Milutin Mrkonjić

Osnovni podaci: Rođen je 23. maja 1942. godine u Beogradu. Diplomirao je 1971. na Građevinskom fakultetu. Zaposlio se na železnici gde je radio na sanacijama klizišta i puteva, i 1974. je postao rukovodilac Sektora za projektovanje. Kada je 1987. formiran Saobraćajni institut CIP, Mrkonjić postaje njegov direktor. Za rad u CIP-u Mrkonjić je 1986. dobio orden rada sa zlatnim vencem.

Kao student aktivno se bavio košarkom u klubovima Radnički i Student, a po završetku aktivne sportske karijere bio je funkcioner Košarkaškog saveza Beograda i predsednik KK Voždovac.

Početkom 2001. godine smenjen je sa mesta direktora Direkcije za obnovu zemlje, a ubrzo nakon toga napustio je CIP i kako je rekao „postao običan građevinski inženjer koji radi u privatnoj firmi za konsalting sa sedištem u Podgorici, a on je u beogradskom predstavništvu“. Posle petooktobarske revolucije žalio se da ne može da dobije nikakav posao jer „su na vlast došle bitange i u Vladi Srbije vlada strahovit revanšizam“; „Moram da kažem da razumem kadrovski revanšizam. To smo radili i mi ranije. Kako se promeni koja struktura vlasti promene se i ljudi. To razumem. Ali ne razumem revanšizam prema projektima.“

Zapravo, od 2004. bio je zaposlen kod Bogoljuba Karića, na mestu direktora za investicije u Kompaniji Aeroinženjering. Bogoljub Karić je 2006. iz izgnanstva pokušavao da ga smeni, ali u tome nije uspeo.

Krajem 2000. izjavio je da poseduje dvosoban stan i da se nije obogatio od obnove zemlje.

Oženjen je Draganom.

Politička karijera: Mrkonjić je bio član SKJ-a, a 1990. godine je bio jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije, danas je njen potpredsednik. „Prihvatio sam se potpredsedničkog mesta kako bih pomogao partiji. To je moja obaveza prema Miloševiću i onih milion ljudi koji su ga ispratili na večni put. I posle 21. januara ostaću član SPS-a, jer je to moje životno opredeljenje.“

Od 2000. godine savezni je poslanik, a od 2006. godine je republički poslanik SPS-a i potpredsednik Skupštine Srbije u sazivu od maja 2007. godine. Nakon što je Tomislav Nikolić podneo ostavku na mesto predsednika Skupštine, Mrkonjić je preuzeo predsedavanje sednicama kao najstariji od potpredsednika, i pred njim je Vlada Vojislava Koštunice položila zakletvu 2007. godine.

Pod Mrkonjićevim nadzorom projektovan je Miloševićev grob u Požarevcu. Mrkonjić je oštro kritikovao vladu zbog toga što nije obezbedila državnu sahranu Miloševića i optužio Srpsku radikalnu stranku da sakuplja poene na Miloševićevoj smrti i pokušava da otme biračko telo socijalista.

Na predsedničkim izborima 2008. bio je kandidat socijalista, sa izbornim sloganom „Dela govore“. Na završnoj konvenciji prisutni su klicali „Mrki, majstore!“, vidno uzbuđen Mrkonjić im je poručio: „Milošević je uvek govorio da budemo svi zajedno, jer jedino tako Srbija može da pobedi“, i završio rečenicom „Volim i ja vas“. Posle prvog kruga bio je četvrti (osvojio je 5,97 odsto, tj. 245.889 glasova).

Kako je postao političar: „Nikad se nisam bavio politikom, ja sam privrednik i graditelj, ali gledajući šta se u našoj Srbiji događa, morao sam da uđem u politiku. Ne volim je, ja bih da gradim.“

Graditelj: „Mi ne sanjamo, mi radimo.“ Javnosti je poznat kao izumitelj Brzih pruga Srbije, „Beograda na Savi 2000“, odnosno „Europolisa“, Kineske četvrti, prve metro stanice „Kod Vuka“ („Beograd ne sme tramvajem, već mora metroom u XXI vek“). Kao novopostavljeni direktor Aeroinženjeringa najavio je izgradnju Megasitija u vrednosti od 500 miliona evra.

Obnovitelj pre roka: Deset dana nakon početka NATO agresije imenovan je za direktora Direkcije za obnovu zemlje. Mrkonjić s ponosom kaže: „Za 78 dana bombardovanja srušeno je 45 drumskih, 16 železničkih i jedan drumsko-železnički most. Svi mostovi su obnovljeni do 5. oktobra 2000. godine, osim četiri.“ Kao direktor Direkcije obilazio je gradilišta i proveravao da li su radovi „odrađeni pre roka“. To je radio sa zanosom, elanom i zavidnim demagoškim umećem. Za taj rad od predsednika SRJ Slobodana Miloševića odlikovan je ordenom zasluga za SRJ prvog stepena.

Da li je miloševićevac: „Jeste, ja sam slobista. I ponosim se time, a većina ostalih se ponosi Solanom, koji je naredio bombardovanje Srbije, Ahtisarijem, koji bi da nam otme Kosovo i Metohiju, a, boga mi nekima ni Čeku nije daleko.“