Misterija kraljevskih kašika

Kada je pre tri meseca ušao u svoj novi-stari dom, prestolonaslednik Aleksandar je bio veoma uzbuđen. „Tako sam se osećao prve nedelje boravka u kući o kojoj mi je otac govorio, prepoznao sam opis parka i pogled kroz prozor njegove sobe. Sada je u toj sobi moj sin Filip“, objašnjava zadovoljno prestolonaslednik tokom posete PG Mreže dvoru. Kamera je tom prilikom prvi put snimila unutrašnjost dvorskog kompleksa.

Kao neki rezervat, dvorski kompleks ostao je pošteđen opšte rasprodaje kvadrata na Dedinju, okružen gustim rastinjem, nedodirljiv pogledom i narodu nepoznat. Ovdašnja sećanja na dvor vezuju se najpre za Titovo i u poslednjoj deceniji Miloševićevo vreme. Obojici je tu bila kancelarija, tu su donosili odluke, primali državnike i obraćali se narodu.

Šta su za sobom ostavili još nije precizno utvrđeno. „Dvor je toliko dugo bio ‘zabranjen grad’, da sada ne možete da kažete kada je nešto nestalo ili upropašćeno“, kaže predsedavajući Krunskog saveta Dragomir Acović.

Prvi korak koji je urađen bilo je fotografisanje zatečenog stanja. Album sa fotografijama predat je saveznoj vladi i Narodnom muzeju.

„Pronašli smo stvari koje su u redu, kojima tu nije mesto i koje nedostaju“, priča Acović i kaže da tek predstoji pokušaj da se utvrdi šta se desilo sa originalnim inventarom dvora. Ekstreman primer je upadljiv nedostatak porodičnih portreta, za koje se zna da ih je bilo u velikom broju. Sada su tu samo tri, a pronađeni su u potkrovlju dvora. Drugi primer su supene kašike, koje su izvađene iz svih kompleta dvorskog srebra. Njihov nestanak je misteriozan jer su ostali delovi pribora za jelo, recimo kutlače, ostali netaknuti.

Na zatečenim ukrasnim predmetima od srebra, kristala, porcelana ostali su tragovi neveštog brisanja uspomene na pravog vlasnika. I to najčešće tako što je na mestu gde se nalazio kraljevski grb pretesterisan i uklonjen ili je izbrušeno staklo da bi na kristalu stajao grb FNRJ.

Ima i primera divljaštva, objašnjava Acović. Na kupoli dvorske kapele, posvećene porodičnom patronu svetom Andreju, ostali su tragovi nečije vežbe ubistva boga, neko je pucao u čelo pantokratora.

Poznato je da je pedesetih godina ovu crkvu smeštenu uz Stari dvor posetio i car Haile Selasije kada je bila i osvećena.

U dvorskoj bašti, koja se prostire na 130ha površine, jedna od posebnosti su vajarska dela Ivana Meštrovića. Grandiozne figure Sfinge i Miloša Obilića nalaze se u melanholičnom i skrovitom delu koji okružuje Stari dvor. Ženska figura, iz ciklusa „Istorija Hrvata“, smeštena je u paviljonu na koji gleda Kraljev dvor.

U okruženju dvorskog kompleksa nalazi se i zanimljiva, stara ili kako su je zbog krova nazvali slamnata kuća. U njoj je na početku gradnje dvorova 1922. god. boravio kralj Aleksandar I. U Brozovo vreme ta stara kuća bila je centar za vezu šefovima država koji su kao gosti odsedali u Starom dvoru.

U dvorskom kompleksu inače postoje dva glavna objekta, Stari ili Kraljev dvor i naizgled poznatiji Beli dvor. Gradnja Belog dvora počela je 1934. godine a kralj Aleksandar I namenio ga je deci kad odrastu. Zanimljivo je da u njemu pravi vlasnici nikada nisu živeli. Dugogodišnji korisnici bili su Tito i Milošević. Beli dvor im je bio kabinet. Kako se država odnosila prema ovom prostoru u Titovo vreme vidi se po budžetu, od njegove smrti 80-ih izdvajanja su opadala da bi 90-ih bila dramatično smanjena. Dragomir Acović smatra da je dvor ipak u dosta dobrom stanju i da njegovo održavanje prevazilazi mogućnosti pojedinca ili službe koja bi se finansirala uobičajenim sredstvima. Tragovi oskudice vidljivi su na mnogim mestima, zub vremena načeo je krov dvora, pomoćne zgrade, staru kuhinju i odbačene umetničke predmete. Vidno su oronuli bazeni, odavno ispražnjeni, i zaboravljeni.

„Da bi dedinjski kraljevski kompleks vratio stari sjaj, važno je da pored novca, koji sada obezbeđuje prestolonaslednik Aleksandar, dobije i pravi status. Tretman spomeničke i istorijske celine bio bi dobar put da se ovaj prostor približi narodu. Sadržaj dvorova bolje su poznavali afrički diktatori, azijski despoti i neki ugledni državnici od ljudi kojima je to deo nacionalne baštine“, podseća Acović. On smatra da je posebno važno obezbediti da dvorski park ostane nenarušen i zaštićen od divlje gradnje, što je na Dedinju bila česta pojava.

Plan prestolonaslednika Aleksandra je da se Dedinje otvori za javnost i približi narodu.

Ovaj tekst je nastao na osnovu TV priloga PG Mreža