Manje posla, više nogu do ramena

„Nama su potrebne mlade ribice sa nogama do ramena, a ne ‘tacnonoše’ i ‘beli medvedi'“, pojasnio je prema rečima grupe stjuardesa i stjuarta (STW i STD) direktor letačke operative JAT-a kapetan Zoran Rakić. Tako je Rakić objasnio skidanje sa leta oko četrdesetak članova takozvanog kabinsko-letačkog osoblja, odnosno STW i STD s najvišim stručnim zvanjima: persera, senior-persera i instruktora sa dugogodišnjim stažom, što se posebno ceni i poštuje u svim poznatim avio-kompanijama. A prema novoj terminologiji direktora letačke operative, „tacnonoše“ su stjuardese ne tako mlade i bez nogu do ramena, a „beli medvedi“ senior-perseri prosede kose. Njihovo skidanje sa leta proisteklo je iz dokumenta nazvanog „Sporazum o trajnom prestanku angažovanja STW-a i STD-a na letenju“ sklopljenom između v.d. generalnog direktora JAT-a Dušana Kostića, predstavnika strukovnog sindikata STW-a i STD-a Aleksandra Radoševića i Svetlane Vujović, predsednika Jugoslovenskog udruženja kabinsko-letačkog osoblja. Pojednostavljeno, sve „tacnonoše“ i „beli medvedi“ sa navršenih 50 godina starosti ili ostvarenim radnim stažom (35 godina za žene i 40 za muškarce), uključujući i beneficirani – više neće moći da lete. To im je usmeno saopštila Luminica Avramesku, rukovodilac stručne službe STW-a i STD-a iz letačke operative JAT-a, bez ikakvog pisanog dokumenta napominjući da je skidanje sa leta usledilo zbog smanjenog obima posla. Sve to za naše prilike i slobodne interpretacije i ne zvuči tako neobično.

Ali, ima tu nekoliko kvaka koje bacaju drugačije svetlo na pomenutu odluku. Već sutradan po saopštenju o skidanju sa leta, 2. avgusta, u dnevnim novinama objavljen je oglas u kome JAT traži „popunu radnih mesta mlađim stjuardesama i stjuartima zbog povećanog obima posla i zbog podmlađivanja kadrova“. U očekivanju „mladih ribica“ rukovodstvo JAT-a previdelo je da je potpisani Sporazum u koliziji sa Zakonom o radnim odnosima. Direktor D. Kostić je u razgovoru sa oštećenim STW i STD objasnio: „Ja sam pogrešio, bio sam obmanut“, ali je kasnije reterirao i ostao pri sačinjenom Sporazumu. Zanimljivo je da je novo privremeno rukovodstvo JAT-a (raspisan konkurs za generalnog direktora) zaboravilo na sličan događaj kad je prošle godine jedna grupa STW-a i STD-a bila skinuta sa leta uz takođe usmeno saopštenje da „imaju uslove za penziju“. Oni koji su zatražili zaštitu suda dobili su spor, i država Srbija im je isplatila kompletnu odštetu.

„Ma, dok oni dobiju spor, odoše u penziju“, prokomentarisao je direktor letačke operative najavu sudskog spora. „Pomenuti sporazum nema nikakvu pravnu snagu. Jer, skidanje sa leta praktično znači da su oni tehnološki višak, a odgovorni u JAT-u ne znaju šta u rešenjima da im napišu, dok istovremeno kompanija raspisuje konkurs zbog podmlađivanja kadrova“, kaže advokat oštećenih koji su podneli više pojedinačnih tužbi protiv potpisnika sporazuma: Dušana Kostića, Zorana Rakića, Slavice Brajović, pravnika u Kadrovskoj službi JAT-a, i Veselinke Jeremić, šefa kadrovske službe, zbog krivotvorenja podataka o radnom stažu više od 40 STW-a i STD-a skinutih sa letenja. Reč je naime o beneficiranom radnom stažu za koji se u ovom slučaju podrazumeva 200 letova godišnje, a što gotovo niko u sa letenja skinutoj grupi nema budući da u protekloj deceniji zbog sankcija nije bilo ni redovnog ni pojačanog obima posla. Ipak, JAT im je nezakonito priznao beneficirani staž i time prekršio zakon, o čemu će biti raspravljano pred sudskim većem. „Mi nećemo taj poklon“, kažu oštećeni. Neobično je da na nezakonitost nije reagovao D. Kostić, koji je inače u vreme sankcija bio osam godina predstavnik JAT-a u Briselu te je moguće da čovek uopšte nije znao da naši avioni u to doba nisu leteli.

Skidanje sa leta stručnog kadra kabinskog osoblja ostaće u analima JAT-a zapisan kao jedinstven slučaj po kršenju prakse prihvaćene u celom svetu. Naime, u svim svetskim avio-kompanijama drugačije se gleda na kabinsko osoblje, posebno na senior-persere (instruktore), najstarije i najstručnije ljude prevashodno odgovorne za bezbednost putnika, vazduhoplova i kompletnog rada svojih mlađih kolega u avionu. Dovoljan je podatak da, na primer, ni u najrazvijenijim zemljama ne postoji starosno ograničenje za bavljenje ovom profesijom. U SAD, Kanadi i Evropskoj uniji ograničenje je strogo zabranjeno. Avio-kompanije u celom svetu angažuju vrhunski obučene ljude u putničkim kabinama koji će i svojim radom i iskustvom steći poverenje putnika i pridobiti ih pre svega da lete na njihovim avionima. Borba za putnike jedna je od glavnih stavki svih avio-prevoznika.

Teško, međutim, da će JAT uspeti da pridobije putnike pored čestih i neprijatnih iznenađenja kao što se to na primer dogodilo kad je već spomenuti Aleksandar Radošević na surčinskom aerodromu „ispucao slajd“ na avionu i načinio paniku. Zapravo, on je nepotrebno i ne poštujući bezbednosnu proceduru aktivirao tobogan za prinudno iskrcavanje putnika. Srećom, tobogan je pod ogromnim pritiskom izleteo iz aviona na dva metra od „fingera“, pokretnog tunela za izlazak putnika, te nije nikog ni ubio ni povredio. „To može svakom da se dogodi“, prokomentarisao je direktor letačke operative. Avion je inače zbog tog ekscesa stajao prizemljen više od 20 dana dok su nabavljene boce i ostali materijal za punjenje slajda. To košta 7500 dolara, ali je to kap u moru JAT-ovog dugovanja od 330 miliona dolara.

Na uporno insistiranje da na ovu temu razgovaram s kapetanom Zoranom Rakićem, sekretarica je odgovarala da je na sastanku ili na letu.