani profesionalci premlatili su pobunjene studente arhitekture i elektrotehnike: ovih dana na adresu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu stiglo je rešenje Trgovinskog suda u Beogradu da za ove i slične "usluge" Pro-Tech Team-u plati 264,770.00 dinara
Tačno na dvogodišnjicu nečuvenog događaja u istoriji Univerziteta u Beogradu, kada su u noći 23. maja 2000. maskirani plaćeni batinaši (sa zelenim hirurškim kapicama i maskama!) mlatili pobunjene studente arhitekture i elektrotehnike, na adresu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Kralja Aleksandra br. 73, Beograd, stigla je sudska odluka da ova visokoškolska ustanova plati račun za ove „usluge“: Trgovinski sud u Beogradu šalje Rešenje o izvršenju kojim se „Obavezuje dužnik Elektrotehnički fakultet, Beograd da poveriocu Pro-Tech Team-u d.o.o, Beograd plati iznos od 264,770.00 dinara sa kamatom kao u predlogu kao i troškove izvršenja u iznosu od 17,045.40 dinara u roku od osam dana, od dana dostavljanja prepisa rešenja.“
Sud nalaže nosiocu platnog prometa da s računa dužnika Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Bulevar Kralja Aleksandra br 73, prenese na račun poverioca Pro-Tech Team, d.o.o., preduzeća za pružanje usluga i obezbeđenje, Beograd, Hadži Nikole Živkovića br. 2 sumu od 264.700,00 dinara.
Potpis: Sudija, Vesna Vulević. Prilog fotokopije faktura. Pouka o pravnom leku: Protiv ovog rešenja i izvršenju može se izjaviti prigovor ovom Sudu u roku od tri dana.
Eletrotehnički fakultet se žalio.
MOTKE: Kada su 3. oktobra 2.000, posle duge i mučne dve godine, studenti elektrotehnike konačno oslobodili svoj fakultet od okova i lanaca kojima je staro zdanje na Bulevaru bukvalno bilo okovano da bi studenti, ali i nastavnici, stalno bili na oku „gorila“ koje je dekan Vladimir Teodosić angažovao da na ETF-u disciplinuju i studente, i profesore, u jednoj od prostorija pronađene su – debele motke. Bilo je to oruđe s kojim su plaćeni batinaši, sva je prilika, namerovali da se obračunaju s neposlušnim akademcima. Ovi smrknuti, kratko podšišani „profesionalci“ u više prilika su na ETF-u mlatili pobunjene studente, a čak i neposlušne profesore „dovodili u red“.
Posle oktobarskih promena ETF je tužio bivšeg dekana Teodosića zato što je 180.000 DM iz fakultetske kase otišlo na „obezbeđenje“, plaćene profesionalce, ali i razne okove, lance i katance. Ovaj sudski spor još je u toku.
TUŽBE: Grupa profesora s Arhitektonskog fakulteta odmah posle pada Miloševićevog režima podnosi krivičnu prijavu protiv NN lica koja su naručila i organizovala batinanje studenata u noći 23. maja 2.000. Ovoj tužbi se pridružio i Elektrotehnički fakultet. Do dana današnjeg javni tužilac nije pokrenuo postupak.
Neki ljudi s Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu ne kriju ogorčenje:
Profesor dr Jovan Radunović, prodekan, kaže u razgovoru za „Vreme“ da je zapanjen razvojem događaja: batinaši traže da im se plati račun za njihove „usluge“, a nadležni i pored obimne dokumentacije koju je pribavio Elektrotehnički fakultet – angažovani su i advokati i eksperti – ni posle godinu i po dana ništa ne preduzimaju, ni protiv bivšeg dekana Teodosića, niti protiv onih koji su naručili batinanje studenata i zaposlenih na fakultetu.
Upravnik Računskog centra i nastavnik na ETF-u dr Vladana-Likar Smiljanić, jedna od spiritus movensa otpora na ETF-u i autorka knjige hronike o događanjima na ovoj visokoškolskoj ustanovi (Stigla je pošta) kaže u razgovoru za naš list da joj neke stvari jednostavno ne idu u glavu:
„Đelić nas poziva da plaćamo porez, ja plaćam porez, porez ide u budžet, ETF dobija pare samo (zasad) iz budžeta, ETF parama iz budžeta namiruje sva svoja dugovanja, ETF parama iz budžeta plaća dug i kamatu Protech Teamu, naši studenti popili batine od Pro-Tech Teama, mi profesori i roditelji platili (preko poreza) što su nam tukli decu… Da li je ovo legalno? Da li je ovo logično? Da li je ovo normalno?
Da ne pričam sad patetične priče koliko nam je računara, kojih nemamo
dovoljno, kroz taj dug odneo Pro-Tech Team i da država, kad joj zakukamo za opremu, poručuje: Nemaaaaa paraaaa! A za Pro-Tech Team ima para?!“
RAČUNICE: Indikativno je da je Pro-Tech Team čekao više od dve godine da bi krenuo s naplatom dugova. Da li se prvo uplašio novih vetrova, promena, pozivanja na odgovornost, a onda kada je shvatio da je na ovim prostorima izgleda zavladala kolektivna amnezija i da maltene niko neće biti prozvan, a kamoli osuđen za najrazličitija nepočinstva u „godinama raspleta“, odlučio da, kao svi profesionalci, uredno ispostavi račun za svoje „usluge“ upravo garnituri profesora na ETF-u koju su šikanirali, legitimisali, zabranjivali im ulaz u zgradu, na silu ih iznosili iz zgrade da ne bi kao „nepodobni“ studentima držali predavanja. Neki profesori kažu da bi voleli da znaju odgovor na pitanje koga danas čuva Pro-Tech Team.
Inače, Elektrotehnički fakultet nije imao nikakav pisani ugovor s ovom firmom „za pružanje usluga i obezbeđenje“. Samo su stizale fakture. Prema nekim tumačenjima, račun koji je ispostavljen ETF-u je oko dva i po puta veći zbog kamata!
Na Elektrotehničkom fakultetu kažu da su šokirani činjenicom da nadležni pravosudni organi ni posle više od godinu i po dana ništa ne preduzimaju po njihovim tužbama protiv bivšeg dekana, kao i onih koji su naručili batinanje studenata. Sud je, međutim, vrlo promptno reagovao na zahtev da mu ETF namiri dugove: iz priložene dokumentacije se vidi da je Predlog za izvršenje naplate donet u aprilu 2002. a da je već za mesec dana, 22. maja 2002. doneto Rešenje da dužnik Elektrotehnički fakultet plati iznos od 264,770.00 dinara poveriocu Pro-Tech Teamu.
Sada kada su se već i jučerašnji batinaši drznuli da od svojih žrtava traže da im plate za to što su ih mlatili, sasvim je izvesno da ni Univerzitet, ali ni šira javnost, nemaju ni snage, ni volje da pozovu na odgovornost rektore, ministre, dekane i njihove pomoćnike, članove upravnih odbora i druge uticajne figure bivšeg političkog establišmenta koji su na Univerzitet dovodili parapolicijske odrede da bezdušno mlate pobunjene studente i maltretiraju profesore koji ih podržavaju.
Što reče Dr Vladana Likar-Smiljanić, da li je ovo legalno? Da li je ovo logično? Da li je ovo normalno?
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
