Da li zbog megalomanskih planova da Jugoslavija/Srbija bude industrijska sila, da li zbog stavljanja nacionalnog ispred funkcionalnog, da li zbog oba, tek već dve decenije "inženjer" se više ne izgovara sa velikim "I"
U vreme kad Srbija još nije bila država, već samo kneževina u Otomanskoj imperiji, prosvećeno-apsolutistički orijentisan knez Mihailo otpravio je prvu generaciju stipendista u „Jevropu“ na „velike škole“, sve sa idejom da se Srbija izvuče iz balkanskog gliba. Isto je činio i knez/kralj Milan, za njim Aleksandar.
Prva nevladina organizacija u ovom delu Evrope – Tehničarska družina, osnovana je 1868. godine. Za ovaj „evropejski“ iskorak zaslužan je Emilijan Joksimović, srpski praurbanista, rektor Liceja i Velike škole.
Dvadeset dve godine kasnije, 1890, kad je Srbija već uveliko bila kraljevina Tehničarska družina prerasta u Udruženje srpskih inženjera, a od 1896. godine u Udruženje srpskih inženjera i arhitekata. Prvo stručno glasilo ovog udruženja, „Srpski tehnički list“ izašao je 1890, a prvi počasni član Udruženja srpskih inženjera bio je Nikola Tesla, koji je to priznanje dobio za vreme svog kratkog i jedinog boravka u Beogradu 1892.
Posle Drugog svetskog rata država je stipendirala studente tehnike više nego bilo koje druge, naročito „mašince“ i „električare“, ali i „građevince“, „tehnologe“, „saobraćajce“…
SAVEZ: „Tehnička inteligencija je bila veoma uvažavana“, kaže mr Branislav Vujinović, dugogodišnji predsednik, sada sekretar Saveza inženjera i tehničara Srbije, ujedno i potpredsednik Inženjerske akademije Srbije. Dom inženjera, objašnjava, izgrađen je 1935, što sopstvenim sredstvima, što dobrovoljnim prilozima. „Sama lokacija Doma inženjera, preko puta Kraljevog parka, u tadašnjoj Ulici kralja Ferdinanda, danas Kneza Miloša, govori koliko su u to vreme inženjeri bili poštovani.“ Uostalom, dodaje, devet predsednika ovog inženjerskog udruženja su kasnije bili i predsednici Srpske akademije nauka i umetnosti, od Josifa Pančića do Nikole Hajdina.
Bila je tehnička inteligencija uvažavana i posle, ako se prema objektima sudi: pored „starog“ Doma inženjera, 1965. godine izgrađen je novi i to o trošku države – Dom inženjera i tehničara Jugoslavije. Tik pred raspad savezne države, republičko udruženje je progutalo ono savezno, odnosno „preuzelo, sa svim pravima, obavezama, dugovima i imovinom“, kako kaže Vujinović. „Sada su inženjeri Srbije vlasnici i tog doma u kojem su kancelarije republičkih strukovnih saveza i multidisciplinarnih društava.“ Od svog nastanka, nastavlja, udruženje se samostalno finansira: „Kako pre ‘onog’ rata tako za vreme komunizma i socijalizma, pa i danas. Nikad nismo primali dotacije.“
Pored organizacija stručnih skupova i izdavanja stručnih časopisa, jedan od značajnih izvora prihoda Saveza bilo je polaganje stručnih ispita – „državnih“, kako se to nekad zvalo. „Preko trideset godina ovde su se držali stručni ispiti iz četrnaest inženjerskih struka, pred komisijom koju je obrazovalo nadležno ministarstvo zajedno sa nama, što je preduslov za dobijanje licence koju je izdavala Privredna komora Srbije. Za sve to vreme, u Savezu inženjera i njegovim članicama, stručne ispite je položilo oko 64.000 kandidata i nikad nijedan problem nismo imali“, kaže Vujinović.
KOMORA: Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, donesenom 2003. godine, predviđeno je osnivanje Inženjerske komore, čiji su članovi diplomirani inženjeri arhitektonske, građevinske, mašinske, elektrotehničke, saobraćajne i diplomirani inženjeri druge tehničke struke, kao i diplomirani prostorni planeri kojima je Komora izdala odgovarajuću licencu. Sedište Komore je u Beogradu, a u još devet gradova ona ima svoje kancelarije.
Sredstva za rad Komore obezbeđuju se od članarine, naknade za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licenci, naknada za obavljanje administrativno-tehničkih i računovodstvenih poslova za organizovanje obavljanja poverenih poslova, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
„Inženjerska komora pre svega vodi računa o inženjerima kao profesiji, o njihovom statusu u društvu“, kaže za „Vreme“ dr Dragoslav Šumarac, predsednik Upravnog odbora Komore. „Svaki licencirani inženjer može da overava projekte, da vodi gradilište, obavlja nadzor i tehničku kontrolu, ima svoj pečat, ali i snosi odgovornost.“
U okviru Komore postoji i Sud časti i do sada je oduzeto šest licenci. „Nažalost“, naglašava Šumarac. „Nije nam cilj da kažnjavamo, već nam je cilj da se borimo za status inženjera: omogućili smo svakom članu permanentno obrazovanje, što ćemo sada da uvedemo kao obavezu, jer ne dobijaju se sva znanja na fakultetu, nove tehnologije dolaze, novi metodi proračuna… Sa ministrom Dulićem radimo na promeni pravilnika.“
SUKOB INTERESA: „Nema ničeg spornog u osnivanju Inženjerske komore“, kaže Vujinović. „Komora treba da postoji, postojala je i pre ‘onog’ rata, zašto ne bi postojala i sada? Sporno je, međutim, što je ministar Oliver Dulić oduzeo organizaciju stručnih ispita Savezu inženjera i tehničara i bez ikakvog obrazloženja dodelio Inženjerskoj komori.“
Naime, po Članu 128. Zakona o planiranju i urbanizmu, stručni ispit, koji je uslov za obavljanje određenih poslova propisan ovim zakonom, polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva. Dulić je, veli Vujinović, vrlo kreativno protumačio ono da komisiju „obrazuje ministar zadužen za poslove urbanizma i planiranja“ i time Komoru doveo u sukob interesa: ista institucija drži ispite i dodeljuje licence, što ne biva.
„Žalili smo se mi, ali badava: vlast je vlast i tu se ništa ne može, mada nije država zelena livada da po njoj skače ko kako hoće. Pomešana je, izgleda, demokratija sa anarhijom.“
„Svi smo mi članovi Saveza inženjera i tehničara“, kaže Šumarac. „Inženjerska komora je u Savezu bila podstanar: kirija nam je bila preskupa, a i tretirali su nas kao da se bavimo nekim drugim stvarima, kao da nismo članovi, pa smo morali odande da odemo. Koliko vidim, oni samo izdaju prostor koji im je dat na korišćenje. Imaju, istina, i oni neke skupove, mi im nešto pomažemo…“
„Ima onih koji misle, čak i tvrde, da smo mi neko malo društvance, reaguje Vujinović. “ Međutim, varaju se: Savez inženjera i tehničara Srbije je član FEANI – Evropske federacije nacionalnih inženjerskih udruženja, vodeće inženjerske asocijacije u Evropi i zvanični reprezent inženjerske profesije u Evropskoj uniji“. „Iz jedne zemlje može da bude samo jedna članica, a kad je o Srbiji reč, to smo mi i to kao prva članica iz zemlje koja nije u Evropskoj uniji. Tako, inženjeri su stigli u Evropu pre države.“
Inženjerska akademija Srbije osnovana je radi ostvarivanja ciljeva i zadataka iz tehničko-tehnoloških delatnosti, razvoja i unapređenja inženjerske struke, primene savremenih tehničko-tehnoloških znanja, unapređenja standarda i sadržaja u nauci, obrazovanju, privredi, zaštiti životne sredine i drugim privrednim sferama života i rada.
Osnovna ideja za formiranje Inženjerske akademije zasnovana je na popunjavanju praznine u naučnostručnom prostoru, između praktično orijentisanih inženjerskih kadrova koji deluju u realnim procesima (materijalne proizvodnje i uslužnih inženjerskih delatnosti) i fundamentalno orijentisanih naučnoistraživačkih učesnika u procesima rada SANU-a.
Kao ideja, Inženjerska akademija bila je prisutna u krugovima Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije – SITJ još od 1993. godine kada je u Statut SITJ uneta odredba o njenom osnivanju. Na osmom Kongresu SITJ, septembra 1997. godine, predlog za osnivanje Inženjerske akademije dobio je punu podršku.
Akademija inženjerskih nauka Srbije je naučna inženjerska asocijacija koja ostvaruje, organizuje, razvija i podstiče naučnoistraživački rad u oblasti inženjerstva, u kreativnoj i projektnoj inženjerskoj delatnosti, utiče i usmerava osnovna, razvojna i inovaciona istraživanja, kao i ostale oblike stručnog i naučnog stvaralaštva i širenja znanja u svim inženjerskim disciplinama.
Aktivnosti Akademije su usmerene prema razvoju i integraciji naučne i inženjersko-kreativne misli, stvaralaštvu i širenju znanja u domenu inženjerstva. Akademija inženjerskih nauka Srbije je neprofitna i nevladina organizacija. Formirana je da doprinese opštem napretku inženjerstva i tehnoloških nauka u Srbiji.
Osnovne aktivnosti članova Akademije se odvijaju u odeljenjima Akademije, koja predstavljaju osnovnu formu rada. Pored odeljenja, osnovnih ćelija rada u Akademiji, već osam godina radi stalni naučni Seminar Akademije na kome je saopšteno do sada preko sto radova šire tematike u pojedinim granama inženjerstva. (www.europrofil.co.cc)
Državni funkcioneri, od Vučića naniže, danima krstare Srbijom poput putujućeg cirkusa animirajući svoje birače pod šatrama. Ta nesnosna kampanja je naslovna tema letnjeg dvobroja „Vremena“
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
