Zida se na brzinu i u poslednji čas, u nadi da će svi objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju automatski biti uvaženi
U okviru stalnog kursa istraživačkog novinarstva redakcije „Vremena„, deo polaznika osmog ciklusa bavio se akcijom legalizacije bespravno podignutih objekata u Srbiji, njenim tokom i očekivanim efektima. Informacije koje objavljujemo možda mogu pomoći onima koji su, po dobrom starom običaju, odložili odluku za poslednji trenutak.
Građani Srbije imaju još nedelju dana da svoje bespravno sagrađene krovove nad glavom ozakone. Iako zvanični izvori tvrde da je odziv zadovoljavajući, broj prispelih prijava to ne dokazuje. Ministarstvo za urbanizam i građevinarstvo, naime, raspolaže evidencijom prema kojoj se procenjuje da je broj nelegalno sagrađenih objekata na teritoriji Republike Srbije oko milion; samo na teritoriji Beograda ima ih, po istoj proceni, oko 100.000. Ministarstvo je izdvojilo 20 najvećih opština i gradova u kojima prati faze procesa legalizacije. Broj bespravno podignutih objekata u njima procenjuje se na 220.000; na primer, procene kažu da u Novom Sadu ima oko 30.000 nelegalno podignutih objekata, u Nišu oko 7000, Somboru oko 1000, Užicu 8000, dok ih u Kragujevcu ima više od 10.000. Do sredine oktobra podneto je oko 65.000 prijava za legalizaciju.
U Beogradu najviše objekata bez dozvole sagrađeno je na teritoriji opštine Grocka, u naseljima Kaluđerica, Leštane i Vinča. Na Zvezdari je situacija znatno bolja: do 13. maja, kada je stupio na snagu novi zakon o planiranju i izgradnji, podneto je 6500 prijava, a od tada do danas samo 720. Na području opštine Novi Beograd ima oko 3000 „divljih“ objekata. S druge strane, u centralnoj gradskoj opštini, na Vračaru, ima ih najmanje, svega 750 i za sve je do sada podneta prijava. Na opštini Stari grad rušenja svih bespravno podignutih objekata zaustavljena su do 13. novembra, kada ističe rok za predaju zahteva za legalizaciju. Na opštini Voždovac postoji oko 10.000 nelegalno sagrađenih objekata.
Na jugu Srbije vlada urbanistički haos. Poznato je da su u Jablaničkom okrugu, na primer, pojedini objekti rušeni pa iznova građeni i po nekoliko puta, pa je problem da li će ovaj problem biti rešen akcijom legalizacije. Kako navodi YU-Build, internet magazin za građevinska pitanja, u Opštinskoj upravi za građevinske i stambeno-komunalne poslove Leskovca početkom oktobra bilo je manje od 500 zahteva za legalizaciju. Dodatan problem u ovom kraju jeste to što je većina bespravno sagrađenih objekata namenjena za proizvodnju.
OKLEVANjE I AKCIJA: U protekle tri godine u Srbiji je bilo nekoliko pokušaja da se utvrdi vlasništvo. I u najnovijoj akciji legalizacije naoružanja u posedu građana, u vreme akcije Sablja, građani su se izgleda dvoumili da li je bolje u tajnosti ga posedovati ili legalizovati. Iza neuspeha i obustavljanja (?) naplate poreza na ekstraprofit verovatno stoje drugi razlozi – jer su liste „osumnjičenih“ naširoko objavljivane, kao i iznosi poreza, odnosno poreske osnovice. Izgleda da i najnovija ponuda za legalizaciju nije umanjila neodlučnost građana. O odzivu je još rano govoriti, poručuju iz Ministarstva za urbanizam i građevinarstvo. Rok za podnošenje dokumentacije je, naime, četvrtak 13. novembar, a poznato je da su ljudi skloni tome da izvršenje svake obaveze odlažu do poslednjeg dana.
U međuvremenu, čulo se i pitanje da li je ova akcija ustupak kriminalu. Građani Kaluđerice, na primer, mada ne veruju da je legalizacija znak „plemenitih pobuda“ vlasti, na brzinu grade dodatnu kvadraturu kako bi, ukoliko je legalizacija zaista „svemoćna“, mogli i tu novosagrađenu kvadraturu da učine legalnom – po znatno nižim cenama od onih koje će važiti nakon 13. novembra. Preko noći se zastakljuju terase i podižu novi spratovi; graditelji se nadaju najboljem verujući da rušenja neće biti. Upoznati sa dovitljivošću stanovništva, u Ministarstvu su računali i na to. Dragoslav Šumarac, republički ministar za urbanizam i građevinarstvo, kaže za „Vreme“ da su rezultati rada inspektora bili upoređeni sa prispelim prijavama. On objašnjava da cilj akcije legalizovanja bespravno sagrađenih objekata nije puko ubiranje sredstava, već zaštita imovine građana koja faktički postoji. Nelegalni objekti nisu pravno osigurani jer nisu registrovani, dodaje Šumarac. Prema njegovim rečima legalizacija omogućava vlasnicima da uzimaju hipotekarne kredite za objekte i mogućnost prenošenja nekretnina na naslednike.
Dakle, potrebno je odazvati se, kažu nadležni iz Ministarstva, zarad sopstvenog dobra. Uz prijavu treba dostaviti i dokaz o pravu svojine ili zakupa zemljišta, kao i geodetski snimak parcele sa objektom koji se na njoj nalazi. Dozvolu ne mogu dobiti oni objekti koji se nalaze na nekom strateškom koridoru ili zemljištu na kojem iz nekih drugih razloga, bezbedonosnih na primer, nije predviđeno građenje. Zakonom je propisano da će vlasnici biti obavešteni može li se njihov objekat legalizovati ili ne dva meseca nakon isteka roka za prijavljivanje. Sve će, dakle, biti mnogo jasnije sredinom januara 2004.
NEJEDNAKOST: Ministarstvo je uzimalo u obzir razliku između onih građana koji su objekte podizali za potrebe stanovanja i investitora koji su izgradnjom želeli da uvećaju prethodno „sumnjivo“ stečeno bogatstvo. „Velike vile zidali su kriminalci“, dodaje Dragoslav Šumarac. „Za njih, naravno, neće biti nikakvih olakšica.“ Pitanjem porekla imovine baviće se institucije nadležne za to.
Imajući u vidu različite kategorije vlasnika bespravno sagrađenih objekata, Ministarstvo i Vlada Srbije preporučili su gradskim i opštinskim vlastima da cene legalizacije treba da budu minimalne za manje stambene objekte. To podrazumeva objekte do 100 kvadratnih metara (a odnosi sei i na ljude na ivici egzistencije i one koji su izdvajali za rešavanje stambenog pitanja, a nisu dobili stan, kao i izbeglice). Važno je pomenuti da su opštinski odbornici ti koji odlučuju o cenovniku legalizacije za objekte do 800 kvadratnih metara, dok je za gradnje veće kvadrature nadležna gradska vlast. Evidentna je i razlika stambenih i poslovnih objekata koji se, zbog namene, ne tretiraju isto (legalizacija poslovnih objekata je znatno skuplja).
Prema proceni nadležnih iz Ministarstva za urbanizam i građevinarstvo, u Beogradu će se, uz popust od 20 odsto za stambene površine do 20 kvadrata po članu domaćinstva, u 5A zoni za legalizaciju kuće do 100 kvadrata plaćati 450 dinara po kvadratnom metru, što će reći da cena legalizovanja čitavog objekta iznosi 45.000 dinara (što je manje od jednog procenta vrednosti objekta). Vlasnici u Čačku trebalo bi da izdvoje od 40 do 1400 dinara, u Subotici od 39,50 do 202 dinara, dok bi u Smederevu troškovi iznosili 152 do 380 dinara po kvadratnom metru, u zavisnosti od zone u kojoj se objekat nalazi.
„To je svakako povoljnije nego u vreme socijalizma, kada je briga o socijalnim slučajevima bila najizraženija. Na primer, 1970. godine je cena legalizacije iznosila 10 odsto od vrednosti objekta“, ističe ministar Šumarac odgovarajući na brojne primedbe koje su upućene na račun sprovođenja i organizacije ovog posla. Prigovori su dolazili s različitih strana a, kako je početkom oktobra istakla Branka Bošnjak, predsednik Odbora stranke G17 plus, tačka najvećeg sporenja su „cenovnici koji se stalno koriguju, često premašujući vrednost troškova legalne gradnje u vreme kada su objekti izgrađeni“.
INTENZIFIKACIJA: S približavanjem roka za podnošenje prijava nadležnima pristiže sve više zahteva za legalizaciju. „Realno je očekivati da najveći broj prijava pristigne u poslednjim danima roka, kao što je bio slučaj i s konkursom za kredit za 1000 stanova“, kaže za „Vreme“ Siniša Nikolić, direktor Direkcije za građevinsko zemljište u Beogradu. Mogućnosti plaćanja legalizacije su brojne, građani mogu platiti cenu odjednom, ali postoji i mogućnost otplaćivanja na rate. Ukoliko se legalizovanje objekata bude plaćalo odjednom, postoji i dodatni popust do 30 odsto za objekte bliže centru grada, a za one izgrađene na obodu i do 50 odsto. „Za ostale važi popust po članu domaćinstva i mogućnost otplate na 10 godina“, dodaje Nikolić.
Problemi sa legalizacijom pokrenuli su i razna sporenja u javnosti. Izbijanje sukoba između stanara i investitora koji polažu pravo na prostorije u istim zgradama nije redak slučaj. Takav je spor više nedelja bio aktuelan na Konjarniku, gde je teškom mukom izbegnut fizički obračun stanara i investitora. Javne prostorije, vešernice, kotlarnice i slični prostori najčešći su predmet sukoba jer u njima žive bespravno nastanjene porodice koje najčešće nisu u mogućnosti da pronađu bolji prostor za život. „Građani su gospodari zajedničkih prostorija i oni odlučuju kako će njima raspolagati. Kad većina ustupi pravo na korišćenje trećem licu, to postaje osnov za dozvolu građevinskih službi te, ukoliko urbanistički plan dozvoljava, gradnja može da počne. Međutim, aktuelni su protesti protiv nekadašnjih odluka opština za investitore koji su tek sada nabavili i građevinsku dozvolu“, kaže Nikolić, dodajući kako „stanari treba da razmisle da li im je to u interesu“.
Novi generalni urbanistički plan (GUP) Beograda usvojen je krajem septembra. Njegovi ciljevi su ukidanje divlje gradnje i stvaranje mogućnosti da se 95 odsto divljih delova grada uredi do kraja mandata, objasnio je tada Nenad Bogdanović, predsednik gradske vlade. Do sada je važio GUP iz 1972; novim se predviđa da će do 2021. godine 1,4 miliona stanovnika naseljavati prestonicu, što znači da se radi o gradu sa demografskom stagnacijom. Novim planom predviđeno je i da se današnje granice Beograda prošire za 255 hektara. Uz centralnu i rubnu uvedene su srednja i spoljnja gradska zona, u kojima se nalazi 57 manjih urbanih celina. Prema rečima Miodraga Ferenčaka, direktora Sektora za planiranje u Zavodu za urbanizam i šefa ekspertskog tima koji je učestvovao u izradi GUP-a, njime su detaljno utvrđene komercijalne zone, javne službe, poljoprivredne površine i saobraćajna mreža. Ali, i nedavno donet urbanistički plan postao je sporan. Miloš Aligrudić, predsednik odborničkg kluba DSS-a u Skupštini grada smatra da plan nije urađen dobro, jer „nisu urađene bazne studije“, a i brzina donošenja i usvajanja dokumenta ne garantuje da je sve urađeno valjano. No, malo je verovatno da bi pridike mogle da promene trenutno stanje stvari, a GUP će se, prema rečima Siniše Nikolića, direktno primenjivati i tamo gde ne postoji detaljni urbanistički plan.
NEDOUMICE: Krajem septembra gradski odbornici su usvojili i kriterijume za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Po njihovoj odluci, vlasnici objekata će plaćati nadoknadu samo za magistralnu mrežu. „Uzeli smo u obzir i socijalni momenat, tako da će se građanima priznati ulaganja u deo infrastrukture koji su sami uradili gradeći sporne objekte, što u svari i čini najveću povoljnost novog zakona o legalizaciji“, kaže za „Vreme“ Ljubomir Anđelković, član IO Skupštine grada zadužen za urbanizam, imovinsko-pravne odnose i zemljišnu inspekciju. Prema njemu, postoji razlog za razmišljanje o tome da se gradu vrate u nadležnost katastarski poslovi, te da se i imovinsko-pravni sektor uskladi sa sektorom građevinske inspekcije. On objašnjava da će se javna komunalna preduzeća postepeno privatizovati i da nema logike da njihov vlasnik određuje gde će se šta u gradu nalaziti. Prema njegovim rečima, podrazumeva se da preduzeća poštuju odluke i planove Urbanističkog zavoda. Kad je reč o građevinskoj inspekciji, najbolje rešenje bila bi njena centralizacija s rotacijom ispektora kako bi se izbegla moguća korupcija.
Prema rečima Ljubomira Anđelkovića, novac od legalizacije – kojim će raspolagati gradovi i opštine – uložiće se u izgradnju infrastrukture u mestima legalizovanih objekata. Trošenje novca kontrolisaće opštinski odbornici. Prema podacima Srpske radikalne stranke, prosečna cena legalizacije jednog kvadratnog metra iznosi oko 6500 dinara. U Beogradu legalizacija jednog kvadratnog metra košta od 3510 do 38.220 dinara. Po mišljenju radikala, „poseban lopovluk“ predstavlja ukupna cena podnošenja zahteva za legalizaciju, tj. više od 100 miliona evra. Građani plaćaju 6000 dinara snimanje objekta, 406 dinara kopiju plana katastarske parcele, taksa za podnošenje predmeta košta ih 100, dok je taksa za kopiju plana 200 dinara; kompletna prijava za legalizaciju – 6706 dinara. I tako, teorijski bar, milion puta. U SRS-u se pitaju gde taj novac odlazi, a kandidat za predsednika Tomislav Nikolić sa predizbornih tribina poručuje da je to „jedan od poslednjih načina na koji su se ovi dosetili da građanima isprazne novčanike“.
U opštini Zemun pre nekoliko nedelja otvoren je telefon za sve one koji imaju pitanja u vezi sa legalizacijom. Mnoge od onih koji su okrenuli broj 041-150-012 neprijatno je iznenadio račun, jer minut razgovora na dotičnoj liniji košta 21,86 dinara. Do podataka ko su autori te „vruće linije“ nismo uspeli da dođemo; u susednoj, novobeogradskoj opštini, cena razgovora o uslovima legalizacije na broju 3206-895 ne razlkuje se od uobičajene.
Dokumenta
Dokaz o pravu svojine
Geodetski snimak parcele sa svim objektima
Skica parcele sa svim objektima
Izjava o verodostojnosti podataka
Zahtev se podnosi u opštinskim pisarnicama ili u Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, Beograd, Ulica 27. Marta br. 43-45.
Cena snimka
U republičkom Geodetskom zavodu sačinjen je zvaničan cenovnik za geodetski snimak. Vlasnik nelegalno podignutog objekta treba da plati 2390 dinara. Zavod je, da bi rasteretio državnu upravu, izdao 700 licenci privatnim geodetama.
Po zakonu
Kada opštinska ili gradska uprava utvrdi da objekat ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje, izdaje rešenje sa odobrenjem za izgradnju i upotrebnu dozvolu. Tek tada se objekat knjiži i postaje imovina kojom se dalje može regularno raspolagati.
Šta je na udaru
Nelegalni objekti su oni koji nemaju građevinsku ni upotrebnu dozvolu. Objekti koji imaju građevinsku, a nemaju upotrebnu dozvolu tretiraju se takođe kao nelegalni – dok se ne utvrdi da su izvedeni prema dozvoli za gradnju. Ukoliko postoji građevinska dozvola za zidanje prizemlja i sprata, a sazidana su dva sprata, razlika se mora legalizovati. U nedozvoljenu gradnju ubrajaju se i sve adaptacije, zastakljivanja i nadziđivanja, što građevinskim inspektorima otežava posao otkrivanja svih bespravno izgrađenih objekata.
Obećanja
Generalnim urbanističkim planom obećana je izgradnja pet novih biciklističkih koridora, lakog metroa, aerodromske piste, gasifikacija i uređenje grada.
Dedinje
Za divlje izgrađene vile na Dedinju plaća se najviša cena. U Savskom vencu kažu da će legalizacija na ovoj opštini premašiti iznos od 9.500 dinara po kvadratnom metru. U opštini smatraju da je i to malo, s obzirom na to da građevinska dozvola košta između 9500 i 12.000 dinara, a legalizacija mora da košta više od iznosa za građevinsku dozvolu, koja se dobija pre gradnje.
Legalizacija zida
Svetlana Nikolić iz beogradskog naselja Senjak našla se na udaru građevinske inspekcije zbog želje da zastakli terasu u svom stanu u ulici Valtazara Bogišića 3b. „Ne mogu da dozvolim da se svako šeta po mojoj terasi“, kaže za „Vreme“ uznemirena Nikolićeva. Prema ugovoru o kupovini mansarde na pomenutoj lokaciji, ovoj Beograđanki pripala je i terasa čije je zastakljivanje postalo predmet spora sa inspekcijskim organima opštine Savski venac. U ponedeljak 3. novembra izvršioci su došli u njen stan i porušili zid koji je Svetlana podigla ovog leta. Pre toga su joj uručena obaveštenja da sama ukloni sporni zid ili će to učiniti nadležni organ. Organ je to revnosno učinio, iako je Nikolićeva, kako kaže, ušla u proces za dobijanje dozvole. Prema njenoj verziji, prijavila ju je jedna od komšinica iz zgrade koja očevidno smatra da je terasa na koju izlazi Svetlanina mansarda zajednički prostor, dok u „papirima“ koje je Nikolićeva pokazala novinaru „Vremena“ stoji da je ta terasa deo njenog stana. Ona je želela da prostor na koji su svi mogli da uđu, jer postoji ulaz iz hodnika zgrade, delimično ogradi i smatra da za to ima pravo. Ono što nije učinila pre početka izvođenja radova (čitaj: podizanja zida površine desetak kvadrata) jeste podnošenje zahteva u opštini da tako nešto učini. Nikolićeva se vodila logikom da nešto renovira, pa da docnije to i legalizuje, što je praksa u Srbiji. U opštini Savski venac, u odeljenju za inspekcijske poslove, rekli su nam da je Zakon o planiranju i izgradnji precizan i rigorozan u smislu da čovek koji hoće da okreči stan mora tu radnju da prijavi nadležnom opštinskom organu. O renoviranju i zidanju da ne pričamo. Zakon je na strani uprave, ali ostaje činjenica da se on najlakše i jedino sprovodi u slučajevima tzv. malih investitora, dok „veliki graditelji“ ostaju nekažnjeni, lako legalizuju pošto su sve sazidali. Prema nekim od divlje podignutih objekata od više hiljada kvadrata menjaju se regulacioni planovi određenih delova grada. „Ja nemam para da potplaćujem određene ljude“, kaže Svetlana Nikolić, a u opštini nam kažu da su uvek spremni da pruže pomoć građanima koji od njih to zatraže.
S.G.
Popust
Cena legalizacije porodične kuće biće niža ukoliko je investitor sam uradio primarnu infrastrukturu (za određeno naselje: struja, voda, kanalizacija) i sekundarnu mrežu (uređenje infrastrukture do kućnog priključka). Vlasnici porodičnih kuća imaju popust od 20 odsto za izgrađenu korisnu površinu od 20 kvadrata po članu domaćinsva, a naknada za uređenje građevinskog zemljišta koriguje se koeficijentom 0,75 za površine u potkrovljima ili podrumima; za pomoćne objekte uz kuću cena je upola manja. Beograđani koji odluče da naknadu za građevinsko zemljište plate odmah imaju popust od 30 odsto. Plaćanje na rate je moguće: 10 odsto se plaća odmah, a ostatak u 60, odnosno 120 rata na području pete zone. Ukoliko se ostatak plati za godinu dana, ukupna suma se umanjuje za dodatnih 15 odsto.
Divlja inicijativa
Ne znajući da će i legalizacija jednom doći na red, stanovnici 21. bloka na Novom Beogradu su pre nekoliko godina preko noći zatvorili prolaze između ulaza u zgrade sa željom da svoje domove prošire poslovnim prostorom. Pokušaj nije uspeo jer su istom brzinom, takođe preko noći, prijavljeni nadležnim organima. Zazidani prolazi su ubrzo postali ponovo prohodni, a jedini vidljiv trag bio je malter koji se po ulicama povlačio nedeljama.
Da takvih slučajeva ima i u centru prestonice potvrđuje, među ostalima, slučaj doziđivanja zgrade u kojoj se nalazi bioskop „Balkan“. Stanari okolnih zgrada nadaju se da će skrnavljenje istorijskih, uistinu lepih (iako starih i oronulih zgrada) biti onemogućeno zakonskom procedurom. Na pitanje zašto se poslednji sprat iznad bioskopa „Balkan“ ne ruši, predsednik gradske vlade Nenad Bogdanović odgovara da je zgrada trošna i da bi vraćanjem u prethodno stanje cela bila dovedena u opasnost. No, zahtev za legalizaciju novosagrađenog sprata je podnet i grad će 13. novembra doneti konačnu odluku o njegovoj sudbini.
S.G.
Gde zidati kuću
Ako danas želite da zidate porodičnu kuću u Beogradu, naći ćete se u velikom problemu jer gotovo da ne postoje lokacije predviđene za to. U Direkciji za izgradnju grada saznajemo da postoje odrđene lokacije u naselju Mirijevo, kao i na teritoriji opština Voždovac i Zemun, ali nismo uspeli da saznamo gde se tačno nalaze parcele predviđene za individualnu gradnju. Ko se ipak odluči da zida kuću trebalo bi da se obrati opštini, na primer, koja mu predlaže lokaciju o kojoj pomenuta Direkcija izrađuje elaborat, pa potencijalni graditelj na licitaciji dobija građevinsko zemljište na korišćenje – najduže na 99 godina. U periodu trajanja zakupa građevinskog zemljišta mesečno treba plaćati po kvadratnom metru 0,78 dinara, dok za dobijanje građevinske dozvole treba izdvojiti 4860 dinara po metru kvadratnom. Podaci se odnose na tzv. četvrtu zonu, Mirijevo, na primer. Tako ispada da se, u legalnom postupku, građevinska dozvola za kuću od 100 metara kvadratnih dobija za oko 7000 evra, što se umanjuje ako se plati u gotovom.
S.G.
Beograd: Nije skupo kad se ima
Namena objekta Ekstra zona I zona II zona III zona IV zona V zona
Društveni standard – 11.279 9157 7792 5771 3419
Stambeni objekti 20.475 14.625 12.675 10.725 7800 5580
Privredno-proizvodni objekti – 16.303 13.883 11.591 8237 6003
Poslovno-uslužni objekti 27.650 19.750 15.600 12.857 9332 6879
Individualno-stambeni objekti – – – 6435 4680 3510
Kompleks zemljišta uz objekat – 4076 3471 2898 2059 1500
(Ekstra zona – Knez Mihajlova i okolne ulice; cene u dinarima za 1m2)
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
