foto: tanjug ap photo
Otprilike u isto vreme kada je naša država pustila iz faktičkog kućnog pritvora svoje građane starije od 65 godina, Španija je dopustila da deca mlađa od 14 izađu iz sličnog karantina posle puna 44 dana. Nismo najgori
Restrikcije izazvane kovidom 19 počinju da popuštaju, pa čak i u ovoj našoj, krajnje neobičnoj zemlji. Kada je predsednik Aleksandar Vučić proglašavao vanredno stanje 15. marta, pričao je, s neskrivenim gađenjem, kako su teretane leglo zaraze i da će sve, zajedno sa mnogim drugim uslugama, biti zatvorene. Samo mesec i po dana kasnije teretane se otvaraju, sve sa frizerskim salonima, doduše uz određenja pravila korišćenja. Ta pravila ne postoje za fizičke aktivnosti na otvorenom, to jest u parkovima, koji još uvek nisu otvoreni. Samim tim nema ni razloga da se pravila korišćenja parkova za rekreaciju sistematizuju. Osim ako nam se predsednik opet ne rasplače, pa se nađe neko ko će i suze da obriše i čitavu državu vrati u kakve-takve normalne okvire.
KAKO JE KOD DRUGIH
Da budemo jasni, mrka kapa od brisanja suza i oraspoloženja predsednika Aleksandra Vučića, za kojeg je postalo normalno da ga ne zovu nijednom imenicom u zvaničnoj tituli. Ali, hajde da pokušamo da vidimo koliko je odnos prema korona virusu šizofren na svetskoj političkoj sceni. Jedno od najvećih klepetala (u tesnoj konkurenciji sa Vučićem) jeste predsednik SAD Donald Tramp. Čovek nespreman da prizna grešku, ma koliko mala bila, ali zato ratoboran baš onoliko koliko se očekuje od nekoga ko se nikad nije libio da založi svoj obraz zarad dobrog profita. Tramp, slično Vučiću, ima naviku da kad god čuje neko neprijatno novinarsko pitanje, upravo tog novinara, ali i celu redakciju i medijsku kuću kojoj taj novinar pripada, etiketira kao nekoga ko širi lažne vesti. Fake news, ozbiljna medijska mantra usmerena prvenstveno protiv Rusije otkad je nastala ukrajinska kriza.
Premijer Italije Đuzepe Konte nedavno je izneo plan o relaksiranju mera uvedenih zbog pandemije kovida 19: od 4. maja moći će da rade zanatske radnje i gradilišta; restorani mogu da rade, ali samo dostavu hrane; od 18. maja biće dozvoljen rad prodavnicama garderobe i sportske opreme, muzejima i bibliotekama, pod uslovom da na svakih 40 kvadratnih metara može da bude jedan posetilac; tek od 1. juna biće dozvoljen rad restorana, frizerskih i kozmetičkih salona, a ograničenja o radu će „najverovatnije biti slična onim prethodno nabrojanim“. Šta je problem? Evo, kod nas frizeri već sada mogu da rade, ali moraju da imaju jednokratne peškire i bošče (to je ono platno kojim vas kompletno pokriju kad vas šišaju, za one koji ne znaju). I problem je što nije jasno da li je naš predsednik pametniji od italijanskog premijera.
UZDAH OLAKŠANJA
Da ne bi naš predsednik ispao kriv za baš sve, vredi pomenuti da je Austrija prva evropska zemlja koja je pomenula da se ozbiljno razmišlja o popuštanju vanrednih mera. Vrlo brzo posle Austrijanaca javile su se Francuska, Nemačka i već pomenuta i izmučena Italija. Pitanje je dana kada će se na slične korake odvažiti i sve ostale evropske zemlje. Švedska posebno. Jedna od retkih država koje su dozvolile da se dosad nepoznat, ali i delimično opasan virus širi među populacijom, računajući na sticanje prirodnog imuniteta. Tako nešto je propagirao i premijer Velike Britanije dok se nije i sam zarazio. Dobro, ruku na srce, ipak je Boris Džonson preduzeo slične epidemiološke mere kao u ostatku Evrope, nekoliko dana pre nego što je postalo jasno da je i on sam zaražen.
Najavljeno popuštanje mera nekoliko evropskih država ne izaziva samo osećaj olakšanja da smo svi zajedno uspeli da se izborimo protiv bolesti koja je tako snažno paralisala planetu. Više se oseća neki uzdah olakšanja: za jedne što smo tako dobro prošli; za druge zato što smo zabrinuti za mogući novi talas zaraze od naredne jeseni. Problem u Srbiji je to što nije jasno zašto neke delatnosti dobijaju dozvolu za rad, a građani još po jedan dodatan dan u potpunoj izolaciji zahvaljujući nesigurnosti predsednika, koji odluke o zabrani kretanja donosi krajnje impulsivno. I često infantilno.
Na kraju, ni zvanični nastupi doktora Kona, Stevanovića i Kisić Tepavčević ne mogu da uliju bar malo poverenja. Svi navedeni, u koje je Srbija polagala velike nade, pokazali su da umeju da se prilagode taman toliko da bi dozvolili da medijska gromada Aleksandra Vučića pojede, uništi i unizi sve ono što su oni godinama pre (Vučića) uspevali da izgrade za sebe i svoju profesiju. Ako je nekome žao zbog njih, ne treba.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
