foto: tanjug
Današnji KFOR osposobljen je da hitno reaguje u potencijalnim kriznim situacijama. Komandantu misije direktno je podređen Taktički rezervni bataljon (KTBRN) iz sastava mađarskog kontingenta koji je posebno obučen da deluje kao interventna snaga za zaštitu stanovništva i sprečavanje nasilja. Za te zadatke obučavaju se i ostali kontingenti. KFOR ima i međunarodni bataljon za obaveštajni rad, nadzor i izviđanje (ISRBN) koji predstavlja “oči” i “uši” komandanta u svakom kutku Kosova
Sadašnje međunarodne snage na Kosovu su znatno drugačije od onih koje su pod vođstvom generala Majkla Džeksona ušle u južnu srpsku pokrajinu 11. juna 1999. Nekada je to bila robusna misija sa oko 50.000 ljudi opremljenih tenkovima i oklopnim borbenim helikopterima, a sada broji 3735 lakše naoružanih vojnika iz 27 država. Inače, KFOR je danas jedina mirovna operacija NATO-a na tlu Evrope. Njen mandat da pruža sigurnost i slobodu kretanja svim građanima Kosova prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i ostao je nepromenjen.
Međunarodne snage na Kosovu u sadašnjem obliku rezultat su normalizacije odnosa Srbije i NATO-a nakon petooktobarskih promena, lekcija naučenih 2004. kada međunarodne snage nisu uspele da zaštite srpsko stanovništvo i imovinu od etnički motivisanog nasilja i 2011. kada je došlo do sukoba na barikadama oko prelaza Jarinje i Brnjak.
Koliko su događaji iz 2004. uticali na razmišljanja vojnih planera NATO-a ukazuje rad komandno-štabne akademije vojske SAD u Fort Levenvortu pod nazivom “Martovski neredi 2004: Neuspeh međunarodne zajednice”. Na 188 stranica detaljno su analizirani propusti KFOR-a i UNMIK-a i neophodnost promena kod međunarodnih snaga.
Najbrojnije kontingente u KFOR-u danas imaju Italija i SAD sa 638 odnosno 635 ljudi. Ove zemlje na čelu su komandi koje dele Kosovo na dve zone odgovornosti. Regionalna komanda Zapad geografski odgovara Metohiji i sedište joj je u bazi Vilađo Italija u Peći. Regionalna komanda Istok je u bazi Bondstil kod Uroševca. U zoni odgovornosti te komande sa američkim vođstvom nalaze se i opštine severno od reke Ibar. Sve zapaženiju ulogu u KFOR-u imaju i države regiona. To se posebno odnosi na Mađarsku, koja pokazuje veliki interes za bezbednosne prilike na Balkanu.
TREĆA INSTANCA
Praksa da na čelu misije bude vojnik države osnivača NATO-a prekinuta je 2021. postavljanjem mađarskog generala Ferenca Kajarija. Njegova zemlja treća je po brojnosti u KFOR-u sa 469 vojnika. Prisutna je i Hrvatska sa 147 ljudi, Grčka ima 105, Slovenija 97, Severna Makedonija 65, Rumunija 62, Albanija 58, Bugarska 30 i Crna Gora jednu osobu.
Zapaženu ulogu imaju i vojno neutralne zemlje. Švajcarska je rasporedila 187 vojnika, Austrija 232, Jermenija 40 i Moldavija 41. Ukrajina je čuvala mir na Kosovu od početka misije, ali je kontingent od 40 vojnika povučen kući ove godine zbog ruske invazije.
Današnji KFOR osposobljen je da hitno reaguje u potencijalnim kriznim situacijama. Komandantu misije direktno je podređen Taktički rezervni bataljon (KTBRN) iz sastava mađarskog kontingenta koji je posebno obučen da deluje kao interventna snaga za zaštitu stanovništva i sprečavanje nasilja. Za te zadatke obučavaju se i ostali kontingenti. KFOR ima i Međunarodni bataljon za obaveštajni rad, nadzor i izviđanje (ISRBN) koji predstavlja “oči” i “uši” komandanta u svakom kutku Kosova. Posebna pažnja poklanja se izgradnji i negovanju veza sa svim lokalnim zajednicama na Kosovu i to je zadatak timova za vezu i monitoring (LMT).
Važnu ulogu ima i Multinacionalna specijalizovana jedinica (MSU) koju čine italijanski karabinjeri osposobljeni za pružanje podrške u borbi protiv svih vidova kriminala, u istragama ratnih zločina, kontrolisanju javnog reda i mira, suzbijanu nereda i pravljenu terenskih procena.
Zvaničnici međunarodnih snaga često ističu da predstavljaju “treću instancu reagovanja” (third responder), da su prve dve kosovska policija i misija Euleks i da sa njima blisko sarađuju. Prema tumačenju KFOR-a, kosovska policija ima pravo na nesmetan rad na čitavoj teritoriji Kosova, dok Kosovskim bezbednosnim snagama nije dopušten ulazak u severne opštine bez posebne dozvole međunarodnih vojnih snaga.
VOJNA SARADNJA I SPC
Srbija i KFOR već godinama imaju visoko razvijenu saradnju. Ona se zasniva na Vojnotehničkom sporazumu iz 1999. godine i normalizaciji odnosa Beograda i NATO-a nakon demokratskih promena 2000.
Zajedničkim naporima NATO-a i Beograda 2001. rešena je oružana kriza na jugu centralne Srbije uz demilitarizaciju tzv. OVPBM. KFOR je Vojsci Jugoslavije tada dopustio povratak u kopnenu zonu bezbednosti (pojas širine 5 km na jugu centralne Srbije uz administrativnu liniji ka Kosovu), a potom i vazdušnu zonu bezbednosti (vazdušni prostor širine 25 km uz administrativnu liniju). Time je otvoren prostor za izgradnju mreža vojnih baza koje Srbija i danas koristi za čuvanje administrativne linije.
Godine 2001. započela je i terenska saradnja Vojske Jugoslavije i jedinica KFOR-a sa jednovremenim patrolama i zajedničkim izviđanjima duž administrativne linije koja traje i danas. Na terenu se često mogu videti zajedničke aktivnosti vojnika Srbije, SAD, Poljske, Turske i drugih kontingenata KFOR-a koje traju po više sati u skladu sa operativnim procedurama – tzv. Topa i Dopa. Pored intenzivne terenske saradnje, održavaju se redovni sastanci komandanta KFOR-a i načelnika Generalštaba VS, kao i predstavnika Zajedničke implementacione komisije (JIC) koju čine oficiri KFOR-a i vojnobezbednosnog aparata Srbije a koji se staraju o sprovođenju Vojnotehničkog sporazuma.
Pored Vojske Srbije, razvijenu saradnju sa KFOR-om ima i Srpska pravoslavna crkva, koja međunarodne snage prepoznaje kao ključni garant zaštite stanovništva i ugroženih svetih mesta od izuzetnog značaja kakav je manastir Visoki Dečani.
“KFOR-ova zaštita manastira (Dečani) potrebnija je nego ikada ranije zbog rastućih etničkih i političkih tenzija i otvorenog diskriminatorskog ponašanja kosovskih vlasti… Italijanski KFOR u Metohiji je obavio veoma dobar posao pomažući povratak nekih proteranih Srba, štiteći najvažnije objekte i pridobijajući poverenje Srba, Albanca i svih drugih naroda. Ovo će svakako biti upamćeno u istoriji”, stoji između ostalog u analizi objavljenoj na Tviter nalogu manastira Visoki Dečani Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske jula ove godine.
KFOR takođe prepoznaje važnost saradnje sa SPC. Pored neprekidnog prisustva snaga koje čuvaju Visoke Dečane, odlazak u manastir i razgovor sa sveštenstvom predstavlja obavezan deo itinerera za gotovo svaku delegaciju NATO-a iz Brisela ili komande u Napulju koja dolazi na Kosovo.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
