Posle demokratskih promena 2000. godine kolegijum i redakcija lista "Vreme" odlučila je da uvede nagradu Ličnost godine. Do sada su dobitnici srpski ministar finansija Božidar Đelić i guverner NBJ Mlađan Dinkić. Obojica veoma eksponirani učesnici najnovijeg sukoba na političkoj sceni Srbije. Pre nego što se, poštovani čitaoci, odlučite da donesete vrednosni sud pročitajte i nešto skraćeno obrazloženje Kolegijuma "Vremena" prilikom dodele nagrade
Čovek 2001. godine – Božidar Đelić
Na pitanje zašto je baš srpski „ministar za poreze“ Božidar Đelić „čovek godine“ u prvoj godini posle obaranja starog režima gotovo je lako odgovoriti. Zato što se Srbija uželela reda i vrednih, školovanih, skromnih i nadasve čestitih ljudi koji marljivo, strpljivo, uporno i stručno rade svoj posao. U ovoj hrpi lepih, staromodnih atributa, a nijedan nije suvišan kada je reč o Božidaru Đeliću, valjalo bi izdvojiti čestitost, jer čini se da je ta reč ključna kada treba razabrati zašto je u Srbiji jedan državni činovnik postao toliko omiljen.
Zemlja koja se već mnogo puta naslušala rike razjarenih magaraca, koja je ovenčavala poniznošću razne pokretače svetske istorije, klala i plakala rađe nego da ćuti i radi, koja se dičila što je mimo sveta i što je vode mudonje plitke pameti i dubokih kompleksa – danas poštuje jednog učenog đaka čiji srpski nije savršen, ali su mu francuski i engleski odlični. Zato što oseća da je Đelić ovde iz čestitih namera i zato što posle svih krađa i razbojništava ima uverenje da samo on može kao „čuvar državne kase“ odoleti svima ostalima koji suviše liče na sve nas.
Protivnici koji su pokušali da umanje njegovu vrednost navodili su da je bio tužibaba kad je bio mali i da kao odlikaš ne zna šta je život, da ima vrednoću knjigovođe, ali da knjigovođe nikad nisu napravile nijednu reformu, da ne zna šta je Srbija i kako se u Srbiji mora raditi, da je i sam izmanipulisan i da odrađuje posao za druge, da je „piroćanska stipsa“ sklona malim potezima u velikim situacijama, itd. Ništa od toga nije bilo tačno, pa se nije na Đelića ni zalepilo.
Kolegijum „Vremena“ lako se odlučio da Božidara Đelića proglasi za čoveka (protekle, teške) godine, ne oslanjajući se ni na kakve ankete ili nekakve mudre analize – već jednostavno zato što tako tumačimo veličinu poverenja koje je on stekao kod građana Srbije. Naš je utisak da se Srbija zaželela čestite stručnosti.
Čovek 2002. godine – Mlađan Dinkić
Redakcija „Vremena“ je guvernera Mlađana Dinkića proglasila za ličnost godine 2002. pre svega zato što je u protekloj godini uspeo da od Narodne banke Jugoslavije stvori stabilnu i efikasnu instituciju koja je stabilizovala dinar kao nacionalnu valutu i obezbedila mu priznanje konvertibilnosti; koja je postigla dragocene aranžmane s Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, što joj je omogućilo da rapidno uveća državne devizne rezerve; koja je vratila poverenje u bankarski sistem Srbije; koja je u pet meseci bez ikakvih krupnijih incidenata glatko izvršila konverziju oko osam milijardi maraka i drugih evropskih valuta u evro ili druge svetske valute; koja je izvršila valjane pripreme za prenos platnog prometa iz državne službe u poslovne banke početkom ove godine.
Ne potcenjujući napore reformista u drugim državnim institucijama i ne umanjujući značaj promena koje se odvijaju u privatizaciji i restrukturiranju naše privrede, ocenili smo da su rezultati guvernera Mlađana Dinkića u sređivanju toliko značajne centralne monetarne ustanove u protekloj godini daleko prednjačili ispred svih drugih pokušaja u drugim institucijama (da ne spominjemo one u kojima stvari uopšte ne kreću s mrtve tačke ili idu nagore) – i da zaslužuju i naše skromno priznanje.
Mlađan Dinkić je, to je utisak koji malo ko može da ospori, ličnost koja raspolaže i ogromnom „pozitivnom energijom“ u popravljanju prilika i modernizaciji Srbije i jednostavnom „stručnom efkasnošću“ koja njegove akcije čini delotvornim.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
