Skupština Srbije će u narednom sazivu imati 48 žena, što je skoro petina od ukupnog broja poslanika. Ovo je najveći broj žena koje su do sada sedele u klupama parlamenta
Čak 20 političkih partija biće zastupljeno u Skupštini Srbije. Prethodnu je činilo 13 stranaka i dvojica poslanika koji su napustili svoje stranke.
Republička izborna komisija je dodelila 81 mandat Srpskoj radikalnoj stranci, a 64 Demokratskoj stranci (SDP Rasima Ljajića sa liste demokrata ima tri mesta). Koaliciji DSS-NS dodeljeno je 47 mandata, od toga 33 Demokratskoj stranci Srbije, deset Novoj Srbiji i po dva Srpskom demokratskom pokretu obnove i Jedinstvenoj Srbiji. G17 plus dobio je 19 poslaničkih mesta, Socijalistička partija Srbije 16, a koalicija LDP-GSS-SDU-LSV 15. U okviru te koalicije Liberalnodemokratskoj partiji pripalo je šest, Ligi socijaldemokrata Vojvodine četiri, Građanskom savezu Srbije tri, a po jedan Socijaldemokratskoj uniji i Vladanu Batiću iz Demohrišćanske stranke Srbije. Na poslaničkoj listi te koalicije su svi lideri stranaka: Čedomir Jovanović, Žarko Korać, Nataša Mićić, Nenad Čanak i Vladan Batić.
RIK je dodelio tri mandata Savezu vojvođanskih Mađara, dva koaliciji Lista za Sandžak i po jedan koaliciji Albanaca Preševske doline, Romskoj partiji i Uniji Roma Srbije.
SRS, DS i G17 odlučili su da u novi saziv parlamenta Srbije pošalju veliki broj funkcionera koji do sada nisu bili poslanici. Tako, u odnosu na prošli saziv Skupštine, SRS sada ima 42 nova poslanika, DS ima 46. G17 plus, koji je na izborima dobio dvanaest poslanika manje nego 2003, od ukupno 19, izabrao je čak 14 novih imena. Na listi SPS šest je poslanika iz prethodnog saziva, a ostali su novi.
Radikali su kod izbora za poslanike uveli princip da poslanik ne može biti onaj koji već ima neke druge funkcije. Tako među njihovim poslanicima nema gradonačelnice Novog Sada Maje Gojković, gradskog funkcionera Novog Sada Igora Mirovića i pokrajinskog funkcionera Milorada Mirčića, Gordane Pop-Lazić, predsednice opštine Zemun, ali je bilo mesta za harmonikaša Branimira Đokića, glumicu Lidiju Vukićević i penzionisanog generala Božidara Delića.
U redovima radikala je najviše pravnika, a zanimljivo je da je Stefan Zankov, kao zanimanje naveo „narodni poslanik“. Radikali će novi parlament ulepšati sa 13 svojih predstavnica.
Inače, Skupština Srbije će u narednom sazivu imati 48 žena, što je gotovo petina od ukupnog broja poslanika. To je najveći broj žena koje su sedele u klupama srpskog parlamenta. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u parlamentu je 2002. godine bila 31 žena (219 muškaraca), dve godine kasnije bilo je još manje žena, samo 27 (a 223 muškarca).
U vladi Srbije su 2002. godine bile četiri žene ministri i 15 muškaraca na istoj funkciji, da bi se 2004. godine njihov broj prepolovio pa su u kabinetu bile samo dve ministarke i 15 ministara. Posle ostavki Ljiljane Čolić i Ivane Dulić-Marković aktuelna „tehnička Vlada“ Vojislava Koštunice u svom kabinetu nema nijednu ženu.
Inače, procenat učešća žena je najveći u parlamentima nordijskih zemalja gde iznosi 40 odsto, zatim u SAD (21), a u arapskim zemljama je 18,2 odsto. U Bosni i Hercegovini je 14,3; u Sloveniji 12,2; Rumuniji 11; Mađarskoj 10,4; Albaniji 7,1; i u Turskoj je 4,4 odsto žena u parlamentu. U delegacijama zemalja u Evropskom parlamentu Švedska ima 57 odsto žena, Češka 20,8; Poljska 13, dok Kipar i Malta nemaju u svojim delegacijama žene.
Tokom izborne kampanje većina partija se obraćala ženama, a mnoge su obećavale da će ih biti 30 odsto i među poslanicima, a ne samo na izbornim listama.
Sa liste DSS-a žene su dobile šest od ukupno 33 mesta, a Nova Srbija je ženama dala dva od 14 mandata.
Demokrate će u svom poslaničkom klubu imati manje od četvrtine žena (15 od 64) a radikali ni šestinu (samo 13 od 81).
Pet poslanica iz koalicije Čedomira Jovanovića čini trećinu njihovog poslaničkog kluba.
Stranka G17 plus je takođe zadovoljila evropski kriterijum i na svoju listu stavila skoro polovinu žena, pa će tako u poslaničkom klubu od 19 poslanika biti sedam dama. Dinkićeva stranka prvi put u parlament uvela je i osobu sa invaliditetom, matematičarku Gordanu Rajkov.
Socijalisti su odlučili da u skupštinu pošalju dve žene, a jedna od njih će biti Borka Vučić, koja je kao najstarija među poslanicima predsedavala prvom sednicom skupštine.
Na čelu poslaničkih klubova novog saziva skupštine biće uglavnom istaknuti funkcioneri partija.
Radikale će ponovo predvoditi zamenik predsednika stranke Tomislav Nikolić, a demokrate Dušan Petrović. Očekuje se da će klub DSS-a u Skupštini ponovo voditi Miloš Aligrudić. Poslanicima G17 plus rukovodiće njihov lider Mlađan Dinkić. Predsednik poslaničke grupe SPS-a, biće, gotovo je izvesno, lider ove stranke Ivica Dačić, koji je vodio klub socijalista i do sada, a njegov zamenik je bio Žarko Obradović.
Pošto Veroljub Stevanović, dosadašnji šef poslaničke grupe Nova Srbija, nije izabran za poslanika, može se očekivati da će klub „narodnjaka“ u novom parlamentu voditi Miroslav Markićević, dosadašnji zamenik predsednika grupe Nova Srbija i Samostalni poslanici 9+9.
Od poznatijih funkcionera, na listi DS-a nalaze se i Dragoljub Mićunović, Dušan Petrović, Dragan Šutanovac, Nenad Bogdanović, Božidar Đelić, Aleksandar Vlahović, Gordana Čomić, Milan Marković, Slobodan Gavrilović, Jagoda Jorga, Oliver Dulić, Boško Ristić….
Na listi nema Ružice Đinđić koja je bila prva na izbornoj listi ove stranke. Zanimljivo je da su među budućim poslanicima i gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, uprkos tome što je Ustav izričit da „narodni poslanik ne može biti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom predviđeno da predstavljaju sukob interesa“.
Postojanje sukoba interesa utvrđuje Republički odbor koji može da izrekne meru nejavnog i javnog upozorenja, s preporukom za razrešenje sa funkcije u slučaju nepoštovanja zakona.
Odbor za rešavanje o sukobu interesa dostavio je Skupštini i RIK-u pravni stav prema kome poslanik ne može biti i u izvršnoj vlasti. Odbor je, za razliku od Republičke izborne komisije, protumačio da u funkcionere izvršne vlasti spadaju predsednici opština i gradonačelnici.
Među poznatijim radikalima, osim Tomislava Nikolića, novi poslanici biće i Dragan Todorović, Aleksandar Vučić, Goran Cvetanović, Zoran Krasić, Nataša Jovanović, Jorgovanka Tabaković…
Javnosti poznatiji novi poslanici DSS-a su Vladeta Janković, Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Dušan Proroković…
Socijalsti u parlament osim predsednika Ivice Dačića šalju i dva svoja potpredsednika, Žarka Obradovića i Milutina Mrkonjića.
S druge strane, lista novih poslanika ostala je bez brojnih poznatih imena. U nov skupštinski saziv ne ulaze Vojislav Koštunica, Ružica Đinđić, Milorad Mirčić, Maja Gojković, Veroljub Stevanović, Ivana Dulić-Marković, Jožef Kasa, Gordana Matković, Tomica Milosavljević, Bojan Pajtić, Velimir Bata Živojinović, Zoran Anđelković, Milorad Vučelić, Sulejman Ugljanin… Na listi novih poslanika nisu ni gradonačelnici Smiljko Kostić (NS) iz Niša i Veroljub Stevanović (SDPO) iz Kragujevca.
Na spisku nema ni Velimira Simonovića (DSS), veterana i poslanika u svim dosadašnjim sazivima. Kao najstariji predsedavao je na konstitutivnoj sednici prethodnog skupštinskog saziva.
Jedan od kurioziteta je da će narodni poslanik srpskog parlamenta biti i Amđad Migati, Arapin rođen u Jordanu. Ovaj Arapin, naturalizovani građanin Srbije po zanimanju je novinar i biće poslanik SRS-a. Migati je član Centralne otadžbinske uprave SRS-a i savetnik lidera radikala Vojislava Šešelja.
Došao je u Beograd 1969, gde je završio Fakultet političkih nauka i Višu medicinsku školu, pa je po zanimanju istovremeno i novinar i nutricionista. U Jordanu je važio za politički nepodobnog, oduzet mu je pasoš i do 1990. bio je politički emigrant. U Beogradu se 1982. venčao sa Nadeždom, sa kojom ima sina Sanija i ćerke Sanu i Ninu. Jedan je od osnivača Društva jugoslovensko-arapskog prijateljstva, a od 1990. je državljanin Jugoslavije, odnosno Srbije. Migati je za vreme NATO bombardovanja bio izveštač više arapskih medija, između ostalih i televizijske stanice Al džazira.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
