HAOS NA KONSTITUISANJU: Izvođenje odbornika Dragoljuba Sudžuka
Načelnica opštinske uprave u Surčinu Branka Davidović pokazuje papir na kome piše da je posle pokušaja konstituisanja skupštine od 79 zaposlenih, dvoje ljudi na bolovanju, 48 je uzelo odmor, a na posao dolazi 29 ljudi. Na stolu joj tabla bensedina
Odlukom Opštinske izborne komisije (OIK), Surčin od 6. juna da raspiše ponovljene izbore za odbornike na biračkom mestu broj 20, u Boljevcima su okončani sukobi oko konstituisanja ove beogradske opštine. OIK je postupio po nalogu Ustavnog suda i delimično prihvatio prigovor Demokratske stranke Srbije (DSS) koja se žalila na niz nepravilnosti tokom opštih izbora održanih 6. maja; te iste prigovore DSS-a OIK je ranije odbio navodeći da nisu osnovani, da nisu stigli na vreme i da izbori neće biti ponovljeni.
Marka Srdanovića, zamenika predsednika OIK Surčin, objasnio je za „Pres“ da se zbog ove nedoslednosti, odnosno ponavljanja izbora u Boljevcima, van snage stavljaju i sve odluke o dodeljivanju mandata i uverenja odbornicima, kao i odluke o konstituisanju skupštine GO Surčin. Drugim rečima, sve do sada ne važi.
Šta se to desilo sve do sada?
KOD NAS ŽURKA: Surčin je, osim po aerodromu, poznat i po Surčinskom klanu, zaštićenom svedoku Ljubiši Buhi Čumetu, ergeli „Surčin“, Nautičkom selu, Stremen salašu… Do sada je u Surčinu na vlasti bila Demokratska stranka (DS) u koaliciji sa lokalnim Pokretom za bogatiji Surčin (PBS). Nakon poslednjih izbora DS je osvojio 11 mandata, Srpska napredna stranka (SNS) 10, Ujedinjeni regioni Srbije (URS) – šest, PBS pet, Socijalistička partija Srbije (SPS) – tri.
Sa centralnog Trga Zoran Đinđić ulazi se u Tržni centar „Surčin“. U prizemlju je opštinski restoran „Teatar“. Za jednim stolom sedi čovek u duksu sa ogromnim izvezenim srpskim grbom, a na majici mu piše „Vitezovi kneza Lazara 1389“. Za drugim polutih razgovor: „Sutra dolazi Đilas.“ „Šta će da bude?“ „Ne znam.“ Prilazi im jedna devojka koju pitaju: „Da li vas maltretiraju gore?“ „Niko ništa. Ma, kod nas žurka!“ „Ako, ako. Tako i treba.“
Konstitutivna sednica Skupštine opštine Surčin bila je zakazana za petak, 25. maja. To je jedino oko čega niko nema primedbu u Surčinu.
DS je planirao formiranje koalicije od dovoljnih najmanje 18 odbornika iz DS-a, PBS-a, SPS-a. U planu SNS-a bila je koalicija od 19 odbornika iz SNS-a, SPS-a i URS-a. Demokrate su ubrzo shvatile da će spornih troje poslanika SPS-a ipak biti naklonjeniji naprednjacima pa se priča iskomplikovala sa dvojicom „preletača“ – Dragoljubom Sudžukom (SNS) i Žarkom Savićem (SPS) koji su prišli odborničkom klubu DS-a.
„Kad se dogodio dan slavlja SPS-a, URS-a i SNS-a, proglašeno je da je napravljana ta koalicija i da će predsednica surčinskog SPS-a Vesna Šalović biti i predsednica opštine“, kaže za „Vreme“ dosadašnji predsednik opštine Surčin Vojislav Janošević (DS). „To Sudžuk i Savić nisu hteli, jer nisu hteli da idu sa URS-om. Onda su se oni nama javili. Ne mi njima. Niti smo ih plaćali, kako tvrde ovi.“ „Ovi“ su naprednjaci.
Noć pred konstitutivnu sednicu, 24. maja, u centru Surčina počeli su da se okupljaju pristalice naprednjaka. Kada su to videli, demokrate su kontaktirale policiju, koja im je obećala 30 policajaca. Sutradan su u Surčin stigla i tri autobusa nekih, Surčincima nepoznatih ljudi; demokrate tvrde da su ih doveli naprednjaci.
Predstavnik SNS-a Stevan Suša za „Vreme“ objašnjava svoje viđenje stvari: „Mi smo se pojavili na toj skupštini. Oni su doveli neke svoje problematične ljude koji su obezbeđivali skupštinu. Sa nama je došla jedna ekipa nezadovoljnih građana takvim odnosom bivše vlasti. Pa, oni su tokom izborne kampanje unajmljivali ljude da čuvaju plakate, na primer. Drugo, oni su na njima svojstven, demokratski način pokušali da naprave većinu. Na prošlim izborima DS je osvojio devet mandata. Na kraju izbornog ciklusa imala je 16. To nigde u svetu nema. To samo ima kod nas.“
Priču o autobusima Suša demantuje: „Mi nemamo autobuse. Mi idemo automobilima, ili ako neko nema kola, ide autobusom. Ti ljudi koji su došli su građani Surčina, naši simpatizeri, ljudi koji su glasali za nas. Njihova informacijama o navijačima je čista laž.“
„To je bila divlja skupština sa 300 nasilnika najcrnjeg kova iz devedesetih: kik-bokseri, ful-kontakti, lica poznata policiji, autobusima dovezena i predstavljena kao protest građana“, insistira Janošević iz DS-a.
U svakom slučaju, na dan konstituisanja SO Surčin, DS je unajmio privatno obezbeđenje. Dok je između njih i ekipe koju je doveo SNS trajalo guranje, u zaključanoj sali, odbornici DS-a i PBS-a i Janošević potpisali su odluku da se sednica odloži. U jednom trenutku puklo je i staklo na izlogu – sedište opštine Surčin nalazi se u TC „Surčin“, na drugom spratu, i sve kancelarije su prepravljeni lokali sa velikim izlozima.
„Ušli su kroz okna i tražili Sudžuka i Savića. Ščepali su jednoga, drugi se krio, pa su i njega našli. Izveli ih napolje, držali na klupi, a posle ih vratili u SPS“, kaže Janošević.
„Gospodin Sudžuk je naš član, ugledan i pošten čovek koga su demokrate u jednom trenutku pokušale da zloupotrebe i da mu naprave nešto što ne priliči njemu niti ikom drugom“, tvrdi Suša. „Čovek se očito nije dogovorio sa DS-om! Nikakvog maltretiranja i izvlačenja nije bilo.“
Kada se vratio, nakon što je nakratko napustio opštinu u pratnji ljudi iz SNS-a, Sudžuk je za TV Prvu rekao da nije promenio stranku. Na pitanje: „Ako niste u njihovim redovima, zašto su vas praktično izneli sa sednice, a i krvavi ste?“, Sudžuk je rekao: „Ne, ne, ne. Ja sam se ogrebao o staklo.“ Ništa jasniji nije bio ni pred kamerama TV B92. Na pitanje da li su ga oteli naprednjaci, Sudžuk je rekao da nisu i dodao: „Ja sam uvek bio i ostaću za interese Surčina. Prema tome, to je moje osnovno političko uverenje, a nijedna partija.“
Nakon Sudžukovog povratka, odbornici DS-a i PBS-a napustili su salu uz aplauz nekoliko stotina ljudi da bi u nju ušli članovi SNS-a, SPS-a i URS-a; Sudžuk više nigde nije išao. Na toj sednici, za koju demokrate kažu da je nelegalna jer nisu imali pečat (koji Janošević neće da im da), te da nije ispoštovana i druga procedura, Suša je izabran za predsednika Skupštine opštine, a izabrani su zamenik i sekretar.
VEZE I IZOLACIJE: „Žarko Savić (drugi od dvojice „preletača“ prim. aut.) njima nije toliko bitan. Oni bez njega imaju 18 odbornika“, kaže Janošević. „On je član Demokratske stranke, bio i ostao. Znajući za dobru saradnju Đilasa i Antića, Dačića i Tadića i znajući da će nam nakon izbora trebati neka mala stranka da napravimo koaliciju, pred izbore smo sa grupom od četiri, pet ljudi pomagali SPS-u da pređe cenzus. Ti ljudi su čak i nas napadali da bi osvojili što više glasova. To je bila matematika. Nemam kontakt sa Sudžukom. On se javio deci, rekao da će biti dobro, da se njima ništa neće desiti i tražio da ništa ne radi. Njega drži neki Kokta. Bio je kod njegove kuće da uzme odeću i videle su ga komšije, ali niko od porodice ne pokreće potragu. Niko ne sme da kaže da je kidnapovan. Njega će da dovedu na tu drugu skupštinu i ako bi on vratio mandat, onda oni više ne bi imali 18 odbornika. Držaće ga dok ne izglasaju to što treba, a onda će mu reći da potpiše da vraća mandat i onda će ga, možda, osloboditi.“
Sudžukov broj telefona nema ni Suša iz SNS-a. Kaže da izgleda da se telefon u onoj gužvi od 25. maja pokvario. Ne zna ni njegovu kućnu adresu. „On je sada, pretpostavljam, u svojoj vikendici u Obrežu. Povremeno se čujemo“, kaže Suša.
Ipak, kako piše „Blic“, Vojislav Janošević je podneo krivičnu prijavu protiv grupe ljudi za koje tvrdi da su oteli odbornika Dragoljuba Sudžuka.
Posle nereda na konstituisanju SO, Surčin je posetio bivši gradonačelnik Dragan Đilas i rekao: „To što neko misli da je pobedio na svim izborima zbog pobede Tomislava Nikolića, vara se. Vlast će se formirati u skladu sa pravom voljom građana i gde god ta volja bude ugrožena, mi ćemo se tome i te kako suprotstaviti.“
Do zaključenja ovog broja, „Vreme“ nije dobilo odgovor od MUP-a šta se to desilo u TC „Surčin“ 25. maja. „Domaćin ovog događaja je bio zaštićeni svedok (Ljubiša Buha Čume)“, tvrdi Janošević. „Njegova kola su bila ispred opštine celu noć, njegov brat je organizovao okupljanje SNS-a, SPS-a i URS-a, a onda je bio logistička podrška svih tih iz njegovog miljea koji su došli.“
NAVIKA: Načelnica opštinske uprave Branka Davidović pokazala nam je papir na kome piše da je posle 25. maja od 79 zaposlenih, dvoje ljudi na bolovanju, 48 je uzelo odmor, a na posao dolazi 29 ljudi. Na stolu joj tabla bensedina. U opštini rade samo gradska matičarska služba i pisarnica.
Tokom boravka ekipe nedeljnika „Vreme“ u Surčinu, još jednom je dolazila policija u TC „Surčin“. Za vreme razgovora sa Sušom zvonio mu je telefon, nakon čega je trojici ljudi koji su pušili na terasi sedišta stranke rekao: „Zorane, idite u opštinu! Idite odmah u opštinu.“ „Jel i ja?“, pita jedan čiča. „Idi, idi“, odgovara Suša, a onda vašem reporteru pokazujući rukom na diktafon: „Jel bilo ovo uključeno?“
Kasnije u opštini, tokom razgovora sa Janoševićem, i njemu je zvonio telefon. Govori: „Sada je samo došla policija da im kaže da ćemo mi sa punim pravom da dolazimo na posao. Ne. Ne. Mi ne bi’ skupljali protiv ljudstvo jer tu bitku svakako gubimo, a i nije nam to rukopis ni politički ni društveni ni moralni.“
„Ma nije ovo ništa“, ravnodušno kaže jedan obućar na prvom spratu TC „Surčin“. „Pre četiri godine bilo još gore. Navikli smo.“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant i ukazao da je stanje betona posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač – Infrastruktura železnice Srbije – morao je istog časa da obavesti nadzor da zaustavi radove. Pošto to nije urađeno, posledice su poznate
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
