foto: tanjug ap photo
Otprilike u isto vreme kada je naša država pustila iz faktičkog kućnog pritvora svoje građane starije od 65 godina, Španija je dopustila da deca mlađa od 14 izađu iz sličnog karantina posle puna 44 dana. Nismo najgori
Restrikcije izazvane kovidom 19 počinju da popuštaju, pa čak i u ovoj našoj, krajnje neobičnoj zemlji. Kada je predsednik Aleksandar Vučić proglašavao vanredno stanje 15. marta, pričao je, s neskrivenim gađenjem, kako su teretane leglo zaraze i da će sve, zajedno sa mnogim drugim uslugama, biti zatvorene. Samo mesec i po dana kasnije teretane se otvaraju, sve sa frizerskim salonima, doduše uz određenja pravila korišćenja. Ta pravila ne postoje za fizičke aktivnosti na otvorenom, to jest u parkovima, koji još uvek nisu otvoreni. Samim tim nema ni razloga da se pravila korišćenja parkova za rekreaciju sistematizuju. Osim ako nam se predsednik opet ne rasplače, pa se nađe neko ko će i suze da obriše i čitavu državu vrati u kakve-takve normalne okvire.
KAKO JE KOD DRUGIH
Da budemo jasni, mrka kapa od brisanja suza i oraspoloženja predsednika Aleksandra Vučića, za kojeg je postalo normalno da ga ne zovu nijednom imenicom u zvaničnoj tituli. Ali, hajde da pokušamo da vidimo koliko je odnos prema korona virusu šizofren na svetskoj političkoj sceni. Jedno od najvećih klepetala (u tesnoj konkurenciji sa Vučićem) jeste predsednik SAD Donald Tramp. Čovek nespreman da prizna grešku, ma koliko mala bila, ali zato ratoboran baš onoliko koliko se očekuje od nekoga ko se nikad nije libio da založi svoj obraz zarad dobrog profita. Tramp, slično Vučiću, ima naviku da kad god čuje neko neprijatno novinarsko pitanje, upravo tog novinara, ali i celu redakciju i medijsku kuću kojoj taj novinar pripada, etiketira kao nekoga ko širi lažne vesti. Fake news, ozbiljna medijska mantra usmerena prvenstveno protiv Rusije otkad je nastala ukrajinska kriza.
Premijer Italije Đuzepe Konte nedavno je izneo plan o relaksiranju mera uvedenih zbog pandemije kovida 19: od 4. maja moći će da rade zanatske radnje i gradilišta; restorani mogu da rade, ali samo dostavu hrane; od 18. maja biće dozvoljen rad prodavnicama garderobe i sportske opreme, muzejima i bibliotekama, pod uslovom da na svakih 40 kvadratnih metara može da bude jedan posetilac; tek od 1. juna biće dozvoljen rad restorana, frizerskih i kozmetičkih salona, a ograničenja o radu će „najverovatnije biti slična onim prethodno nabrojanim“. Šta je problem? Evo, kod nas frizeri već sada mogu da rade, ali moraju da imaju jednokratne peškire i bošče (to je ono platno kojim vas kompletno pokriju kad vas šišaju, za one koji ne znaju). I problem je što nije jasno da li je naš predsednik pametniji od italijanskog premijera.
UZDAH OLAKŠANJA
Da ne bi naš predsednik ispao kriv za baš sve, vredi pomenuti da je Austrija prva evropska zemlja koja je pomenula da se ozbiljno razmišlja o popuštanju vanrednih mera. Vrlo brzo posle Austrijanaca javile su se Francuska, Nemačka i već pomenuta i izmučena Italija. Pitanje je dana kada će se na slične korake odvažiti i sve ostale evropske zemlje. Švedska posebno. Jedna od retkih država koje su dozvolile da se dosad nepoznat, ali i delimično opasan virus širi među populacijom, računajući na sticanje prirodnog imuniteta. Tako nešto je propagirao i premijer Velike Britanije dok se nije i sam zarazio. Dobro, ruku na srce, ipak je Boris Džonson preduzeo slične epidemiološke mere kao u ostatku Evrope, nekoliko dana pre nego što je postalo jasno da je i on sam zaražen.
Najavljeno popuštanje mera nekoliko evropskih država ne izaziva samo osećaj olakšanja da smo svi zajedno uspeli da se izborimo protiv bolesti koja je tako snažno paralisala planetu. Više se oseća neki uzdah olakšanja: za jedne što smo tako dobro prošli; za druge zato što smo zabrinuti za mogući novi talas zaraze od naredne jeseni. Problem u Srbiji je to što nije jasno zašto neke delatnosti dobijaju dozvolu za rad, a građani još po jedan dodatan dan u potpunoj izolaciji zahvaljujući nesigurnosti predsednika, koji odluke o zabrani kretanja donosi krajnje impulsivno. I često infantilno.
Na kraju, ni zvanični nastupi doktora Kona, Stevanovića i Kisić Tepavčević ne mogu da uliju bar malo poverenja. Svi navedeni, u koje je Srbija polagala velike nade, pokazali su da umeju da se prilagode taman toliko da bi dozvolili da medijska gromada Aleksandra Vučića pojede, uništi i unizi sve ono što su oni godinama pre (Vučića) uspevali da izgrade za sebe i svoju profesiju. Ako je nekome žao zbog njih, ne treba.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
