foto: zoran žestić / tanjug
Posle kratkog i po svedočenju prisutnih vrlo mučnog sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, štrajkački odbor zaposlenih u kragujevačkom Fijatu prihvatio je u utorak 18. jula da se štrajk prekine i tako otkloni poslednja prepreka za početak pregovora o štrajkačkim zahtevima. "Sutra je običan radni dan", rekao je sindikalni vođa Zoran Marković
Šesnaest radnih dana u kragujevačkom Fijatu na snazi je bila potpuna obustava rada – štrajk proizvodnih radnika: rukovodstvo fabrike se nije oglašavalo kao da ih se štrajk ne dotiče, dok je državno rukovodstvo, puno ljubavi i razumevanja za radnike, insistiralo da štrajk odmah prekinu pa da se onda natenane pregovora, inače ode sve u propast. Kao, ako se štrajk ne zamrzne, naljutiće se Fijat pa će da pokupi pinkle i prenese proizvodnju u Poljsku gde su plate tri puta veće nego ovde, za njim će da odu kooperantske kompanije, a novi investitori, kad vide kako je Fijat prošao, zaobilaziće Srbiju u širokom luku bez obzira na izdašne subvencije, pa šta ćemo onda?
Tu crnu slutnju svakodnevno su podgrevali provladini štampani i elektronski mediji licitirajući koliko desetina hiljada radnih mesta je ugroženo, koliko desetina hiljada porodica može da ostane bez sredstava za život, sve zbog njih dve hiljade nezahvalnika u čija radna mesta je država uložila skoro milijardu evra naših para i svake godine iz budžeta pokriva njihove plate u dvostrukom iznosu, a oni tako – samo svoj sitni ćar gledaju.
ŠTA HOĆE TI RADNICI?: Za tri od ukupno četiri zahteva štrajkača poslodavac koji drži do sebe ne bi ni dozvolio da radnici i pomisle na štrajk, a na četvrti bi, ako ništa drugo, bar odgovorio, makar odrečno.
Prvi na listi zahteva je da poslodavac ili poveća broj radnika, ili da reorganizuje proizvodnju jer, kako je sad, radnici u proseku rade na 1,2 radna mesta. Naime, otkako je u proizvodnji redizajnirani model sa povećanim brojem pozicija, isti broj radnika za isto vreme od više delova mora da sklopi automobil. Drugačije rečeno – rade više, često i prekovremeno, da bi ispunili plan. Na to su sindikati ukazivali dok štrajk ni u planu nije bio, ali uprava nije iskazala razumevanje.
Drugi zahtev je logičan nastavak prvog: kad završe sa prekovremenim radom, gradski i prigradski prevoz više ne radi, tako da kući ne mogu da odu osim taksijem, koji nešto košta, pa traže da im se taj trošak nadoknadi. Ništa u tome preteranog nema, niti je neki problem da se to i uradi, samo što neće.
Treći zahtev je da poslodavac isplati godišnji bonus koji radnicima sleduje po kolektivnom ugovoru, ali ga nisu dobili. Da ne bi bilo nedoumica, reč je o redu veličina 100 evra po glavi, sve ukupno recimo 200.000 evra. U tome ne bi smelo da bude ičeg spornog, bonus sleduje pa sleduje, pritom nije neka kinta, ali iz nekog već razloga, šest meseci otkako je ta crkavica trebalo da legne – od nje ni traga ni glasa, sem najave da će da bude, ali nagodinu.
Tek četvrti zahtev je pravi sindikalni, o kome se pregovara, i ako je potrebno i štrajkuje – veće osnovice za obračun plata što bi, ako bi bilo prihvaćeno, prosečnu mesečnu radničku zaradu u Fijatu izjednačilo sa republičkim prosekom.
Uprava fabrike, o centrali u Torinu da se i ne govori, iskazala je popriličan autizam. Radnike nisu udostojili ni odgovora, recimo „ne dolazi u obzir“, ako ništa drugo, dok ovdašnja vlast, kojoj su puna usta ljubavi i razumevanja prema radničkoj klasi, insistira da štrajk prestane da bi moglo da se pregovara, jer „poznato je da Fijat ne pregovara dok štrajk traje“.
NE ZNAM, NISAM OBAVEŠTEN: Prošle srede štrajkački odbor je uz prilično natezanje i podgledavanje ispod oka doneo odluku da štrajk zamrzne na jedan dan, e da bi se udovoljilo dosad nepoznatom, a odsad opštepoznatom Fijatovom principu da pregovora nema dok štrajk traje, ali pod uslovom da vlada, premijerka, ko god, garantuje radnicima da u slučaju neuspeha pregovora štrajk mogu da nastave tamo gde je stao, a ne da se ponovo pokreće po punoj proceduri kako nalaže inače vrlo restriktivan Zakon o štrajku: da štrajk mora da bude najavljen pet dana unapred, da pre toga mora da se (ponovo) uruče zahtevi poslodavcu, pa da se sačeka da se poslodavac izjasni… U tom smislu sastavili su protokol za pregovore, uputili ga tamo gde treba i o svemu obavestili javnost na konferenciji za štampu.
Tek u ponedeljak po podne ministar privrede Goran Knežević blagoizvoleo je da izjavi da nikakav predlog protokola nije stigao, ergo nije ni poslat. „Taj protokol nije stigao do Vlade i Ministarstva privrede. Proverio sam jutros – nemamo nikakav predlog protokola od njih. Ali, to ne znači da prekidamo razgovore i da ne želimo da razgovaramo. Spremni smo da razgovaramo, da ih spojimo sa poslovodstvom Fijata i da reše svoje probleme“, rekao je Knežević.
Sledećeg dana su na protestnom skupu, uredno prijavljenom nota bene, gradonačelniku Kragujevca uručili pismo za premijerkinog mentora (antrfile „Pismo koje nije viđeno“) sa molbom da se lično angažuje na rešavanju pat pozicije u kojoj su se našli, jer svaki pokušaj da sa premijerkom i resornim ministrom uspostave kontakt kako bi se stvari pomerile sa mesta doživeo je neuspeh.
Trenutno u Americi, premijerkin mentor je na pitanje novinara o štrajku u Kragujevcu odgovorio da nema mnogo informacija o tome šta se dešava, da zna da je od radnika Fijata dobio pismo, ali da nije stigao da se upozna sa njegovim sadržajem, i da zna da vlada nema previše mogućnosti u svojim rukama jer je manjinski vlasnik, ali je moli da učini sve što može. Uskoro se, reče, vraća u Beograd, ali koristi priliku da zamoli sve aktere da dobro razumeju značaj posledica koje sve ovo može da ima ne samo po radnike Fijata, već po Kragujevac i celu zemlju. „Danas, kada ovde govorimo o lojalnosti radnika kompanijama, što je veoma važan faktor za privlačenje investitora, onda kažu: A Kragujevac?“ Šta da im odgovori? „Radnike molim da razumeju svoju i našu poziciju, da razumeju poziciju Srbije. Oni koji bi hteli sukobe između radnika i vlade, pa se tome raduju na političkoj sceni, ti ne razumeju ništa. Ne razumeju da rade u korist štete radnika u Kragujevcu, i to ne samo radnika u Fijatu, već u korist štete svoje države. Nikada takve političare nisam mogao da razumem, niti ću razumeti“.
MALA VELIKA PLATA: U nedelju uveče premijerka je pozvala glavne, odnosno odgovorne urednike svih relevantnih medija da ih upozna sa okolnostima u vezi sa štrajkom o kome je ovde reč, sa molbom da sve izrečeno ostane u ona četiri zida gde je izrečeno. Nije red da se preko molbe jedne dame za diskrecijom tek tako pređe, i tako bi i bilo – sve izrečeno ostalo bi u ona četiri zida, da već sledeće večeri na javnom servisu nije izrekla sve što i na tom sastanku: da počinje da veruje da iza svega stoji ozbiljna, loša namera, neki politički interes.
Ne kaže, doduše, koji politički interes, ali ga vidi, jer zašto bi neko počeo štrajk kada nemate ni tehničku vladu? „Do trenutka kada imate novu vladu, imate četiri puna dana prekida proizvodnje. Gde je tu dobra namera da sednemo zajedno, da se dogovorimo i izborimo za što bolja prava?“, pita se. „Koja je tu namera, da kažete radnicima da Vlada nije tu za vas? Ušla sam u razgovore čistih namera, bila na raspolaganju ako treba u sedam ujutru, ako treba i uveče, ali nismo uspeli da nađemo rešenje koje bi bilo pobeda za sve nas.“
Napominje da je u poslednjih 10 dana njen šef kabineta imao više od 23 razgovora sa predsednikom štrajkačkog odbora Zoranom Markovićem, od čega 10 samo tokom jučerašnjeg dana. „Imali smo stalnu komunikaciju, mogli su da dolaze kad god su pozvali, a onda smo imali jedno saopštenje u kome štrajkački odbor navodi da Vlada komunicira preko medija. To su meni neverovatne stvari, ja ne znam kome ide ta poruka.“
U toku svog nastupa premijerka se posebno osvrnula na visinu radničkih plata. Kako je rekla, radnici u Fijatu dobijaju redovne plate koje iznose 38.500 dinara neto, ali to nije sve, postoje tu i neke beneficije kao što su nadoknada za prevoz, pa za topli obrok, zatim beneficirani boravak dece zaposlenih u fabričkom obdaništu, tu je i regres… Sve u svemu, prosečan radnik svakog meseca donese blizu 60.000 dinara. Malo li je, zapitaće se ama svaki radnik u Srbiji.
Međutim, kad se od važeće osnovice za obračun plata odbiju doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje, kao i osiguranje za slučaj gubitka posla, dobije se iznos vrlo sličan zakonom propisanoj najnižoj ceni rada. Istina, niko u toj fabrici ne prima minimalac, jer na platnom odsečku ima još nekih stavki koje same po sebi sleduju – sve ono što je premijerka navela i pride „minuli rad“, pola odsto po godini radnog staža, početnička plata izađe na oko 34.000, a radniku pred penziju oko 45.000. Da li je malo ili mnogo zavisi od toga ko gleda, ali tako je.
KRAJ ZA POČETAK: U danu kad ovaj tekst nastaje (utorak 18. jula), radnici druge smene okupili su se kao i prošle srede i uručili gradonačelniku Kragujevca još jedno pismo, ovog puta za premijerku, sa pozivom da dođe u Kragujevac da pomogne ako je zaista voljna kako tvrdi da jeste, umesto da se poruke razmenjuju preko medija: da oformi pregovarački tim ili krizni štab za posredovanje između poslovodstva Fijata i štrajkačkog odbora kako bi započeli pregovore.
Premijerka nije poput ministra privrede čekala da pismo stigne zvaničnim putem, dovoljno joj je bilo da dobije poziv na vestima i da krene na put, uprkos izjavi od prethodnog dana da nema poverenja u štrajkački odbor jer misli da manipulišu radnicima.
Posle kratkog i, po izrazima lica prisutnih, vrlo mučnog sastanka sa premijerkom, štrajkački odbor zaposlenih u kragujevačkom Fijatu prihvatio je da se štrajk prekine i tako otkloni poslednja prepreka za početak pregovora o štrajkačkim zahtevima. „Ovo jeste presedan u sindikalnoj borbi, da se štrajk završi bez dogovora, ali smo dobili mogućnost da pregovaramo za sve što smo se borili svih ovih 16 dana“, rekao je sindikalni vođa Zoran Marković. „Sutra je običan radni dan.“
„Imali smo težak sastanak, koji je meni puno značio. Hvala vam puno, hvala vam što ste i meni lično izašli u susret. Nadam se da će radnici razumeti. Ja ću objasniti i drugim kolegama sve moje molbe i apele. Sutra je radni dan i pregovori u Vladi Republike Srbije. Imate ozbiljne predstavnike koji se oštro bore za vas, ovo je legitiman način borbe. Nismo isterivali srpski inat, pokazali ste ozbiljnost i danas. Hvala vam na tome“, rekla je premijerka i poručila radnicima da će održati obećanje: da ne može da garantuje šta će radnici dobiti, ali da može da garantuje da će sa svojim timom i ministrom privrede Goranom Kneževićem insistirati da se ispuni što više zahteva.
Predsednik sindikata radnika EPS-a Milan Đorđević apelovao je na kolege u fabrici Fijat u Kragujevcu da prekinu štrajk i započnu pregovore sa rukovodstvom kompanije o svojim zahtevima. „Situacija nije nimalo naivna, moj apel je da kolege iz Fijata pod hitno sednu za sto“, prenosi Tanjug. Podseća da radnici na podzemnoj eksploataciji, koje njegov sindikat predstavlja, rade najteži, rudarski posao po 365 dana u godini, na temperaturama koje su dostizale i do 64 stepena na ugljenim etažama, ali se, kaže, ne žale. „Naš rudar je navikao, naučio da radi i nije mu ništa teško. Njima je dovoljno da imaju dovoljno vode i oni rade. Gašenja nema, sve sa ciljem da proizvedu dovoljno uglja za rad termoelektrane“, kaže i dodaje da ne isključuje mogućnost da u Fijatu postoji grupa koja, kako navodi, radi protiv interesa zaposlenih, firme, ali i protiv interesa države.
Industrijski sindikat kompanije Draxlmaier Automotive iz Zrenjanina uputilo je dopis Ministarstvu privrede u kojem izražava zabrinutost povodom štrajka zaposlenih u fabrici Fijat u Kragujevcu. „Zabrinuti smo samom dužinom trajanja štrajka i mogućim posledicama po okončanju štrajka, a koje mogu biti pogubne za sve, ne samo za zaposlene u FCA Kragujevac, već i za kooperante poput nas. Podržavamo mere i napore Vlade Srbije za očuvanje radnih mesta u auto-industriji, te se zalažemo za zajednički cilj koji će dovesti do dolaska novih investitora i proširenja ove grane industrije. Ovim putem molimo da se nađe rešenje za prekid štrajka i pristupi pregovorima u što kraćem roku.“
Medijima su ovih dana interesantniji štrajkovi u Fijatu, Gorenju i preduzeću Ratko Mitrović, ali radnici Fabrike šinskih vozila „Goša“ iz Smederevske Palanke štrajkuju više od 100 dana. Oni su u generalnom štrajku od 28. marta ove godine, nakon što su završili svoj deo posla koji je bio vezan za izgradnju Žeželjevog mosta u Novom Sadu. Nezadovoljstvo radnika je eskaliralo nakon što se, zbog teške materijalne situacije, u krugu fabrike ubio njihov kolega. U fabrici je zaposleno 375 radnika kojima zdravstvene knjižice nisu overene duže od tri godine, doprinosi nisu uplaćivani preko četiri godine, dok dug za neisplaćene zarade mnogima prelazi 200.000 dinara, iako je prosečna plata radnika u ovoj firmi oko 25.000 dinara. Mada je početkom aprila tadašnji premijer Aleksandar Vučić obišao radnike i obećao da će država učiniti sve da pomogne, stanje u fabrici je sve gore. U poslednja dva meseca radnicima je na račun „leglo“ po 100 dinara, što je četvoricu zaposlenih nateralo da stupe u štrajk glađu. Pre toga su radikalizovali protest blokadom pružnog prelaza na međunarodnom železničkom koridoru Beograd–Solun svakog dana od 7 do 10 časova. Uz blokadu pruge, radnici od 5. jula do danas svakog dana blokiraju i magistralni put koji Smederevsku Palanku spaja sa Topolom.
Gospodine predsedniče,
Juče su radnici FIAT-a u Kragujevcu grubo izigrani od Vlade Republike Srbije u maniru nedostojnom odgovornih ljudi.
Rizikujući naš ugled koji imamo među 2000 radnika FIAT-a, hteli smo da sledimo zov odgovornosti i verujući da reč ljudi koji zauzimaju najodgovornije položaje u Vladi ima čvrstinu, istupili smo pred radnike FIAT-a i predložili im prekid štrajka na jedan dan u cilju pristupanja pregovorima tokom vikenda. Namera nam je bila da, kao društveno odgovorni, iznađemo rešenje za dobrobit radnika i države, a ne na štetu FIAT-a.
Reakcija dela radnika na naš predlog nije bila povoljna. Podneli smo taj rizik jer pozicija vođe radnika podrazumeva i teške odluke.
Ohrabreni time i verujući da su narušili naše jedinstvo, jer im je tako verovatno preneto, odgovorni ljudi iz Ministarstva privrede i Vlade juče su odustali od svega što smo prethodno dogovorili.
Vratili smo se među radnike jer nismo imali zbog čega da se kajemo. Hteli smo da pobedi razum i pregovori. Radnike smo izvestili o ponašanju ljudi iz Vlade.
Kažemo Vam, sa ponosom, naša monolitnost je opet tu. Videće je i Srbija i svet!
Mi, građani ove države, koji smo sve obaveze prema svojoj državi ispunili, očekujemo da država bude na našoj strani i da stranog poslodavca natera da poštuje naš zakon i pristupi pregovorima u cilju obezbeđivanja uslova rada i zarada dovoljnih za pristojan život.
Znamo da vi, kao pravnik, razumete šta znači vladavina prava i da „strani investitori“ ne mogu biti izvan zakona.
Ovo je naša zemlja Srbija i nećemo dopustiti da nas i naše porodice bilo ko ponižava. Verujemo da ste nam Vi saveznik u tome i tražimo od Vas da se hitno uključite u rešavanje aktuelne situacije u preduzeću FIAT.
Dana 13. 07. 2017. god.
ŠTRAJKAČKI ODBOR
Predsednik:
Zoran Marković
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
