Da li zbog megalomanskih planova da Jugoslavija/Srbija bude industrijska sila, da li zbog stavljanja nacionalnog ispred funkcionalnog, da li zbog oba, tek već dve decenije "inženjer" se više ne izgovara sa velikim "I"
U vreme kad Srbija još nije bila država, već samo kneževina u Otomanskoj imperiji, prosvećeno-apsolutistički orijentisan knez Mihailo otpravio je prvu generaciju stipendista u „Jevropu“ na „velike škole“, sve sa idejom da se Srbija izvuče iz balkanskog gliba. Isto je činio i knez/kralj Milan, za njim Aleksandar.
foto: m. milenković
Prva nevladina organizacija u ovom delu Evrope – Tehničarska družina, osnovana je 1868. godine. Za ovaj „evropejski“ iskorak zaslužan je Emilijan Joksimović, srpski praurbanista, rektor Liceja i Velike škole.
Dvadeset dve godine kasnije, 1890, kad je Srbija već uveliko bila kraljevina Tehničarska družina prerasta u Udruženje srpskih inženjera, a od 1896. godine u Udruženje srpskih inženjera i arhitekata. Prvo stručno glasilo ovog udruženja, „Srpski tehnički list“ izašao je 1890, a prvi počasni član Udruženja srpskih inženjera bio je Nikola Tesla, koji je to priznanje dobio za vreme svog kratkog i jedinog boravka u Beogradu 1892.
Posle Drugog svetskog rata država je stipendirala studente tehnike više nego bilo koje druge, naročito „mašince“ i „električare“, ali i „građevince“, „tehnologe“, „saobraćajce“…
SAVEZ: „Tehnička inteligencija je bila veoma uvažavana“, kaže mr Branislav Vujinović, dugogodišnji predsednik, sada sekretar Saveza inženjera i tehničara Srbije, ujedno i potpredsednik Inženjerske akademije Srbije. Dom inženjera, objašnjava, izgrađen je 1935, što sopstvenim sredstvima, što dobrovoljnim prilozima. „Sama lokacija Doma inženjera, preko puta Kraljevog parka, u tadašnjoj Ulici kralja Ferdinanda, danas Kneza Miloša, govori koliko su u to vreme inženjeri bili poštovani.“ Uostalom, dodaje, devet predsednika ovog inženjerskog udruženja su kasnije bili i predsednici Srpske akademije nauka i umetnosti, od Josifa Pančića do Nikole Hajdina.
Bila je tehnička inteligencija uvažavana i posle, ako se prema objektima sudi: pored „starog“ Doma inženjera, 1965. godine izgrađen je novi i to o trošku države – Dom inženjera i tehničara Jugoslavije. Tik pred raspad savezne države, republičko udruženje je progutalo ono savezno, odnosno „preuzelo, sa svim pravima, obavezama, dugovima i imovinom“, kako kaže Vujinović. „Sada su inženjeri Srbije vlasnici i tog doma u kojem su kancelarije republičkih strukovnih saveza i multidisciplinarnih društava.“ Od svog nastanka, nastavlja, udruženje se samostalno finansira: „Kako pre ‘onog’ rata tako za vreme komunizma i socijalizma, pa i danas. Nikad nismo primali dotacije.“
Pored organizacija stručnih skupova i izdavanja stručnih časopisa, jedan od značajnih izvora prihoda Saveza bilo je polaganje stručnih ispita – „državnih“, kako se to nekad zvalo. „Preko trideset godina ovde su se držali stručni ispiti iz četrnaest inženjerskih struka, pred komisijom koju je obrazovalo nadležno ministarstvo zajedno sa nama, što je preduslov za dobijanje licence koju je izdavala Privredna komora Srbije. Za sve to vreme, u Savezu inženjera i njegovim članicama, stručne ispite je položilo oko 64.000 kandidata i nikad nijedan problem nismo imali“, kaže Vujinović.
KOMORA: Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, donesenom 2003. godine, predviđeno je osnivanje Inženjerske komore, čiji su članovi diplomirani inženjeri arhitektonske, građevinske, mašinske, elektrotehničke, saobraćajne i diplomirani inženjeri druge tehničke struke, kao i diplomirani prostorni planeri kojima je Komora izdala odgovarajuću licencu. Sedište Komore je u Beogradu, a u još devet gradova ona ima svoje kancelarije.
BRIGA O INŽENJERIMA ILI MALO DRUŠTVANCE: Dragoslav Šumarac i…
Sredstva za rad Komore obezbeđuju se od članarine, naknade za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licenci, naknada za obavljanje administrativno-tehničkih i računovodstvenih poslova za organizovanje obavljanja poverenih poslova, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
„Inženjerska komora pre svega vodi računa o inženjerima kao profesiji, o njihovom statusu u društvu“, kaže za „Vreme“ dr Dragoslav Šumarac, predsednik Upravnog odbora Komore. „Svaki licencirani inženjer može da overava projekte, da vodi gradilište, obavlja nadzor i tehničku kontrolu, ima svoj pečat, ali i snosi odgovornost.“
U okviru Komore postoji i Sud časti i do sada je oduzeto šest licenci. „Nažalost“, naglašava Šumarac. „Nije nam cilj da kažnjavamo, već nam je cilj da se borimo za status inženjera: omogućili smo svakom članu permanentno obrazovanje, što ćemo sada da uvedemo kao obavezu, jer ne dobijaju se sva znanja na fakultetu, nove tehnologije dolaze, novi metodi proračuna… Sa ministrom Dulićem radimo na promeni pravilnika.“
…Branislav Vujinović
SUKOB INTERESA: „Nema ničeg spornog u osnivanju Inženjerske komore“, kaže Vujinović. „Komora treba da postoji, postojala je i pre ‘onog’ rata, zašto ne bi postojala i sada? Sporno je, međutim, što je ministar Oliver Dulić oduzeo organizaciju stručnih ispita Savezu inženjera i tehničara i bez ikakvog obrazloženja dodelio Inženjerskoj komori.“
Naime, po Članu 128. Zakona o planiranju i urbanizmu, stručni ispit, koji je uslov za obavljanje određenih poslova propisan ovim zakonom, polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva. Dulić je, veli Vujinović, vrlo kreativno protumačio ono da komisiju „obrazuje ministar zadužen za poslove urbanizma i planiranja“ i time Komoru doveo u sukob interesa: ista institucija drži ispite i dodeljuje licence, što ne biva.
„Žalili smo se mi, ali badava: vlast je vlast i tu se ništa ne može, mada nije država zelena livada da po njoj skače ko kako hoće. Pomešana je, izgleda, demokratija sa anarhijom.“
„Svi smo mi članovi Saveza inženjera i tehničara“, kaže Šumarac. „Inženjerska komora je u Savezu bila podstanar: kirija nam je bila preskupa, a i tretirali su nas kao da se bavimo nekim drugim stvarima, kao da nismo članovi, pa smo morali odande da odemo. Koliko vidim, oni samo izdaju prostor koji im je dat na korišćenje. Imaju, istina, i oni neke skupove, mi im nešto pomažemo…“
„Ima onih koji misle, čak i tvrde, da smo mi neko malo društvance, reaguje Vujinović. “ Međutim, varaju se: Savez inženjera i tehničara Srbije je član FEANI – Evropske federacije nacionalnih inženjerskih udruženja, vodeće inženjerske asocijacije u Evropi i zvanični reprezent inženjerske profesije u Evropskoj uniji“. „Iz jedne zemlje može da bude samo jedna članica, a kad je o Srbiji reč, to smo mi i to kao prva članica iz zemlje koja nije u Evropskoj uniji. Tako, inženjeri su stigli u Evropu pre države.“
Serdari i vojvode
Inženjerska akademija Srbije osnovana je radi ostvarivanja ciljeva i zadataka iz tehničko-tehnoloških delatnosti, razvoja i unapređenja inženjerske struke, primene savremenih tehničko-tehnoloških znanja, unapređenja standarda i sadržaja u nauci, obrazovanju, privredi, zaštiti životne sredine i drugim privrednim sferama života i rada.
Osnovna ideja za formiranje Inženjerske akademije zasnovana je na popunjavanju praznine u naučnostručnom prostoru, između praktično orijentisanih inženjerskih kadrova koji deluju u realnim procesima (materijalne proizvodnje i uslužnih inženjerskih delatnosti) i fundamentalno orijentisanih naučnoistraživačkih učesnika u procesima rada SANU-a.
Kao ideja, Inženjerska akademija bila je prisutna u krugovima Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije – SITJ još od 1993. godine kada je u Statut SITJ uneta odredba o njenom osnivanju. Na osmom Kongresu SITJ, septembra 1997. godine, predlog za osnivanje Inženjerske akademije dobio je punu podršku.
Akademija inženjerskih nauka Srbije je naučna inženjerska asocijacija koja ostvaruje, organizuje, razvija i podstiče naučnoistraživački rad u oblasti inženjerstva, u kreativnoj i projektnoj inženjerskoj delatnosti, utiče i usmerava osnovna, razvojna i inovaciona istraživanja, kao i ostale oblike stručnog i naučnog stvaralaštva i širenja znanja u svim inženjerskim disciplinama.
Aktivnosti Akademije su usmerene prema razvoju i integraciji naučne i inženjersko-kreativne misli, stvaralaštvu i širenju znanja u domenu inženjerstva. Akademija inženjerskih nauka Srbije je neprofitna i nevladina organizacija. Formirana je da doprinese opštem napretku inženjerstva i tehnoloških nauka u Srbiji.
Osnovne aktivnosti članova Akademije se odvijaju u odeljenjima Akademije, koja predstavljaju osnovnu formu rada. Pored odeljenja, osnovnih ćelija rada u Akademiji, već osam godina radi stalni naučni Seminar Akademije na kome je saopšteno do sada preko sto radova šire tematike u pojedinim granama inženjerstva. (www.europrofil.co.cc)
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
