Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Jedna od tekovina demokratskih promena, a moglo bi se reći i preteča i sastavni deo priprema za pad Slobodana Miloševića, jesu mnogobrojne obuke i seminari namenjeni upravo mladim političarima. U Srbiji se time bave mnoge nevladine organizacije, fondacije i udruženja. Prema procenama onih koji se bave ovim obukama, oko 500 ljudi godišnje prođe kroz različite višednevne treninge, obuke, letnje škole i slično
Kada je pre nešto manje od mesec dana mlada članica Demokratske stranke iz Niša tresnula na leđa hodajući na previsokim štiklama, snimak ovog događaja postao je hit na internetu. Nesrećna omladinka navukla je na sebe gnev najšire javnosti jer je neuspešno pokušavala da izrecituje kratak citat pokojnog premijera Zorana Đinđića. Lavina ljutnje koja se obrušila na ovu devojku zapravo je bila namenjena političarima kao takvima. Ako je ovaj slučaj nešto pokazao o našem društvu, onda je to činjenica da su birači gnevni na političare jer bez adekvatnog obrazovanja i veština zauzimaju visoke funkcije.
Jedna od tekovina demokratskih promena, a moglo bi se reći i preteča i sastavni deo priprema za pad Slobodana Miloševića, jesu mnogobrojne obuke i seminari namenjeni upravo mladim političarima. U Srbiji se time bave mnoge nevladine organizacije, fondacije i udruženja. Prema procenama onih koji se bave ovim obukama, oko 500 ljudi godišnje prođe kroz različite višednevne treninge, obuke, letnje škole i slično. To bi trebalo da znači da je u Srbiji za petnaest godina, koliko ovaj vid obrazovanja u različitim oblicima postoji, kroz programe političke edukacije prošlo najmanje 7000 ljudi. Kako je onda moguće da nam politička scena ne izgleda bolje i da nam politička kultura nije na zavidnom nivou? „Nažalost, naša politička scena ne izgleda dobro, ali mislim da je to zato što mlade generacije još nisu došle do nivoa da imaju uticaja u okviru svojih političkih stranaka“, kaže Ana Manojlović iz Fondacije „Fridrih Ebert“, koja ove godine obeležava 15 godina rada u Srbiji i bavljenja edukacijom mladih političara. Ona dodaje da je ipak uverena da će za nekoliko godina rezultati rada biti mnogo vidljiviji.
Spisak organizacija koje se bave obrazovanjem i usavršavanjem mladih političara u Srbiji gotovo je nepregledan. Ono što im je zajedničko i što se može primetiti na osnovu profila polaznika jeste da je većina namenjena strankama demokratske i socijaldemokratske orijentacije, koje trenutno participiraju u vlasti u Srbiji.
Međutim, ima i izuzetaka. Centar za izgradnju kapaciteta Beogradske otvorene škole i Fondacija „Konrad Adenauer“ organizuju dvosemestralni obrazovni program „Politikas“ za mlade lidere s ciljem da im se pruže dodatna znanja iz oblasti savremene političke teorije i prakse koja će doprineti unapređenju njihovog političkog rada. Cilj programa je i umrežavanje polaznika radi podsticanja njihove saradnje značajne za uspešnije zastupanje ideja i vrednosti njihovih organizacija. Program je namenjen mladim liderima iz Srbije, predstavnicima političkih stranaka desnog centra i umerene desnice i aktivistima organizacija građanskog društva koje u svom radu zastupaju vrednosti desnog centra i umerene desnice.
Prema informacijama sa sajta Beogradske otvorene škole, specifični ciljevi ovog programa su podizanje nivoa znanja mladih lidera o osnovnim konceptima unutrašnje i spoljne politike, demokratskim političkim institucijama i idejama, ekonomskoj i socijalnoj politici i procesima evropskih integracija, unapređenje veština polaznika u timskom radu, prezentaciji i javnom nastupu, pisanju predloga za praktičnu politiku i javnom zastupanju, kao i srodnim veštinama, jačanje mreže mladih lidera iz političkih stranaka i organizacija građanskog društva koje zastupaju vrednosti i ideje desnog centra i umerene desnice, radi unapređivanja njihove komunikacije i koordinacije i podizanja svesti o potrebi jačanja njihove saradnje na postizanju društvenog konsenzusa i boljeg zastupanja ideja i vrednosti njihovih organizacija. Nastava se izvodi tokom dva semestra, a svaki semestar se sastoji od po dva kursa. Svaki kurs se sastoji od 10 jednoipočasovnih predavanja, radionica ili treninga.
Centar modernih veština, nevladina organizacija koja se bavi političkim obrazovanjem, godinama unazad organizuje školu „Politička komunikacija i socijaldemokratija“. U okviru ove škole polaznici se mogu opredeliti za različite module i kurseve kao što su Politika životne sredine, Savremena socijaldemokratija, Politički marketing, Javni nastup, Veštine komunikacije, Standarde politike za mlade, Nenasilno rešavanje sukoba, Predrasude: ni crno ni belo itd.
Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE) pokrenuo je 2004. godine projekat „Obrazovanje mladih lidera Srbije“. „Prvobitno je zamišljeno da edukujemo 500 mladih lidera, a onda je od prošle godine modifikovan kao omladinski program u koji su uključeni i predstavnici civilnog sektora“, kaže Milica Bogdanović iz BFPE-a: „Mi smo deo mreže Škole za političke studije Saveta Evrope i imamo program za političare srednje generacije koji su već na nekim pozicijama. Mislim da je bar 70 do 80 odsto poslanika mlađe i srednje generacije prošlo kroz taj program.“
Bogdanovićeva kaže da postoji i drugi program, za mlade političare koji još uvek ne zauzimaju visoke funkcije: „Programi su napravljeni kao ciklusi od tri seminara. Prvi seminar bavi se vrednostima u politici, osnovnim pojmovima građanskog društva, političkih ideologija, važnosti demokratije i ljudskih prava. Drugi seminar je praktičnog karaktera. To su treninzi koje radimo u saradnji sa Nacionalnim demokratskim institutom i tu se bavimo obukama za izborne kampanje, javni nastup, timski rad, kampanju od vrata do vrata i druge veštine koje su strankama neophodne za rad na terenu. Treći, završni seminar je uvek posvećen evropskim integracijama, bilo da se bavi isključivo Evropskom unijom ili mestom Srbije u procesu evropskih integracija.“
Na obukama BFPE-a predavači su uglavnom profesori univerziteta, politički analitičari, stručnjaci za različite oblasti, nekada i strane diplomate i narodni poslanici. „Trudimo se da za svaku oblast obezbedimo najboljeg eksperta. Nekad se dogodi da je taj najbolji sprečen, ali sledeći po reputaciji je tu“, kaže Milica Bogdanović.
Za razliku od većine organizacija koje dobar deo obuke posvećuju praktičnim veštinama u bavljenju politikom, u Fondaciji „Fridrih Ebert“ (FES) kažu da veću pažnju posvećuju političkoj teoriji i istoriji ideja. „Više pažnje posvećujemo sadržajima nego veštinama, čime zapravo pružamo pomoć u kreiranju praktičnih politika“, kaže Ana Manojlović iz FES-a. Pored brojnih seminara za edukaciju mladih političara, FES već šest godina vodi i letnje škole socijaldemokratije i Univerzitet socijaldemokratije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. „Trudimo se da se sistematično bavimo edukacijom i da ljudima koji prođu naše seminare i kasnije dajemo podršku za projekte i ideje koje žele da realizuju“, kaže Manojlovićeva.
Ona kao veoma bitnu stvar ističe to da političke stranke treba da posvećuju veću pažnju edukaciji svojih članova i da bi u tome trebalo da budu samostalnije: „Nažalost, moj utisak je da su ljudi koji se bave obrazovanjem u strankama mnogo manje cenjeni od onih koji se bave visokom politikom. Veliki problem našeg društva je taj što stranke nemaju svest o tome da je obrazovanje kadrova neophodno“, kaže Ana Manojlović.
Sa druge strane, Milica Bogdanović, kao pozitivne efekte edukacije mladih političara ističe produbljivanje međusobne saradnje, uspostavljanja kontakata, kako među ljudima iz različitih stranaka tako i među onima iz iste stranke, koji dolaze iz različitih gradova: „Kada smo počeli, vladao je jedan prilično neprijateljski odnos među polaznicima iz različitih partija, ali poslednjih godina se bitno izmenio njihov odnos jednih prema drugima. Drugo, jedna od najvažnijih posledica programa za edukaciju mladih političara jeste ono što se dogodilo 2008. godine, kada su se mladi političari organizovali i zajedno sa Koalicijom mladih izvršili određenu vrstu pritiska zahvaljujući kom je osnovano Ministarstvo omladine i sporta.“
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve