Vidno neraspoložen, Boris Tadić je prvo zatražio čašu vode. Pola sata kasnije, izrazio je zadovoljstvo i optimizam. Malo nakon toga, rekao je da ide da popije aspirin. Atmosfera tokom izborne noći u DS-u u potpunosti je odgovarala Tadićevom psihofizičkom stanju: najpre tmurna, potom ekstatična, a u konačnom zbiru nikom jasna
OPTIMIST: Boris Tadić
Kada je nosilac izborne liste Demokratske stranke 28. decembra uveče ušao u prepune prostorije stranke, činilo se da te izborne noći u Krunskoj 69 neće biti slavlja. Prva rečenica koju je neuobičajeno bled i vidno nervozan izgovorio Boris Tadić bila je: „Mogu li da dobijem čašu vode?“. Bilo je 22 časa i 19 minuta. Nekih pola sata kasnije, kada se već oporavljen i nimalo bled obratio prisutnima, malo je onih koji su očekivali da će se to obraćanje bazirati na tezi da je „sada jasno da bez Demokratske strane nema, niti će biti demokratske vlade“ i na ocenama da je postignut izborni rezultat „dobar, veoma dobar“. Tadićevo dobro raspoloženje u tom trenutku delile su, kako se čini, i stranačke kolege – međusobno komunicirajući osmesima i pobednički podignutim palčevima, čak su i nezvanično tvrdili da su „jako zadovoljni“ i da je pravo čudo što „vi novinari dižete frku“. Ipak, kada se gužva malo raščistila, isti taj radosni nosilac izborne liste je na pitanje šta će sad, odgovorio: „Idem da popijem aspirin.“
Što se tiče predstavnika stranaka pridruženih DS-u na izbornoj listi, „bratske“ stranke su bratski podelile i emocije u vezi s rezultatima. Predsednik GSS-a Goran Svilanović decidirano je ustvrdio da su „jedini pobednici ovih izbora DS i SPO“, a Tadićevo obraćanje propratio je uzvikom „Bravo, Borise!“. Nešto skeptičniji bio je predsednik DC-a Dragoljub Mićunović: u kratkom razgovoru za „Vreme“ istakao je da je „zadovoljan utoliko što su demokratske partije opstale i to kao nezaobilazan politički činilac“, ali da je „ipak očekivao više“. No, kako su na takve i slične (vrlo retke) konstatacije čak i najviši funkcioneri nezvanično isticali tezu „gde smo bili pre dve nedelje, ovo je super“, bilo je jasno da mesta razočaranju neće biti. Bar ne na adresi Demokratske stranke. I bar ne javno.
Tokom izborne noći, prostorije DS-a izgledale su bar isto toliko haotično koliko i emocije nosioca liste, kandidata na listi i stranačkih kolega. Skučen prostor, malo stolica (među kojima je pet bilo rezervisano za pripadnike obezbeđenja, ali su momci ipak ustupali mesta ukoliko ih lepo zamolite), kontradiktorne informacije sa svih strana. Da zlo bude veće, demokratama se ni posluženje nije baš „primilo“: više od sto prisutnih posluženo je s nekoliko flaša kisele vode i fante, kao i s dva tanjira rolovanog mesa i ćevapa. Informacije radi, takvo kakvo je bilo, posluženje je „planulo“ za tačno deset minuta (merili smo!). Da li je bar aspirina bilo u dovoljnoj količini, za sada nije poznato.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Godinu za nama obeležila je studentska pobuna. Svi smo bili iznenađeni usled već decenijske društvene apatije i osećaja da u Srbiji ništa ne može da se promeni. Zato na naslovnoj strani novogodišnjeg dvobroja “Vremena” i stoji “Ima nade”. Ima je – zaista. Pobunjeni studenti svima su pokazali kako izgledaju stvarna hrabrost, solidarnost i zrelost. Takođe, tu je i njihov nezabeleženi demokratski način odlučivanja, otvorenost za dijalog i nenasilan način borbe za javni interes uprkos svim klevetama, provokacijama i fizičkim napadima
Tragedija se ponovila na gotovo istovetan način, u istom mestu, nasumično, bestijalno, užasno... Ima li u toj surovoj činjenici ikakve poruke, upozorenja, opomene? Ili se sve završava u strašnoj plimi neizrecive tuge koja se teško i sporo povlači, tišini koja zida prazninu i hrani besmisao, da bismo potom prepustili vremenu da učini svoje – da nas “oslobodi” ožiljaka, zamrači nam sećanje i amnestira nas od odgovornosti
Dok proslavljamo Novu godinu, neko spava na kartonu, pokriven ćebetom toliko tankim da se sklupčava uza zid. Dok proslavljamo Božić, neko je gladan i ne može da dođe do doktora jer nema dokumenta. Bolestan je i izgubljen, nije dobio podršku kada je trebalo, a nema je ni danas. Sistem žmuri na osobe u situaciji beskućništva. A kako je njima u ovim danima
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!