Liberali na potezu

Deluje malo nelogično, ali prošlonedeljni izbori u Crnoj Gori već su u podgoričkim medijima inspirisali komentare da je Liberalni savez (LS), osvojivši svega nešto više od sedam odsto glasova, pa još na lokalnom nivou, dobio „istorijsku šansu da realizuje svoj stranački projekat nezavisne Crne Gore“.

Toliko preskakanje koraka u prognozi budućih, od strane Evropske unije nadgledanih odnosa Srbije i Crne Gore, bazirano je na opšteprihvaćenoj oceni da je LS, uprkos činjenici da je dobio gotovo identičan broj glasova kao na prethodnim (parlamentarnim) izborima, uspeo da izvuče najveći dobitak na glasanju u (neradnu) sredu. Zahvaljujući činjenici da Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP) nisu u mogućnosti da same formiraju vlast u nekoliko opština, LS je, naime, dobio šansu da svoju ulogu jezička na vagi naplati daleko primamljivijim funkcijama na republičkom nivou. A time i da ozbiljnije utiče na zvaničnu politiku Crne Gore u periodu trogodišnjeg moratorijuma na raspisivanje referenduma o nezavisnosti, predviđenog Sporazumom o novim odnosima Srbije i Crne Gore.

Predsednik LS-a Miroslav Vicković se čak nije ustezao da otvoreno i bez demagoških priča o „državnom interesu“ kaže da je ta stranka „sada u situaciji da s DPS-om razgovara u paketu o formiranju crnogorske vlade i opštinskih vlasti“. Lider stranke koja se najoštrije zalaže za ideju o nezavisnosti Crne Gore još je dodao da od partije čiji je šef (crnogorski predsednik Milo Đukanović) potpisao sporazum o novoj državnoj zajednici sa Srbijom očekuje „vrlo konkretnu i javnu ponudu“.

Da li je, u tom kontekstu, bitna činjenica da je LS podršku vladi Filipa Vujanovića uskratio zbog nepomirljivog neslaganja s depeesovskim odstupanjem od koalicionog dogovora o zalaganju za nezavisnu Crnu Goru, oličenog u potpisu na sporazum o novim odnosima sa Srbijom? Ne previše: uz blagu pomoć visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, LS se setio svog legalizma i obećao podršku primeni Sporazuma s kojim se ne slaže.

A MOŽDA I IZBORI: Politički lider LS-a Miodrag Živković primenio je, međutim, alternativni obrazac u političkom proračunu pa je zaključio da je moguć i drugačiji rasplet krize koja je u momentu nastajanja ovog teksta (utorak po podne) još uvek potresala republički nivo vlasti u Crnoj Gori: prema toj računici, Đukanoviću bi se „i te kako isplatilo da poveže prijevremene parlamentarne i predsjedničke izbore i na toj energiji izdejstvuje za sebe lični prolaz“.

Da bi se Đukanović mogao odlučiti da zajedno s redovnim predsedničkim izborima na jesen izazove i vanredne parlamentarne izbore, upozorio je i Srđan Darmanović, direktor podgoričkog Centra za demokratiju (CEDEM). Prema njegovoj oceni, nakon lokalnih izbora na kojima je registrovan blagi porast popularnosti koalicije DPS–SDP (osvojili tri odsto glasova više nego na prethodnim parlamentarnim izborima, dok je SNP „opao“ za isti procenat glasova) Đukanović je „dobio potpunu legitimaciju politike Sporazuma“, koji bi mogao da mu obezbedi potrebnu samouverenost za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Darmanović navodi još jedan razlog zbog koga bi liberalima („koje karakteriše visok stepen nepredvidljivosti“) mogao biti smanjen manevarski prostor za ostvarivanje ekstremističkih zahteva spram DPS-a: direktor CEDEM-a ocenjuje da postoji i mogućnost da „reformistička koalicija“ DPS–SDP formira republičku vladu s projugoslovenskom Narodnom strankom (NS), koja se sve otvorenije distancira od partnera iz Koalicije za Jugoslaviju, Socijalističke narodne partije (SNP) i Srpske narodne stranke (SNS).

Narodnjaci Dragana Šoća, koji u aktuelnom crnogorskom parlamentu imaju 11 poslanika, sudeći prema rezultatima lokalnih izbora, imaju slabe šanse da i na budućim republičkim izborima osvoje toliki broj poslaničkih mandata. Teško da od tog saznanja ima boljeg podstreka za razmišljanje o načinu izvlačenja najvećeg profita iz kapitala koji se ubrzano topi – a tu je i opravdanje za raskid s dosadašnjim partnerima i transfer iz jednog u drugi politički tabor.

KOALICIONA SLOGA: Čelnici NS-a za sada samo postavljaju enormne zahteve SNP-u za podelu plena na lokalnom nivou oštro odbijajući tvrdnje o mogućoj koaliciji s Đukanovićevim „demokratskim socijalistima“. Pri tom, međutim, propuštaju priliku da istaknu da su lideri njihovih koalicionih partnera Predrag Bulatović (SNP) i Božidar Bojović (SNS) „imali plan da na izborima unište NS“.

Kriza u Koaliciji za Jugoslaviju počela je uoči izbora jer tri stranke nisu uspele da postignu dogovor o zajedničkom nastupu u svim opštinama. Od 19 opština u kojima su izbori održani, trojne izborne liste formirane su samo u osam; SNP i SNS su uspeli da se dogovore o zajedničkoj listi još u šest opština, a Šoćevi narodnjaci su u 10 gradova nastupali sami (i nisu se proslavili).

Uprkos činjenici da je projugoslovenska koalicija ipak u nekim opštinama nastupala u punom sastavu, tokom cele predizborne kampanje praštale su oštre međusobne optužbe na relaciji SNP–NS. Povod je bila izjava potpredsednika Izvršnog odbora NS-a Predraga Drecuna da ne isključuje mogućnost koalicije sa LS-om: u tom trenutku sasvim jeretička izjava izazvala je salvu kritika, koje su se ubrzo proširile do ocene da je u pripremi koalicija narodnjaka i Đukanovićevog DPS-a.

Potpredsednik NS-a Predrag Popović predizborni obračun s koalicionim partnerima sada vešto koristi u postizbornoj trgovini. Podršku SNP-u i SNS-u u četiri opštine u kojima te dve stranke ne mogu same da formiraju vlast, narodnjaci uslovljavaju mestom gradonačelnika u Beranama, ali i „jako, jako visokim zahtjevima u preostale tri opštine“ (Mojkovac, Žabljak i Šavnik). Ukoliko ne budu ispunjeni, tvrdi Popović, „Predrag Bulatović i Božidar Bojović preuzimaju na sebe odgovornost za definitivno razbijanje koalicije Zajedno za Jugoslaviju, koju su i otpočeli neviđenom harangom protiv NS-a na lokalnim izborima“.

Popović je optužio Bulatovića i Bojovića da su, radi uništenja NS-a, birače navodili na sumnju da će NS na kraju ući u koaliciju sa DPS-om, „pri čemu su te priče iz SNP-a i SNS-a bile sinhronizovane s istim stidljivim nagovještajima iz DPS-a“. Pri tom, tvrdi Bojović, nisu bile u pitanju samo dobro planirane medijske izjave već da su „aktivisti Bulatovića i Bojovića, naročito u vrijeme izborne ćutnje, obilazili samo članove NS-a i širili neistine kako je ta stranka već pristala na pravljenje vlade s DPS-om“.

Narodnjaci tvrde i da se ne potresaju zbog najava SNP-a da je moguće izazivanje ponovljenih izbora u opštinama gde tri projugoslovenske stranke ne uspeju da se dogovore o konstituisanju lokalne vlasti. S druge strane, ne raduje ih ni naznaka iz SNS-a da će čak i u opštinama gde SNP i SNS mogu sami da formiraju vlast, participacija biti ponuđena i NS-u – prema Popovićevoj oceni, reč je o danajskim darovima.

Da postizborna trgovina bude zanimljivija – narodnjaci nisu jedini koji su se našli u iskušenju da partnere traže na suprotnoj strani crnogorske političke scene, oštro podeljene po pitanju državnog statusa te republike: u ime Koalicije za Jugoslaviju, SNS je dan nakon izbora javno ponudio liberalima da u pojedinim opštinama zajedno formiraju vlast. Liberali, kojima na Cetinju nedostaje jedan glas za formiranje vlasti, nisu nezainteresovani: prema rečima lidera stranke Miroslava Vickovića, sve varijante su otvorene. „Ako ponuda DPS-a ne bude prihvatljiva, razgovaraćemo s koalicijom SNS–SNP, ili s SDP-om“, najavljuje Vicković.

OPREZ: Ljiljana Baćević iz Instituta društvenih nauka, međutim, upozorava da bi neke od tih lokalnih računica s pogledom na republički nivo mogle biti zasnovane na sasvim pogrešnim postavkama. Prema njenim rečima, naime, iz rezultata opštinskih izbora, na kojima se, bez obzira na prisutnost globalne dimenzije, glasa za ljude koji bi trebalo da se bave lokalnim problemima, ne bi trebalo izvlačiti zaključke o rasporedu snaga na republičkom nivou. Pogotovo kada je tesna prednost snaga bliskih Đukanoviću postignuta nakon glasanja čak deset odsto manje birača nego na poslednjim parlamentarnim izborima – a niko još nije utvrdio čije su se pristalice opredelile za apstinenciju. I to nije jedini argument: izbori nisu održani u dve važne opštine (Herceg-Novom i Podgorici, u kojima su pre dve godine prevremeno birani organi vlasti).

„Rezultati su potvrdili veliku podijeljenost Crne Gore, koja se prevashodno ispoljava na državnom pitanju, ali i na drugim planovima, kao što je ekonomija. Razočaranje DPS-om je veliko jer je ekonomska kriza ozbiljna i postaje sve ozbiljnija“, kaže Ljiljana Baćević, nabrajajući razloge za oprez prilikom izvođenja dalekosežnih zaključaka iz rezultata lokalnih izbora.

Srđan Darmanović, međutim, ima dodatne argumente za ocenu da je na prošlonedeljnim izborima registrovan „početak novog trenda uspona koalicije DPS–SDP u saradnji sa LS-om i pada Koalicije za Jugoslaviju“. Dokaz da se u Crnoj Gori na lokalnim izborima razmišlja globalno, Darmanović vidi u činjenici da Koalicija za Jugoslaviju nije osvojila većinu ni u jednoj opštini, sem u svojim tradicionalnim uporištima na severu republike. A provera biračke volje u Herceg-Novom i Podgorici, prema njegovom mišljenju, samo bi dodatno ojačala reformiste: u Herceg-Novom je, naime, dosad beležena samo blaga prednost projugoslovenskih snaga, dok je u Podgorici Đukanović beležio prednost u iznosu od više od 10.000 glasova.

Direktor CEDEM-a zato ne odustaje od svoje prognoze: Đukanović sada može da razmišlja o vanrednim parlamentarnim izborima, a liberali ostaju tas na vagi, ali „sa smanjenim kapacitetom za uslovljavanje nego pre 15. maja“, odnosno, „manjim prostorom za poteze koji bi iskakali iz sfere racionalnog“.