Haški dobrovoljac
Osnovni podaci: Kako je sam zapisao u Biografskom leksikonu Valjevskog kraja, rođen je 1935. u selu Gornji Musić, opština Mionica. Gimnaziju završio u Valjevu; za oficira Ratne mornarice školovao se na Vojno-pomorskoj akademiji u Divuljama, a usavršavao na Višoj vojno-pomorskoj školi, Ratnoj školi JNA i Školi opštenarodne odbrane. Nalazio se na raznim vojnim dužnostima, između ostalog, komandant sektora Boka i načelnik Uprave u Generalštabu JNA. U periodu 1989-91. ministar odbrane u Vladi Republike Srbije. Viceadmiral postao 1990, prevremeno penzionisan ’92. sa mesta operativnog komandanta Vojno-pomorskog sektora Boka, bez uobičajenog unapređenja. Oženjen, dve ćerke.
Otkud u Hagu: Na optužnici, otpečaćenoj 1. oktobra, našao se zajedno sa generalom Pavlom Strugarom, viceadmiralom Milanom Zecom i kapetanom Vladimirom Kovačevićem, zbog „kršenja zakona i običaja ratovanja i teške povrede Ženevske konvencije“, a na „okolnost“ opsade i granatiranja Dubrovnika.
Prvo reagovanje: Prvo reagovali funkcioneri Nove demokratije – admiral u Biografskom leksikonu zapisao da je član Nove demokratije i savetnik predsednika te stranke – izjavljujući da će Jokić dobrovoljno otići u Hag.
Drugo reagovanje: I admiral, odmah po objavljivanju optužnice, izjavio da ide u Hag, samo da prikupi dokumentaciju. Čak, na partijsku i ličnu inicijativu, obećao intervju, samo „Vremenu“ i nikom više. Intervju odlagao jer je, kako vele, imao problema sa dokumentacijom, a zbog, opet kako vele, opstrukcije u saveznoj administraciji i Generalštabu. U međuvremenu general Strugar je, dobrovoljno, već bio u Hagu.
I treće: Pred polazak u Hag, u ponedeljak 12. novembra, admiral dao ekskluzivni intervju „Novostima“, „pribrano, bez treme, sa nekom unutrašnjom snagom, samouverenošću i blaženom čistotom“. Rek’o: „Čist sam čovek. Častan vojnik. Idem zbog svoje porodice, zbog sebe, zbog svoje zemlje. Imam etičke i vojne principe koje sam poštovao. Hoću i sada, do kraja. Neću da me love po ulicama i pijacama.“ Onda seo u avion, u pratnji porodice, advokata, ministra policije Dušana Mihajlovića, koji je i predsednik „te stranke“ u kojoj je Jokić predsednički savetnik.
A u Hagu: U Hagu „ušao u proceduru“, a ministar Mihajlović kod Karle del Ponte. Ministar rek’o da je Jokića dopratio kao njegov lični prijatelj, ali uz saglasnost Vlade Srbije koja je odlučila da za svakog ko se dobrovoljno preda Tribunalu ponudi garancije za odbranu sa slobode. Admiral rek’o da očekuje da Vlada Srbije garantuje za njega, kako bi se branio sa slobode.
Šta mu nije jasno: „U Hrvatskoj je, zbog Norca, protestovalo 300.000, u Splitu su za Gotovinu prikupili 400.000 potpisa, a ja odem u svoju Mionicu, i zemljaci me pitaju: ‘Kad ćeš bre, Mijo, u Hag?’ Evo, danas.“
Kako je ratovao: Za mnoge je admiral Jokić i u ratnom vremenu bio normalan čovek, koji je, kažu, ratna pretpostavljao političkim rešenjima. U martu ’92, kao komandant Boke, u intervjuu potpisniku ovog teksta, na pitanje da li je bilo rušenja i nevojničkog ponašanja, odgovorio da je bilo nepotrebnog rušenja i svega onoga što ne ide ni uz rat, ali da toga nije bilo ni blizu onakvih razmera kao na drugim delovima ratišta. O incidentu kod Dubrovnika, u decembru ’91, tada je rekao da je do njega došlo na inicijativu komandanta jedinice kome je poginuo vojnik na tvrđavi, koji je uništio tvrđavu Srđ i ljudstvo, iako je trebalo samo da neutrališe vatrene tačke. U maju 1992. prevremeno je penzionisan. Posle toga, ekskluzivno i u tadašnjim „Novostima“ optuživan od radikala i jastrebova iz vojske da je nedovoljno tvrdo ratovao, čak nazivan lošim komandantom i ratnim profiterom, koji je „vojnim kamionima sa ratišta odnosio nameštaj, tehničku robu, čak i posuđe“. Takođe ovom novinaru, tada, odgovorio da sa ratišta nije odneo ni kalendar, prvi je organizovao komande mesta da bi sprečio pljačke i krađe koje je zaticao, a koje su vršile naročito dobrovoljačke jedinice.
Šta mu u vreme rata nije bilo jasno: Kada mu je Božidar Vučurević, iz Trebinja, rekao da Dubrovnik, ako se ne preda, treba potopiti, da bi mu isti patriota, kad je protestovao zbog spaljivanja Konavla, odgovorio: „Admirale, upamtite, nikad Konavle nije bilo ljepše.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
