Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije
Osnovni podaci: Rođen je 1942. godine u Barlovu, opština Kuršumlija, u porodici železničara. Osnovnu školu završio je u Mladenovcu, gimnaziju u Aranđelovcu, a potom je na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao sociologiju (hteo je da studira arhitekturu, ali nije položio prijemni).
Nekadašnji bokser (pet javnih nastupa, četiri poraza, jedan nerešeni meč).
Oženjen je Eržebetom, profesorkom hemije, zbog koje je naučio mađarski. Imaju ćerku i sina.
Karijera: Kada je diplomirao, zaposlio se u Mladenovcu, u Metalskoj industriji „Petar Drapšin“, zatim je pet godina radio u Bačkoj Palanci, kao profesor gimnazije, a onda se u Beogradu bavio istraživačkim radom i angažovao na razvoju zadrugarstva. Iz Beograda prelazi u Suboticu, gde četiri godine radi na Radničkom univerzitetu, a potom kao predavač na Ekonomskom fakultetu gde predaje Opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu. Govorio je kako predaje samo „ONO dok DSZ zapostavlja“. Priča se da je Smiljanić u sitne sate u kafani igrao bilijar sa studentima. Bio je, kažu, strog i jedina mu je mana bila što je voleo da popije koju čašicu više. Danas je trezvenjak.
Sa mesta profesora otišao je u direktore. Kao direktor „Subotica filma“ firmu je izvukao iz gubitaka tako što je prikazao Začin iz Majamija, prvi pornografski film koji je emitovan u srpskim bioskopima.
Sindikalac: Za sekretara Veća Saveza sindikata Subotice izabran je 1989. godine, u vreme „jogurt revolucije“, da bi nešto kasnije postao i predsednik ovog opštinskog veća. Na mestu predsednika subotičkog sindikata ostao je dva mandata, „u inat“ Radomanu Božoviću, s kojim je bio u višegodišnjem sukobu. Kao predsednik Sindikata Subotice uspeo je da znatno uveća članstvo i osim radnika, učlani i kafanske muzičare, ali i crnoberzijance sa subotičkog buvljaka.
Za predsednika Veća Saveza sindikata Srbije izabran je pet dana posle oktobarskih promena 2000. Po izboru je izjavio: „Lopovi su nas vodili deset godina guleći kožu radnicima koje je trebalo da zaštitimo, a nismo. Mnogi sindikalni kadrovi koristili su situaciju i stvarali karijeru. Prihvatio sam funkciju predsednika SSS-a i ubeđen sam da ću ovaj torpedovani brod uvesti u mirnije vode.“ Na Dvanaestom kongresu Saveza sindikata Srbije, u aprilu 2002. godine, reizabran je za predsednika. U istoriji Saveza sindikata Srbije on je prvi predsednik koji na tu funkciju nije došao po odobrenju partije na vlasti, i prvi je predsednik ovog sindikata kome su poverenje ukazali delegati Kongresa neposrednim izjašnjavanjem. Pobedio je u konkurenciji tri kandidata, u drugom krugu.
Partijski angažman: Bio je član Saveza komunista. U jednom trenutku imao je i političkih ambicija. Bio je kandidat na listi koalicije Zajedno 1996, ali „kao nezavisni intelektualac“. „Nudili su mi i ovi iz DOS-a, ali kako je trebalo da se učlanim u neku od 18 partija, nisam prihvatio ponudu.“
Zasluga: „Ono što s ponosom ističem jeste da sam uspeo da otrgnem ovaj Sindikat iz zagrljaja politike, da ne bude više transmisija države niti partija. Mi smo danas interesna organizacija, koja je nezavisna od uticaja bilo kakve političke partije ili države. Mnogo nam je teže. Lakše je biti instrumentalizovan u nekoj partiji. Ušuškaš se i sisaš dok možeš, ali kad padnu.“
Optužbe: Protiv Smiljanića je 2001. godine Opštinski sindikat Subotice podneo krivičnu prijavu zbog zloupotrebe službenog položaja, prevare i falsifikovanja službene isprave. Smiljanićevi naslednici optužuju ga da je „donosio važne odluke, uglavnom na štetu Sindikata, u čemu Predsedništvo nije imalo učešća“, i podsećaju da je Smiljanić „već osuđivan zbog prevare u službi. Opštinski sud u Subotici osudio ga je 1993. godine na kaznu zatvora od tri meseca, uslovno na godinu. Presudu je potvrdio i Okružni sud u Subotici, 1996. godine.“ Smiljanić je odbacio optužbe i ocenio „da su one plasirane kako bi bio uklonjen sa sindikalne scene“.
Program: „Nemamo ništa protiv da budemo najamni radnici, ali hoćemo dobrog kapitalistu, a ne prljave profitere i šalabajzere koji će da nas cede. Mi, u stvari, hoćemo da svoju kožu što skuplje prodamo.“
Prognoze: „Dolazi vreme kada više neće imati šta da se krade! Ono što je vredelo uglavnom je prodato ili je na putu da se proda, a ono što je loše nije vredno pažnje za domaće tajkune. Zatim će uslediti još dva koraka pljačke. Prvi je preuzimanje komunalnih firmi u lokalnim samoupravama, koje će dobiti lokalni gangsteri, a drugi će biti atak na velika javna preduzeća.“
Da li može da bude predsednik Srbije: „O tome ne razmišljam, mada… Ma, samo članovi sindikata i moja porodica da glasaju za mene, ja sam prošao. Jer, vidite šta ovi naši političari rade, samo se svađaju.“
Zoološki vrt u danskom gradu Olborgu uputio je apel građanima da doniraju zdrave, ali neželjene kućne ljubimce, kako bi obezbedili prirodnu ishranu za životinje koje se hrane mesom
Preko 10.000 hotela širom Evrope pokrenulo je kolektivnu tužbu protiv Bukinga, platforme za onlajn rezervacije smeštaja sa sedištem u Amsterdamu
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
