foto: darimir banda / mo, tanjug
Pošto Vučić, Mihajlovićeva i Vulin nisu ispunili obećanje o početku gradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti na proleće 2018, njihovi marketinški timovi upotrebili su novi sistem za "izvlačenje", a on se nalazi u svim priručnicima za zamagljivanje očiju javnosti – "udri ciframa". Sada više nije reč o 1578 stanova u prvoj fazi, nego o 8086. A to što nije zakopan nijedan temelj za zgrade za onih prvih 1578 – nema veze
Za one koji su zaboravili i mlađe, malo podsećanje: u leto 2000. Slobodan Milošević je preko inženjera Milutina Mrkonjića, tada direktora zakonom neutemeljene Direkcije za obnovu zemlje od NATO bombardovanja, pokrenuo projekat izgradnje „10.000 stanova za mlade bračne parove i zaposlene u državnim službama“. Uslovi više nego povoljni – 700 nemačkih maraka (700 evra) po kvadratu sa učešćem od 30 odsto i rokom otplate od 20 godina, godišnja kamata pet odsto.
Rovarili su u leto 2000. buldožeri u mnogim gradovima Srbije, a u jednoj hali beogradskog Sajma čak su napravljeni štandovi za potpisivanje ugovora za buduće korisnike. I od svega je ispalo – baš ništa.
Krajem 2017. predsednik Srbije Aleksandar Vučić oživljava tu ideju – stanovi za pripadnike službi bezbednosti za manje od 500 evra po kvadratu, a u Beogradu ne više od 550. Ista situacija, uloge malo promenjene – umesto „inženjera Mrke“ sad je Zorana Mihajlović, umesto Mirka Marjanovića premijerka Ana Brnabić i neizbežni Aleksandar Vulin, nekad seiz Mire Marković a sada Vučićev.
OREZIVANJE U DECEMBRU: Od decembru 2017. aktuelni predsednik Srbije je pokrenuo propagandnu kampanju sa ciljem da kupi naklonost pripadnika bezbednosnih struktura. On sam, kao i Mihajlovićeva i Vulin, najavljivali su početak gradnje tih „jeftinih stanova“ za mart, april, pa onda leto 2018. Inače, na čelu komisije koja bi trebalo da rukovodi izgradnjom stanova je Brnabićeva, koja se ne oglašavala, svesna da nju niko ništa i ne pita, kao ni Marjanovića u vreme Miloševića. A kako gradnja tih stanova nikako da počne, Zorana Mihajlović je, iznenađena što se neko još seća tih obećanja, pokušala da krivicu, onako neobavezno, svali na sebe, kao: „Eto ja sam kriva, nismo usvojili ‘leks specijalis’ po kome to treba da se radi.“ No, ni kada je Skupština Srbije usvojila „leks specijalis“, stanovi nisu počeli da se grade, pa su se pojavila nova objašnjenja. Vrhunac su dosegla u junu, kada je i sam Vučić priznao da sve ne ide onako kako je predviđeno, ali je obećao da će sve to da se reši i da će izgradnja početi na leto u Vranju i Nišu, a u Beogradu do kraja godine.
Zatim se, iznenada u avgustu, Ana Brnabić setila da je na čelu komisije za izgradnju tih stanova, pa je održala njenu sednicu. Jedino novo jeste da će stanovi u Beogradu biti na području opštine Zemun, od hotela „Jugoslavija“ do Ugrinovaca i Busija. Potom je početkom oktobra kabinet ministarke Mihajlović precizirao da će izgradnja stanova započeti „u narednih nekoliko sedmica“, a to je sredinom meseca nagovestio i sam Vučić kada su u pitanju Niš i Vranje. Ko još počinje radove u novembru, kad građevinska sezona staje zbog niskih temperatura?
„Možeš obrezivati vinograd ili voćke u decembru umesto u februaru, ali onda gledaj šta će da ti rodi“, plastično je tu najavu opisao jedan vlasnik beogradske građevinske firme.
UDRI CIFRAMA: Pošto Vučić, Mihajlovićeva i Vulin nisu ispunili obećanje o početku gradnje stanova na proleće 2018, njihovi marketinški timovi upotrebili su novi sistem za „izvlačenje“, a on se nalazi u svim priručnicima za zamagljivanje očiju javnosti – „udri ciframa“. U onom što je Vučić izgovorio na konferenciji za novinare posle sastanka Komisije za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti niko ne bi mogao da razluči o čemu je reč. Od toliko brojki izostala je glavna – koliko će koštati kvadrat tih „jeftinih“ stanova u Beogradu i Novom Sadu? I zato su bila ograničena novinarska pitanja jer bi ga, ko zna, neko i priupitao šta je sa njegovim obećanjem iz maja 2014. – da će biti stanova po ceni koja ne bi prelazila 380 evra po kvadratu. Ali, kako bi se sitna neostvarena obećanja prekrila krupnim, Vučićevi marketinški stručnjaci su smislili novu obmanu – nije više reč o 1.578 stanova u prvoj fazi, nego o 8.086. A to što nije zakopan nijedan temelj zgrada za tih prvih 1.578 – nema veze, važno je da se priča kako će ih biti 8.086 do sredine 2020, i da će gradnja početi do maja 2020.
Posebna priča su kriterijumi za dodelu stanova – ko će biti u Komisiji, šta će sve biti bodovano i na koji način? To niko ne zna, uključujući premijerku Brnabić. Izgleda da je to shvatio i Vučić, pa je umesto ranije predviđenih 400 stanova za „bezbednjake“ (sad je to prošireno i zatvorskim čuvarima) taj broj povećao na 1.000. A kako će u praksi biti, autoru ovog teksta ilustruje pripadnik MUP-a koji sledeće godine stiče osnove da ide u penziju, jer puni 53 godine života: „Ja radim u MUP-u, sve vreme kao ovlašteno službeno lice, supruga isto. Nikad od Službe nisam dobio stan, živeo sam u roditeljskom. Sad namerno u penziju neću ići, a ne mogu me silom poslati, dok ne dobijem taj jeftini stan i ne počnem da ga otplaćujem.“
Vučić je slavodobitno saopštio da će stanovi za pripadnike službi bezbednosti u Beogradu biti na „izuzetnoj lokaciji“ – takozvanoj lakat krivini u Zemunu. Za one koji ne znaju (omiljena poštapalica predsednika SNS i dela Srbije) – to je deo uz dve frekventne saobraćajnice, a prvo naselje pored zove se „Majmunjak“. Ovde, inače, treba imati u vidu da je krajem devedesetih tadašnji direktor ZIPS (u prevodu, poslovni prostor Zemuna) Tomislav Nikolić doneo rešenje kojim se investitoru dozvoljava da podigne zgradu na rubu placa gde će proći tangentni magistralni saobraćajni prsten: ljudi koji su tu kupili stanove imaju na pola metra od balkona zaštitnu ogradu saobraćajnice magistrale Novosadski autoput – Borča. Isto će imati i pripadnici snaga bezbednosti koji će tamo kupiti „jeftine“ stanove. Jer kako je Vučić priznao, većina ljudi iz snaga bezbednosti želi stan u Beogradu: džaba 480 predviđenih stanova u Vranju, kad niko neće želeti da ih kupi. Ili u Leskovcu, svejedno.
Vojna imovina – kome će se rasprodavati i na osnovu kojih kriterijuma, posebno je pitanje
Kada se ministarka Mihajlović, a i premijerka Brnabić, koja je na čelu te Komisije, setila da treba da ispune obećanja javno data, počela je potraga za lokacijama. Pa su došle do Zemuna i poljoprivrednog zemljišta uz „lakat krivinu“. Zašto nisu odredili za gradnju placeve koji su u vlasništvu Ministarstva odbrane u toj beogradskoj opštini, a i te kako se mogu iskoristiti – pitanje je na koje nema odgovora. Recimo, plac od šest ari u Ulici Petra Kočića, u centru Zemuna, livada koja sada propada, a nalazi se u Master planu za prodaju; tu bi moglo da se napravi oko 50 stanova. Ili parking prostor u Ulici Miloša Bandića, neiskorišćen (bar 100 stanova), ili kasarna u raspadanju u zemunskom parku (nekoliko stotina stanova). Ali, to se očigledno čuva za nekog kome će se dati budzašto. Postoje i razni placevi i površine u opštini Voždovac (Banjički vis), ima ih i na Novom Beogradu.
Posebna je priča, kad je o MUP-u reč, bivša kasarna u Volginoj ulici na vrhu Zvezdare, a lokacija je izuzetna. Trenutno – propada.
Kako manipulisati medijima i novinarskom pitanjima, to je tema na kojoj su Vučić i njegovi saradnici „doktorirali“
Nakon što je, posle sastanka posvećenog izgradnji jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Vučić imao poduži uvod, ničim izazvana, oglasila se i Ana Brnabić. Niko je od novinara, a verovatno ni od njenih saradnika, nije razumeo kada je govorila o „naučno-tehnološkim parkovima“ bez ikakve veze sa temom.
Uglavnom, posle njenog izlaganja na red su došla strogo dirigovana novinarska pitanja. Za razliku od prethodnih slučajeva, kad je na konferencijama predsednik Srbije govorio „Ajde prvo pitanja na temu sastanka“, to je ovog puta izostalo – očigledno ne slučajno. I rečeno je da ima vremena za samo tri pitanja, pa je, naravno, prvo mikrofon dobio novinar TV Pink u, gle slučaja, košulji pink boje, koji ga je pitao o „izdajnicima“ iz opozicije i slične stvari, tri-četiri pitanja u jednom. Potom se „istakla“ novinarka Studija B na istu temu – Đilas, Šolak i ostali izdajnici, a onda je došao red i na treće pitanje. Glavna urednica „Jedinstva“ koje zvanično izlazi u Prištini a u stvari je beogradski list, pitala je Vučića prvo o Kosovskim snagama bezbednosti, a onda i ključnu stvar – ima li država para da iz budžeta plati sve te jeftine stanove za vojsku i policiju – 8086 u prvoj fazi, plus 1,1 milijardu evra za zdravstvene ustanove.
Za razliku od „iznenadnih“ pitanja privatnih medijskih kuća Pink i Studio B, na koje je imao spremne odgovore „iz rukava“, na ovo pitanje glavne urednice državnog medija ostao je bez unapred sročenih podataka, pa se pozvao na ono što pali kod Srba – vojni budžet i nova naoružanja, koja, navodno, treba da budu uvedena u upotrebu. A to je, naravno, vojna tajna.
Rekonstrukcija vlade i Branko Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
