Ako postoji jedna reč kojom se može opisati raznorodna, šarena i slabo kompetentna grupa ljudi o kojoj je tekst koji sledi, to je “mnogobrojni”. Sve ostalo je neozbiljno iako je grupa o kojoj pišemo – Vlada Srbije
Praznici su prošli i vreme je da se vratimo u realnost. A tamo, ništa lepo. Novi sastav Vlade Srbije ima 31 ministra i ministarku, što je baš mnogo. Primera radi, od 1. septembra na snagu stupa izmena Zakona o osnovnom obrazovanju, po kojoj je maksimalan dozvoljen broj učenika i učenica u odeljenju – 28. Procena je da jedan prosvetni radnik, razredni starešina, toliko njih može da savlada. Miloš Vučević, kao razredni, odnosno, predsednik vlade, prebacio je normu iako, ruku na srce, svi znamo da ih nije on ni sakupljao ni sastavljao. Pa, da vidimo ko je tu nov, ko stari, za koga smo čuli, za koga nismo i ko je napravio veliki povratak.
PONAVLJAČI
Siniša Mali ostaje na čelu Ministarstva finansija, a svoje resore su zadržali i Irena Vujović kao ministarka ekologije i Dubravka Đedović Handanović kao ministarka rudarstva i energetike. Ministarka pravde ostaje Maja Popović. Poslednja je posve neupadljiva u svom resoru i ako izuzmemo činjenicu da je u jednom javnom nastupu pomešala smrtnu i kaznu doživotnog zatvora, ni po čemu nije upadljiva. Za građane Srbije jako je važno da ministarka u ovom mandatu nauči razliku, jer predsednik Srbije ima neke ideje o vraćanju smrtne kazne, što neće proći bez posledica, pa bi bilo dobro da ga neko u tome spreči. A i da taj neko bude ministarka pravde, a ne da Milica Zavetnica mora da podseća na šestu božju zapovest “Ne ubij”.
Na čelu Ministarstva građevinarstva i u ovom sazivu je Goran Vesić, a Tomislav Momirović je zadržao resor unutrašnje i spoljne trgovine (i parizera).
Tanja Mišćević ostaje ministarka za evrointegracije, a Slavica Đukić Dejanović je ponovo ministarka prosvete. Jelena Begović je i u ovom sazivu ministarka nauke, dok je Milan Krkobabić zadržao Ministarstvo za brigu o selu. Na čelu Ministarstva za ljudska i manjinska prava je i u ovom sazivu Tomislav Žigmanov, a Zoran Gajić je ponovo ministar sporta. Husein Memić je ostao na čelu Ministarstva turizma i omladine.
POVRATNICI
U kabinet se, kao potpredsednik Vlade, vraća bivši šef BIA Aleksandar Vulin, koji je od jula 2023. pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog veza sa Rusijom.
Na čelo Ministarstva unutrašnjih poslova dolazi dosadašnji šef diplomatije Ivica Dačić, dok će ministar odbrane biti Bratislav Gašić, dosadašnji ministar policije. Zanimljivo je da su obojica već bili na ovim funkcijama. Dačić je bio ministar policije u vladi Mirka Cvetkovića, ali i u vlastitoj od 2012. do 2014. Dakle, preletač iz prethodne vlasti.
Iz tog vremena ostao je upamćen kao jedan od najaktivnijih ministara koji je stalno nešto radio, obilazio policajce i, verovali ili ne, delovao ozbiljno. Onoliko koliko je Dačić u mogućnosti. Još zanimljivije je što je u to vreme za njegove odnose sa javnošću bila zadužena sadašnja savetnica predsednika Srbije Aleksandra Vučića Suzana Vasiljević. Iz razloga koji su javnosti manje poznati, Dačić je Suzanu sklonio, a onda postao veseli gedža, uvek spreman da dohvati mikrofon i zapeva Miljacku Halida Bešlića, tj. Željka Joksimovića (on je komponovao).
Gašić se, kao ministar odbrane “proslavio” incidentom sa novinarkom Zlatijom Labović, koja je na jednom događaju čučnula kako ne bi smetala snimateljima, što je uobičajena pojava na novinarskim terenima. Gašić je prokomentarisao kako voli novinarke koje lako kleknu, pa je ekspresno smenjen. I dan-danas, to mu se uzima za najveći greh. Ali, da li je?
Zlatija Labović je kasnije ispričala da joj se Gašić vrlo brzo nakon incidenta izvinio, ali to ga nikako ne abolira zbog činjenice da je sklon mizoginim i primitivnim ispadima. Druga je, međutim, stvar mnogo gora: dok je bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije, otkrivena je Jovanjica, najveća plantaža marihuane u Evropi, a sa njom i najveća politička afera u koju je, po indicijama do kojih su došli istraživački novinari, itekako upletena BIA ili makar najuži krug ljudi oko Gašića.
Sada ovaj čovek preuzima odbranu, resor koji za vreme ove vlasti nipošto nije bio pošteđen velikih korupcionaških afera, naročito kada je reč o izvozu oružja. Kako će ovo proći, živi bili, pa videli.
U vladu se vraća zvaničnik sa “crne liste” Sjedinjenih Država zbog veza sa Rusijom – Nenad Popović, kao ministar bez portfelja.
Foto: Milica Vučković / FonetPRELETAČICA GODINE: M. Đurđević Stamenkovski
NOVAJLIJE
U vladu, kao ministar spoljnih poslova, ulazi Marko Đurić, doskorašnji ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i bivši direktor Kancelarije za Kosovo. Po kuloarima je čak jedno vreme važio za mogućeg mandatara, ali samo zato što je Aleksandar Vučić najavio njegov povratak iz SAD kako bi “preuzeo jednu vrlo važnu funkciju”. To što nikom nije palo na pamet da je ministar spoljnih poslova važna funkcija najbolje govori o tome kako građani vide snagu naše diplomatije. Nije ni čudo kad godinama ovaj resor drži Dačić, koji samo peva i dodvorava se Ruskoj Federaciji, na krajnje čudan i besprizoran način.
E, ali imamo poslasticu: na čelo Ministarstva za brigu o porodici dolazi Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica desničarske stranke “Zavetnici”. Ta stranka je do sada nastupala kao opoziciona, ali je posle izbora 17. decembra ušla u saradnju sa Srpskom naprednom strankom, te će kao njihov koalicioni partner nastupiti na predstojećim lokalnim izborima 2. juna. Milica Đurđević Stamenkovski je slojevita ličnost, bar kad je reč o tome kako je javnost percipira. Recimo, ovih dana čestitala je građanima Uskrs, ili, kako ona kaže, Vaskrs, pa su je na društvenim mrežama nazivali Judom. Nejasno je zašto, jer Milica Đurđević nikad nije odavala utisak naročito opozicione ličnosti. Štaviše, iako je na izborima 17. decembra bila u koaliciji sa Pokretom “Dveri” Boška Obradovića. Iako je, kada su ostvarili katastrofalan rezultat, rekla da koalicija ostaje čvrsta, svakom ko koliko-toliko prati političke prilike u Srbiji bilo je jasno da Milica nije opozicija. Stoga, ne može ni da bude Juda, ništa nije izdala.
Mnogo je veća briga to što je preuzela Ministarstvo za brigu o porodici, a politički je izuzetno konzervativna. Međutim, razloga za optimizam ima, najviše tamo gde se čovek najmanje nada. Konzervativci u Srbiji, pogotovo oni koji se dokopaju političkog mejnstrima, nisu naročito principijelni ljudi. Zato ipak ima nade da nam Milica Đurđević Stamenkovski neće ograničiti ili ukinuti pravo na abortus ili ženama navući na vrat neku drugu bedu. E sad, šta o društvu govori to što je tuđe političko licemerje poslednje utočište nade da nam neće uzimati stečena prava, posebno je pitanje.
KONAČNO SE DOČEPALI
Novi član vlade je i doskorašnji državni sekretar ministarstva odbrane Nemanja Starović kao ministar rada. Starović je dugo bio mlada nada novosadskog ogranka Srpskog pokreta obnove, ali je 2014. prešao u sestrinsku Srpsku naprednu stranku. Sada, sa nepune 42 godine, evo ga u vladi.
Visoki funkcioner naprednjaka Darko Glišić postao je ministar za javna ulaganja. Premda nije baš najjasnije šta će nam posebno ministarstvo za ovo osim da nakupimo 31 ministra, jedno je činjenica: ako se neko među naprednjacima trudio da zasluži visoku funkciju u vladi i državi, to je Darko Glišić. Ovaj geometar iz Uba bio je odan i aktivan još u preteči SNS-a, Srpskoj radikalnoj stranci. Kad je došlo do velikog rascepa između Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja, Glišić je odabrao “pravu” stranu. Predsednik je Izvršnog odbora SNS-a, takoreći, glavni operativac za teren gotovo čitavu deceniju. I za sve to vreme nije dobacio dalje od narodnog poslanika i predsednika Opštine Ub. Sad konačno ima lepši kabinet u centru prestonice, a da radi ne mora ništa.
Istoričar Dejan Ristić novi je ministar informisanja. Ristić je sa liste Srpske napredne stranke i direktor je Muzeja žrtava genocida. Kao javni radnik, istakao se izjavama upravo o nepriznavanju genocida u Srebrenici, a ovaj muzej u kom je direktor odnosi se na genocid nad Srbima, koji ovaj istoričar – priznaje. Dugo je važio za ličnost iz javnog života koja nekako i za građansku Srbiju “može da prođe”, delovao je ozbiljno i uverljivo premda lagano desno. A onda je dao gas i krenuo u preticanje, pa kao nagradu prvo dobio direktorsko, a sada i ministarsko mesto. Kakve veze ima sa informisanjem nije jasno, ali od prethodnog ministra kome se ni imena ne sećamo, ne može biti neinformisaniji.
ZDRAVO SVIMA I ŠTA IMA
Vratio se Zlatibor Lončar. Pauzirao je jedan sastav vlade, valjda da zaboravimo koliko se “dobro” snašao kao ministar zdravlja u pandemiji korona virusa i evo ga sad opet. Samo da nas neka nova zaraza ne snađe.
Nikola Selaković iz resora rada i zapošljavanja preuzima Ministarstvo kulture pošto su ta dva resora jako slični, ali Selaković je, od kad se pojavio na srpskoj političkoj sceni, neka vrsta džokera. Može da zameni svaku kartu u špilu. Čitalac može i sam da izvede misaoni eksperiment: zamislite bilo koje ministarstvo, bilo koji resor i Nikolu Selakovića na njegovom čelu. Vidite? Radi bez problema.
foto: slobodan miljević / fonet…
Dosadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Martinović preuzima Ministarstvo poljoprivrede, a poljoprivredu ne treba mešati sa privredom, koju vodi – Adrijana Mesarović. Do sada je bila članica gradskog veća Novog Sada. Dakle, osoba bliska mandataru Vučeviću, normalno. Dosadniju biografiju od njene teško će iko naći na sajtu nove Vlade Srbije. Ukratko, rodila se, odškolovala, zaposlila se i onda postala ministarka. Šalu na stranu, karijeru u bankarskom sektoru je započela 2008. godine u Direkciji za poslovne aranžmane u Sektoru za korporativno bankarstvo. Navodi i da je dugo radila kao samostalni stručni saradnik u Odeljenju za velika preduzeća u Sektoru za rad sa privredom, gde je kasnije postala i šefica. U biografiji ističe saradnju sa Narodnom bankom Srbije, kao i ministarstvima za resor finansija i privrede, kroz razne projekte. Tu je i višegodišnje iskustvo u radu na finansijskoj konsolidaciji privrednih društava, a od 2014. godine deo je Radne grupe Novog Sada koja je radila na konsolidaciji nekoliko javno-komunalnih preduzeća. Pomoćnica gradonačelnika je postala 2018. godine, a postala je i predsednica Tima za investicije Grada Novog Sada, te učestvuje i na realizaciji Programa “Srbija 2025” u vezi sa Novim Sadom. Učestvuje u radu i na rekonstrukciji Spensa, kao i na izgradnji mosta-obilaznice oko Novog Sada.
Ne vredi, čak i sa svim ovim detaljima i dalje je dosadno. Zapravo, nebitno.
Reda radi, pomenimo i da je nova ministarka državne uprave i lokalne samouprave poslanica SNS-a Jelena Žarić Kovačević.
BEZ PORTFELJA
Pored Nenada Popovića, vlada ima još četiri ministra bez portfelja. To su Novica Tončev, Đorđe Milićević, Usame Zukorlić i Tatjana Macura. Tončev i Milićević, funkcioneri Socijalističke partije Srbije, i u prošlom sazivu vlade bili su ministri bez portfelja.
I u ovom podskupu (ministara bez portfelja) imamo poslasticu. Tatjana Macura verovatno nije ovako zamišljala prodaju sopstvene duše đavolu. Štaviše, nekako, po prethodnom trudu i zalaganju, više bi njoj leglo Ministarstvo za brigu o porodici. Ako ništa, bar se ozbiljno “cimala” oko položaja majki i naknada za porodiljsko i trudničko odsustvo, kao i oko izmena Zakona o zaštiti porodica sa decom. Ali, džabe, izgleda da Milica Đurđević Stamenkovski ima veći politički kapital mada nije baš jasno kakav.
Macurina biografija zapravo dosta ide u prilog resoru brige o porodici. Njena zvanična biografija kaže: “Predsednica je Udruženja Mame su zakon od 2019. godine (Inicijativu Mame su zakon pokrenula 2018. godine). Koordinirala projektima: Mame su zakon, Nevidljiva radnica, Dižem glas za mame, Mame su ljute, Mame nisu same, Glasam za mame, Mame nisu mafija, Pravni tim Mame su zakon, Prepoznaj nasilje – reci NE, I preduzetnice su mame, Preduzetnice su zakon, Slušam – čujem – reagujem, Porodiljsko odsustvo – pravo, a ne privilegija, Preduzetnica mora biti zdrava, Verujem ti, Demografski izazovi u Srbiji i na prostoru Otvorenog Balkana. Nagrade i zahvalnice: zahvalnica za odbranu prava mama u okviru projekta “Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju” za 2021. godinu; nagradu Bring The Noize 2021 BeFem organizacije za “zakonsku borbu za mame preduzetnice”; Blic lista najuticajnijih žena za 2021. godinu; ALPI Women 2022.”
Sve u svemu, nije loše, ali nedovoljno za resor. Ko počne karijeru u Dosta je bilo, završi bez portfelja. Valjda je to ono što zovu karma.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Tri i nešto sata čitanja trajalo je izlaganje Miloša Vučevića nakon čega je predstavio novu Vladu Srbije. Kada je o stručnosti reč, povezanost ministara sa resorima mahom deluje kao da su izvlačili ime iz jednog, a resor iz drugog bubnja, pa šta kome zapadne. Ali dobro, nije reč o stručnosti. No, što se tiče ekspozea, u njemu se našlo svašta: pregršt opštih mesta, besomučne ode sopstvenoj stranci, opis Srbije koju zasigurno ne biste prepoznali, te poetski momenti iznebuha
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!