Iako predsednik SR Jugoslavije tvrdi da ne postoji nikakav "papir" koji je ponudio visoki predstavnik Evropske unije o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore, komentari se samo umnožavaju
Predlog EU-a, iako nepoznat, i kako zvaničnici Unije kažu, „nepostojeći“, u srpskoj političkoj javnosti žestoko je komentarisan i odbacivan. Posle poslednje Solanine posete čula se mnoga ideja. Po jednima, najbolje bi bilo da jedna osoba bude i predsednik i premijer buduće države, a da se savezna vlada sastoji od četiri ministarstva – odbrane, spoljnih poslova, šef diplomatije menjao bi se na godinu dana, ministarstvo ekonomske integracije, koje bi se bavilo koordinacijom republičkih ministarstava, i unutrašnje trgovine. Na stolici u UN-u naizmenično bi, po šest meseci, sedeli predstavnici Srbije i Crne Gore, a u međunarodnim organizacijama, finansijskim ustanovama i diplomatskim predstavništvima bili bi paritetno zastupljeni. Što se valute tiče, Crna Gora bi mogla da zadrži euro, a pitanje paralelnog uvođenja dinara ostalo bi otvoreno. Carina, poreski sistemi i spoljnotrgovinski odnosi bili bi odvojeni. Za vojsku su pomenute dve opcije – da bude zajednička ili odvojena, pri čemu bi svako služio u svojoj republici.
Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica izjavio je da ne postoji nikakav „papir“ koji je ponudila Evropska unija kao osnov za dijalog o preuređenju odnosa u federaciji i naglasio da će javnost o rezultatima razgovora biti upoznata onda kada oni budu privedeni kraju.
Havijer Solana je u autorskom tekstu objavljenom u crnogorskom listi „Vijesti“ od 22. februara 2002. godine izneo svoj „koncept formiranja Unije Srbije i Crne Gore“. Prema njegovim rečima, on je predsednika Đukanovića upoznao sa svojim idejama o tome kako razrešiti ustavni problem između Srbije i Crne Gore.
Na početku teksta Solana piše: „prosperitet naroda Crne Gore biće utvrđen nivoom ulaganja u samog sebe, a ne mjestom u UN-u ili mrežom ambasada. Zapošljavanje i izgledi za karijeru mladih isto tako zavise od obrazovanja i obuke, a ne od sopstvene vojske. A dinamičnost ekonomije zavisiće od njene otvorenosti i nivoa regionalne integracije, a ne od posebne carinske službe.“ Što bi moglo da znači da on predlaže Jugoslaviju sa međunarodnim subjektivitetom i jedinstvenom carinom i vojskom.
Njegova osnovna ideja je koncept formiranja unije Srbije i Crne Gore koja bi „imala nekoliko nadležnosti, ostavljajući dovoljno prostora republikama da upravljaju sopstvenim poslovima. Iako bi unija imala samo jedno mesto u Ujedinjenim nacijama, ona bi omogućila značajnu međunarodnu ulogu Crnoj Gori. Postojaće zaštitni mehanizmi kako bi se obezbedilo da Srbija više nikad ne dominira Crnom Gorom kao u Miloševićevim danima.
Postojaće garancija da nijedna republika ne može biti obavezana da vrati unazad već ostvarene reforme. Konačno, postojaće odredba koja omogućava svakoj republici – nakon nekoliko godina – da preispita ovaj aranžman i da odluči o svojoj budućnosti“.
Solana kaže da njegovih „nekoliko osnovnih elemenata paketa sugestija“ podrazumevaju „da se mnogi aspekti ovog paketa preciziraju u pregovorima između Podgorice i Beograda“.
Sa srpske strane čuli smo mnogo predloga o tome kako treba da izgleda zajednička država.
Zoran Đinđić, predsednik Vlade, javnost je obavestio o tome da su njegovi prioriteti jedinstveno unutrašnje tržište i zajednička carina. Đinđić je dodao da je potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus dobio zadatak da takav predlog uobliči i da „telefonom obavesti“ Brisel.
Dragan Maršićanin, predsednik srpske skupštine i potpredsednik DSS-a, rekao je da se njegova stranka zalaže za državnu zajednicu koja bi imala zajedničke funkcije i bila međunarodno priznata. Na pitanje da li podržava promenu imena buduće države odgovorio je da je to „potpuno nesporno“.
Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Skupštine Jugoslavije, u izjavi Radiju Bi-Bi-Si precizirao je da bi Beograd „možda mogao da pristane da se menja ime“ (redefinisane federacije), kao i da se odloži pitanje crnogorskog referenduma. On je kazao da je moguć dogovor oko broja zajedničkih ministarstava. Po njemu, „ključni elemenat u evropskom projektu preuređenja ovdašnjih odnosa jeste petogodišnji moratorijum na referendum. Stoga ostaje glavno pitanje da li će tu zamisao prihvatiti i Crna Gora.“
Jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanović je, u razgovoru s predstavnicima jugoslovenske dijaspore u Kopenhagenu, ocenio da najnovije ideje Brisela o budućim uzajamnim odnosima u zajednici Srbije i Crne Gore „podrazumevaju da bi Beograd i Podgorica imali manje veza od onih koje postoje među državama u EU-u“.
I drugi su komentarisali navodni predlog Evropske unije. Vladan Batić je izjavio da bi Solanina ponuda, postala „čardak ni na nebu ni na zemlji“. A država bi ličila na „reku ponornicu – čas je vidiš, čas je ne vidiš“. Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić kaže da bismo dobili „jednu nakazu od države koja bi bila gora od sadašnjeg stanja, gde se ne znaju granice“. Božidar Đelić, srpski ministar finansija, ocenjuje da bi ovakva zajednička država Srbije i Crne Gore bila „ekonomski frankenštajn“ i „poligon za šverc“.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
