Da li zbog megalomanskih planova da Jugoslavija/Srbija bude industrijska sila, da li zbog stavljanja nacionalnog ispred funkcionalnog, da li zbog oba, tek već dve decenije "inženjer" se više ne izgovara sa velikim "I"
U vreme kad Srbija još nije bila država, već samo kneževina u Otomanskoj imperiji, prosvećeno-apsolutistički orijentisan knez Mihailo otpravio je prvu generaciju stipendista u „Jevropu“ na „velike škole“, sve sa idejom da se Srbija izvuče iz balkanskog gliba. Isto je činio i knez/kralj Milan, za njim Aleksandar.
Prva nevladina organizacija u ovom delu Evrope – Tehničarska družina, osnovana je 1868. godine. Za ovaj „evropejski“ iskorak zaslužan je Emilijan Joksimović, srpski praurbanista, rektor Liceja i Velike škole.
Dvadeset dve godine kasnije, 1890, kad je Srbija već uveliko bila kraljevina Tehničarska družina prerasta u Udruženje srpskih inženjera, a od 1896. godine u Udruženje srpskih inženjera i arhitekata. Prvo stručno glasilo ovog udruženja, „Srpski tehnički list“ izašao je 1890, a prvi počasni član Udruženja srpskih inženjera bio je Nikola Tesla, koji je to priznanje dobio za vreme svog kratkog i jedinog boravka u Beogradu 1892.
Posle Drugog svetskog rata država je stipendirala studente tehnike više nego bilo koje druge, naročito „mašince“ i „električare“, ali i „građevince“, „tehnologe“, „saobraćajce“…
SAVEZ: „Tehnička inteligencija je bila veoma uvažavana“, kaže mr Branislav Vujinović, dugogodišnji predsednik, sada sekretar Saveza inženjera i tehničara Srbije, ujedno i potpredsednik Inženjerske akademije Srbije. Dom inženjera, objašnjava, izgrađen je 1935, što sopstvenim sredstvima, što dobrovoljnim prilozima. „Sama lokacija Doma inženjera, preko puta Kraljevog parka, u tadašnjoj Ulici kralja Ferdinanda, danas Kneza Miloša, govori koliko su u to vreme inženjeri bili poštovani.“ Uostalom, dodaje, devet predsednika ovog inženjerskog udruženja su kasnije bili i predsednici Srpske akademije nauka i umetnosti, od Josifa Pančića do Nikole Hajdina.
Bila je tehnička inteligencija uvažavana i posle, ako se prema objektima sudi: pored „starog“ Doma inženjera, 1965. godine izgrađen je novi i to o trošku države – Dom inženjera i tehničara Jugoslavije. Tik pred raspad savezne države, republičko udruženje je progutalo ono savezno, odnosno „preuzelo, sa svim pravima, obavezama, dugovima i imovinom“, kako kaže Vujinović. „Sada su inženjeri Srbije vlasnici i tog doma u kojem su kancelarije republičkih strukovnih saveza i multidisciplinarnih društava.“ Od svog nastanka, nastavlja, udruženje se samostalno finansira: „Kako pre ‘onog’ rata tako za vreme komunizma i socijalizma, pa i danas. Nikad nismo primali dotacije.“
Pored organizacija stručnih skupova i izdavanja stručnih časopisa, jedan od značajnih izvora prihoda Saveza bilo je polaganje stručnih ispita – „državnih“, kako se to nekad zvalo. „Preko trideset godina ovde su se držali stručni ispiti iz četrnaest inženjerskih struka, pred komisijom koju je obrazovalo nadležno ministarstvo zajedno sa nama, što je preduslov za dobijanje licence koju je izdavala Privredna komora Srbije. Za sve to vreme, u Savezu inženjera i njegovim članicama, stručne ispite je položilo oko 64.000 kandidata i nikad nijedan problem nismo imali“, kaže Vujinović.
KOMORA: Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, donesenom 2003. godine, predviđeno je osnivanje Inženjerske komore, čiji su članovi diplomirani inženjeri arhitektonske, građevinske, mašinske, elektrotehničke, saobraćajne i diplomirani inženjeri druge tehničke struke, kao i diplomirani prostorni planeri kojima je Komora izdala odgovarajuću licencu. Sedište Komore je u Beogradu, a u još devet gradova ona ima svoje kancelarije.
Sredstva za rad Komore obezbeđuju se od članarine, naknade za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licenci, naknada za obavljanje administrativno-tehničkih i računovodstvenih poslova za organizovanje obavljanja poverenih poslova, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
„Inženjerska komora pre svega vodi računa o inženjerima kao profesiji, o njihovom statusu u društvu“, kaže za „Vreme“ dr Dragoslav Šumarac, predsednik Upravnog odbora Komore. „Svaki licencirani inženjer može da overava projekte, da vodi gradilište, obavlja nadzor i tehničku kontrolu, ima svoj pečat, ali i snosi odgovornost.“
U okviru Komore postoji i Sud časti i do sada je oduzeto šest licenci. „Nažalost“, naglašava Šumarac. „Nije nam cilj da kažnjavamo, već nam je cilj da se borimo za status inženjera: omogućili smo svakom članu permanentno obrazovanje, što ćemo sada da uvedemo kao obavezu, jer ne dobijaju se sva znanja na fakultetu, nove tehnologije dolaze, novi metodi proračuna… Sa ministrom Dulićem radimo na promeni pravilnika.“
SUKOB INTERESA: „Nema ničeg spornog u osnivanju Inženjerske komore“, kaže Vujinović. „Komora treba da postoji, postojala je i pre ‘onog’ rata, zašto ne bi postojala i sada? Sporno je, međutim, što je ministar Oliver Dulić oduzeo organizaciju stručnih ispita Savezu inženjera i tehničara i bez ikakvog obrazloženja dodelio Inženjerskoj komori.“
Naime, po Članu 128. Zakona o planiranju i urbanizmu, stručni ispit, koji je uslov za obavljanje određenih poslova propisan ovim zakonom, polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva. Dulić je, veli Vujinović, vrlo kreativno protumačio ono da komisiju „obrazuje ministar zadužen za poslove urbanizma i planiranja“ i time Komoru doveo u sukob interesa: ista institucija drži ispite i dodeljuje licence, što ne biva.
„Žalili smo se mi, ali badava: vlast je vlast i tu se ništa ne može, mada nije država zelena livada da po njoj skače ko kako hoće. Pomešana je, izgleda, demokratija sa anarhijom.“
„Svi smo mi članovi Saveza inženjera i tehničara“, kaže Šumarac. „Inženjerska komora je u Savezu bila podstanar: kirija nam je bila preskupa, a i tretirali su nas kao da se bavimo nekim drugim stvarima, kao da nismo članovi, pa smo morali odande da odemo. Koliko vidim, oni samo izdaju prostor koji im je dat na korišćenje. Imaju, istina, i oni neke skupove, mi im nešto pomažemo…“
„Ima onih koji misle, čak i tvrde, da smo mi neko malo društvance, reaguje Vujinović. “ Međutim, varaju se: Savez inženjera i tehničara Srbije je član FEANI – Evropske federacije nacionalnih inženjerskih udruženja, vodeće inženjerske asocijacije u Evropi i zvanični reprezent inženjerske profesije u Evropskoj uniji“. „Iz jedne zemlje može da bude samo jedna članica, a kad je o Srbiji reč, to smo mi i to kao prva članica iz zemlje koja nije u Evropskoj uniji. Tako, inženjeri su stigli u Evropu pre države.“
Inženjerska akademija Srbije osnovana je radi ostvarivanja ciljeva i zadataka iz tehničko-tehnoloških delatnosti, razvoja i unapređenja inženjerske struke, primene savremenih tehničko-tehnoloških znanja, unapređenja standarda i sadržaja u nauci, obrazovanju, privredi, zaštiti životne sredine i drugim privrednim sferama života i rada.
Osnovna ideja za formiranje Inženjerske akademije zasnovana je na popunjavanju praznine u naučnostručnom prostoru, između praktično orijentisanih inženjerskih kadrova koji deluju u realnim procesima (materijalne proizvodnje i uslužnih inženjerskih delatnosti) i fundamentalno orijentisanih naučnoistraživačkih učesnika u procesima rada SANU-a.
Kao ideja, Inženjerska akademija bila je prisutna u krugovima Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije – SITJ još od 1993. godine kada je u Statut SITJ uneta odredba o njenom osnivanju. Na osmom Kongresu SITJ, septembra 1997. godine, predlog za osnivanje Inženjerske akademije dobio je punu podršku.
Akademija inženjerskih nauka Srbije je naučna inženjerska asocijacija koja ostvaruje, organizuje, razvija i podstiče naučnoistraživački rad u oblasti inženjerstva, u kreativnoj i projektnoj inženjerskoj delatnosti, utiče i usmerava osnovna, razvojna i inovaciona istraživanja, kao i ostale oblike stručnog i naučnog stvaralaštva i širenja znanja u svim inženjerskim disciplinama.
Aktivnosti Akademije su usmerene prema razvoju i integraciji naučne i inženjersko-kreativne misli, stvaralaštvu i širenju znanja u domenu inženjerstva. Akademija inženjerskih nauka Srbije je neprofitna i nevladina organizacija. Formirana je da doprinese opštem napretku inženjerstva i tehnoloških nauka u Srbiji.
Osnovne aktivnosti članova Akademije se odvijaju u odeljenjima Akademije, koja predstavljaju osnovnu formu rada. Pored odeljenja, osnovnih ćelija rada u Akademiji, već osam godina radi stalni naučni Seminar Akademije na kome je saopšteno do sada preko sto radova šire tematike u pojedinim granama inženjerstva. (www.europrofil.co.cc)
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
