Čime se sve bave domaći preduzetnici i šta se sve krije iza sjajnih natpisa uspešnih firmi, čini se da nastoji da utvrdi srpska policija. Fabrike lekova se pojavljuju kao industrija sintetičkih droga za internacionalne potrebe, a sportske kladionice kao paravan za promet velike količine oružja
Drugu zimu zaredom Aleksandar Ganić (44), vlasnik firme Jaguar trejding ko u čijem se sklopu nalazi i lanac sportskih kladionica Jaguar, puni stranice domaće štampe. Prošle nedelje ga je uhapsila kriminalistička policija beogradskog SUP-a, jer je u magacinu njegovog preduzeća u Slancima pronađen rekordan kontingent oružja (vidi okvir). Kako je saopšteno u policiji, utvrđeno je da je oružje tokom 2002. Ganić nabavio i držao u svom posedu, a akcija je sprovedena na rutinski način i u sklopu konstantnog rada policije na pronalaženju i zapleni svih vrsta oružja u ilegalnom posedu. Snimak čitave policijske akcije prikazan je najpre u prošlu sredu na RTV B92, a sve se odigralo nekoliko dana ranije. Ono što se moglo videti ličilo je na nekadašnje akcije policije u cilju otkrivanja terorističkih gnezda na Kosovu, onomad, ili na jugu Srbije u novije doba. Do magacina u Slancima, koji je Ganić iznajmio ranije prošle godine od građevinskog preduzeća Trudbenik, pripadnike policije je odveo Ganićev rođak Miroslav, a dan docnije se i sam Aleksandar Ganić pojavio sa advokatom u policiji. „Organi gonjenja“ su podneli krivičnu prijavu po članu 33 Zakona o oružju i municiji (osnovana sumnja za izvršenje krivičnog dela neovlašćenog posedovanja, držanja i stavljanja u promet vatrenog oružja i municije) i priveli osumnjičenog istražnom sudiji Mladenu Anđelkoviću iz Okružnog suda u Beogradu.
Dalje je tekla regularna procedura. Uzeta je izjava od osumnjičenog i određen mu je jednomesečni pritvor. Prema rečima zamenika načelnika kriminalističke policije SUP-a Beograd pukovnika Vladimira Andrića, Ganić je odbacio navedene optužbe i izjavio da je oružje vlasništvo nekog građanina Bugarske koga je znao po nadimku Fis, a koji od prošle godine nije među živima jer je nastradao u Amsterdamu. Detalje će u daljoj istrazi utvrđivati policija i tužilaštvo, a kako nam je rečeno u beogradskoj policiji na čitavom slučaju se detaljno i pažljivo radi, jer je ovo jedna od najvećih zaplena oružja do sada. Podsećanja radi, u oktobarskoj akciji hapšenja osumnjičenih za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, kod jednog od osumnjičenih, Dragana Ilića Limara, pronađen je sličan kontingent oružja za koji je ovaj tvrdio da je ostao još od Željka Ražnatovića i Milana Đorđevića Bombone, pošto su se ova dvojica vratila iz Krajine. Tada je Limarov advokat izjavio da se Ilić plašio da prijavi oružje i da je čak razmišljao da ga baci, ali da se bojao da ga ne pronađu deca („Danas“, 6. 11. 2002.).
Međutim, slučaj Aleksandra Ganića je utoliko drugačiji, jer ovaj vlasnik lanca sportskih kladionica nikada nije bio umešan, prema podacima koji postoje u policiji, u neka krivična dela niti se takvo što vezivalo za njegovo ime. Štaviše, prošle je zime došao u „žižu javnosti“ kada je formirao Udruženje vlasnika sportskih kladionica sa ciljem da zaštiti interese svoga staleža pred tada gromoglasno najavljenim Zakonom o igrama na sreću. Gotovo mesec dana je trajala veoma dobro vođena medijska kampanja vlasnika kladionica i gotovo da nije bilo štampanog i elektronskog medija na kome se Ganić nije pojavio. Iz svoje baze u beogradskom naselju Karaburma slao je poruke vladi Srbije, da novi Zakon ne bi trebalo donositi bez saradnje sa vlasnicima lanaca sportskih kladionica jer su domaći preduzetnici uložili dosta novaca i stvorili naviku u narodu da se i na taj način zabavlja. Kampanja je išla dotle da se Aleksandar Ganić na jednoj lokalnoj televiziji ogledao i sa samim ministrom finansija Božidarom Đelićem, koji je na kraju pristao na jednu vrstu javnog sučeljavanja. Pet minuta Ganićeve medijske slave, odnosno prisutnosti, donelo je rezultat, jer najavljivani Zakon nikada nije došao pred poslanike srpske skupštine. Oblast je ostala neuređena i ostalo je samo da se nagađa koliko se novaca okreće u ovoj oblasti, nazovi, sportske javne zabave. Da li se to dogodilo zbog dobrog lobiranja Ganića i njegovih kolega ili se Vlada bacila na važnije probleme može se samo spekulisati.
Hapšenje Aleksandra Ganića i razlog zbog koga je trenutno u pritvoru pokazuju „dva lica boga Janusa“, odnosno nekih uspešnih srpskih poslovnih ljudi, i lagano isplivavaju stvari koje su svi nagađali, ali niko o tome nije smeo da govori. S druge strane, dalji istražni postupak bi trebalo da pokaže da li se radi o organizovanom poslu ili o incidentu, a policija ima mogućnost da značajnije poradi na problemu velike količine oružja koja se nalazi u zemlji. Eventualno objašnjenje da se radi o posledicama dugogodišnjih ratova neće nikoga zadovoljiti, jer je trgovina oružjem previše unosan posao da bi ga mafija zaobišla. Treba reći da se za delo za koje se tereti Aleksandar Ganić predviđa kazna od tri do petnaest godina zatvora.
U iznajmljenom Trudbenikovom magacinu policija je taksativno zaplenila sledeće oružje:
Dva ručna bacača, popularno „zolja“. To je vojno naoružanje zabranjeno za civile. Poreklo je iz VJ, a verovatno je stiglo sa ratišta.
* Jedan škorpion sa dva okvira i prigušivačem. Poreklo je kao u prethodnom slučaju ili iz MUP-a Srbije. Prigušivače je radilo Gorenje iz Velenja, po dizajnu Slobodana Orašanina poznatog po saradnji sa grupom „Pauk“, a po narudžbini vojske.
* Automatska puška marke Heckler & Koch. Policija ne navodi kog je kalibra i kog tipa, a ukoliko je to G-3 SSG (snajperska) onda bi njeno poreklo moglo da bude iz čuvenog tovara iz Bara, jul 1991.
* Automatska puška sa kundakom na preklop. Domaća verzija kalašnjikova koja još nosi oznaku M-70B i moguće je naći gotovo svuda.
* Automatska puška sa drvenim kundakom i bajonetom. Isto, samo tip M-70A.
* Snajperska puška marke Zastava sa optičkim nišanom marke „zrak“. Ili je vojnička snajperska puška M-76 kalibra 7,9 mm poluautomatska ili je bilo koji od Zastavinih lovačkih karabina.
* Jedna puška američke proizvodnje marke „maverik“. Preciznije rečeno, to nije prava puška već poluautomatski karabin na pištoljsku municiju. Amerikanci ga koriste za odstrel sitnih štetočina.
* Sedam pakovanja plastičnog eksploziva po pola kilograma PEP-500. Standardno pakovanje koje koristi vojska, po snazi deset puta jače od trotila.
* Osam pakovanja eksploziva od po kilogram blok demolišn M5-A1. Američko pakovanje iz Drugog svetskog rata, služi za rušenje većih prepreka
* Pored ovoga policija je u magacinu pronašla inicijalne kapisle različitog tipa, razne ručne bacače, prigušivače, optičke nišane, veliku količinu municije raznih kalibara, plus četiri „fantomke“ sa prorezima za oči.
M.V. – G.S.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
