foto: marija janković
Elgra vision je tri zastave, tri jarbola visine 25 metara, njihovo osvetljenje i postavljanje na Aerodromu "Nikola Tesla" naplatila 9,25 miliona dinara, a za izgradnju famoznih jarbola od 80 metara izdvojeno je u budžetu Grada Beograda 450,7 miliona dinara. Ovogodišnje kićenje Beograda najskuplje je u novijoj i svakoj drugoj istoriji: Keep light je samo u okviru dve javne nabavke zaradila na novogodišnjoj rasveti ukupno 336 miliona dinara. Inače, za uslugu lični pratilac koja je neophodna deci sa invaliditetom u naredne dve godine izdvojeno je 369 miliona dinara, a 250 dece još uvek čeka svoj red da dobije pratioca. Takođe, ukupni predviđeni rashodi za 2018. godinu za isplaćivanje jednokratnih pomoći porodici i deci su 102 miliona dinara
Prošlu nedelju u Beogradu obeležilo je nekoliko događaja – postavljena je najveća srpska zastava na Aerodromu „Nikola Tesla“, zasijala je najskuplja novogodišnja rasveta u novijoj (a i starijoj) srpskoj istoriji, a obavešteni smo i da će u parku Ušće na Novom Beogradu najverovatnije biti postavljen panoramski točak koji može biti veći čak i od onog u bečkom Prateru.
Dakle, prethodna nedelja bila je sva obeležena superlativima i komparativima. Ipak, nije prvi put da trenutna beogradska vlast nudi nešto naj, naj – najveće, najviše i najbolje u Beogradu, Srbiji, Balkanu i šire.
ZASTAVA KVADRATURE STANA: Najveća srpska zastava trenutno je na Aerodromu „Nikola Tesla“. I to ne jedna, nego čak tri „najveće“ zastave: svaka na jarbolu visine 25 metara i površine komotnog stana – 72 kvadratna metra.
Na sajtu aerodroma nalazi se obaveštenje o sprovedenoj javnoj nabavci u martu ove godine pod nazivom „zastave i jarboli“. Nabavka je obrazovana u dve partije. Prva se odnosi na nabavku zastava koje bi trebalo da zamene postojeće – 650 zastava od 7,5 i 4,8 metara kvadratnih i 20 nosača za ove zastave. Ugovor za ovu partiju sklopljen je sa firmom Zastave i jarboli d.o.o iz Beograda, a sve su ove zastave kupljene za ukupno 409,5 hiljada dinara.
Druga partija je „prava stvar“ – nabavka tri jarbola minimalne visine 25 metara i tri zastave dimenzija 6 do 8 metara puta 12 metara (72-96 kvadratnih metara). Dakle, to je upravo ono što je i postavljeno na aerodromu prethodne nedelje, a za šta je posao dobila firma Elgra vision iz Ugrinovaca. Ona je, inače, registrovana za delatnost postavljanja električnih instalacija. Uglavnom Elgra vision je tri zastave, tri jarbola, propratne delove za ugradnju, osvetljenje stubova na kojima se zastave nalaze i postavljanje i montažu naplatila 9,25 miliona dinara. Inače, portal Build Magazin 2010. godine o ovoj firmi piše sledeće:
„Firma Elgra Vision d.o.o. osnovana je 2006. godine u Beogradu. Ovaj poduhvat predstavlja logičan nastavak rada niza eksperata iz preduzeća kao što su Minel, Aerodrom ‘Nikola Tesla’ Beograd, Elektroprivreda Srbije i drugih. Firma se bavi inženjeringom u oblasti elektro-energetike i vazduhoplovne tehnike.“
Vlasnik firme Elgra vision je Miroslav Knežević, rođen 1976. godine, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Knežević za „Vreme“ nije mogao precizno da kaže koliko su od ukupne cene bili troškovi za jarbole i zastave, pošto je, kako objašnjava, posao bio „ključ u ruke“.
„Nismo imali pojedinačne cene prema aerodromu nego komplet. Mi smo i projektovali pozicije, dobili građevinsku dozvolu i sve. Naručili smo jarbole, Amiga je pravila jarbole, domaći proizvođač. I zastave su kupljene od domaćeg proizvođača. Isporuka jarbola i zastava je bila 60 odsto, a ostatak su građevinski radovi, temelji, podizanje i ostalo. Znači, svaki jarbol je bio oko 1,5-1,6 miliona, a 150-200 hiljada dinara bile su zastave – ali nisam baš siguran za zastave.“
Inače, Kneževićeva firma je 2015. godine donirala osvetljenje za heliodrom Vojno-medicinske akademije na Banjici, prenela je tada Radio-televizija Srbije.
„Donirali smo sistem svetlosnog obeležavanja na heliodromu kod VMA i postavili nove kablove i kompletnu infrastrukturu, kako bi svetiljke radile“, rekao je tom prilikom Miroslav Knežević, a preneo RTS.
Kako Knežević objašnjava za „Vreme“, osvetljenje je donirao zato što „voli državu Srbiju“ i zato što je želeo da plasira svoje prve samostalno sklopljene svetiljke sa repromaterijalom iz inostranstva. Zbog ove donacije nije dobijao nove poslove sa Vojskom Srbije, tvrdi on.
Knežević je i zastupnik u udruženju „Regionalni aerodromi jugoistočne Evrope“, koju je 2016. godine osnovao zajedno sa Sašom Savićem, bivšim direktorom Aerodroma „Ponikve“, čija je smena krajem 2017. godine izazvala brojne reakcije javnosti, jer se smatrala političkom odlukom Srpske napredne stranke. Ovo udruženje, po rečima Kneževića, trebalo bi da pomogne malim aerodromima i heliodromima u Srbiji i regionu da isplaćuju nabavku osvetljenja.
JARBOLSKA RAČUNICA: Dakle, ukoliko sada banalizujemo računicu nabavke jarbola, a koristeći brojke koje nam je dao direktor Elgra visiona Miroslav Knežević, ako jarbol visine 25 metara košta 1,6 miliona dinara, jarbol visine 80 metara trebalo bi da košta oko 5,5 miliona dinara. Ali kada računa trenutna gradska vlast, račun ispada drugačije. Naime, za izgradnju jarbola od 80 metara u budžetu Grada Beograda izdvojeno je 450,7 miliona dinara. Čak i ako se ova cena odnosi na tri zastave na svakom od deset ulaza u grad – po dve srpske i jedna gradska – kako je obećavao 2017. godine bivši gradonačelnik Siniša Mali, to je opet, čini se, daleko od realnosti. Čak i ukoliko bi svaki od tih jarbola bio po 80 metara. Dakle, po ovoj našoj, uprošćenoj računici, to bi bilo 5,5 miliona puta 31 jarbol (3 puta za svaki ulaz plus glavni jarbol), što je 170 miliona dinara – više od dva i po puta manje od sadašnje projektovane cene.
Da se razumemo, zamenik gradonačelnika Goran Vesić tvrdi da je izgradnja projektne dokumentacije donacija Energoprojekta, tako da gradu za to novac nije potreban. Vesić takođe navodi da će najviši beogradski jarbol za koji kaže da će se videti iz svake opštine glavnog grada, verovatno biti jeftiniji, ali da ćemo to znati tek nakon sprovedenog tendera.
„Kada se bude završio tender, tada će se znati tačno u dinar koliko će koštati jarbol, a vi u budžetu morate da ostavite neku vrednost da biste mogli da sprovedete tender. To što ste ostavili neki novac, samo znači da ne možete da potrošite ni dinar više, a naravno, možete da potrošite manje“, prenosi N1.
Da je budžet u glavnom gradu promenljiva stvar i da ne znači ama baš ništa, svedoče redovni rebalansi na po par meseci.
Da podsetimo, i cena jarbola je krenula sa daleko niže tačke. Naime, u rebalansu gradskog budžeta koji je izglasan u januaru 2017. godine prvi put se pojavljuju jarboli. Za njihovu postavku ukupno je predviđeno 130 miliona dinara. Tada je i bivši gradonačelnik Mali najavio pomenutih 30 manjih jarbola na ulazima u grad i veliki jarbol, koji je trebalo da bude visine 120 metara.
Međutim, već u Odluci o budžetu Beograda za 2018. godinu jarboli naglo poskupljuju, pa odbornici sada zaključuju da bi oni mogli da koštaju ukupno 362,8 miliona dinara (302,8 predviđeno da se potroši u 2018, a 60 miliona u 2019. godini). U ovoj odluci rashodi za jarbole dele se na dve stavke, prva – projekat nabavke i ugradnje jarbola sa zastavama u okviru rashoda za Sekretarijat za investicije (u budžetu definisan kao kapitalni projekat, zajedno sa rekonstrukcijama ulica i škola) i druga – isti naziv, ali u okviru Sekretarijata za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju sa građanima.
Iako je cena porasla, Mali u novembru 2017. godine više nije pominjao jarbole u množini, već samo jedan – veliki jarbol – čije je postavljanje najavio za narednu, 2018. godinu.
„Ne odustaje se od jarbola, radimo na projektu njegove izgradnje, videli smo da nećemo stići da organizujemo tender za nabavku za izvođače radova do kraja godine, s obzirom na to da nam malo više vremena treba za projekat, tako da ćemo iznos novca za jarbol imati u budžetu za 2018. godinu, kada ćemo odmah nakon toga krenuti u tender za izvođače radova“, rekao je u novembru prošle godine Mali na konferenciji za novinare, a preneo „Blic“.
Ni u gradskoj upravi nismo dobili pojašnjenje da li je i dalje u planu izgradnja više jarbola ili samo jednog, a kako imenica „jarbol“ ima isti genitiv množine i jednine (izgradnja jarbola) ni iz odluka o budžetima i rebalansima to se ne da zaključiti.
Ipak, cena jarbola, više ili jednog, nastavlja da raste, pa u julu 2018. godine, novim rebalansom budžeta, on(i) koštaju sadašnjih 450,7 miliona dinara, a rashodi su opet podeljeni na dva sekretarijata.
ŠLJAŠTEĆI MILIONI: Ali, boje srpske zastave neće krasiti samo ulaze u grad ili park Ušće. Ništa manje primetni, a i tek nešto manje skupoceni, mnogi delovi novogodišnje rasvete su upravo u ovim tonovima. Sve valjda pod mantrom – veličamo kult zastave – koji svakodnevno ponavljaju predstavnici, pa ako bi se neko i našao da prigovori, odmah ga proglašavaju za mrzitelja naše zastave, države i svega srpskog.
I nije važno koliko je kič, preskupo ili nepotrebno, samo da je crveno-plavo-belo – bar je tako građanima poručio predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević kada ga je reporterka televizije N1 upitala da li ga svetleći tunel podseća na plastenik.
„Ne, nemam te asocijacije, ja kad vidim srpsku zastavu, liči mi na nešto lepo, sjajno, nešto što kod mene izaziva pozitivne emocije“, rekao je Nikodijević.
Svetleći tunel u bojama srpske zastave, ukrasi u istim bojama na Brankovom mostu ili sveže naručene svetleće srpske zastave deo su gradskih novogodišnjih ukrasa za kojima je, među gradskim vlastima, poslednjih godina opšta pomama. Nisu tu samo zastave – postoji i lavirint, kapija, led drveće, cveće i buketi.
Iz godine u godinu, sve ove ukrase Beograđani plaćaju sve skuplje i to jednoj jedinoj firmi. U pitanju je Keep light, koja je samo ove godine u Beogradu, u okviru dve javne nabavke zaradila na novogodišnjoj rasveti ukupno 336 miliona dinara. Tako je ovogodišnje svetlucanje ubedljivo najskuplje koštalo građane do sada.
Kako piše portal „Pištaljka“, 2015. godine praznična rasveta plaćena je oko 57 miliona dinara, 2016. – 190 miliona, a 2017. skoro 204 miliona dinara. Sve isplaćeno firmi Keep light.
Od ove firme prošle godine Beograd je kupio i jednu od najskupljih jelki na svetu za 10 miliona dinara, ali je nakon kritika javnosti tender poništen, a „Keep light“ je rešio da skupocenu jelku svejedno pokloni gradu.
BITI NAJ JE I NAJSKUPLJE: Svi ovi superlativi građane Beograda, a i države – s obzirom na to da se beogradski aerodrom ne finansira iz gradskog budžeta, ali i zato što Vlada redovno dotira gradski budžet (ove godine je ukupno dala oko 468 miliona, kako piše Insajder) – koštali su i koštaće (kad se napravi jarbol) ukupno oko 795 miliona dinara.
Poređenja radi, za uslugu lični pratilac koja je neophodna deci sa invaliditetom u naredne dve godine izdvojeno je 369 miliona dinara, a 250 dece još uvek čeka svoj red da dobije pratioca. Takođe, ukupni predviđeni rashodi za 2018. godinu za isplaćivanje jednokratnih pomoći porodici i deci su 102 miliona dinara.
U gradu se kuvaju i drugi megalomanski projekti, pa je tako najavljen i veliki panoramski točak, sa početka teksta. Točak maksimalne visine 65 metara trebalo bi da bude postavljen u parku Ušće, ali je Nacrt plana detaljne regulacije još u fazi donošenja, tako da se ni ne zna koliko bi točak mogao da nas košta.
Društvo u parku bi, prema nacrtu plana, trebalo da mu prave i nova zgrada Prirodnjačkog muzeja, akvarijum, ali i informacioni punkt koji bi trebalo da služi za promociju „prostora parka i grada Beograda kao turističke destinacije“. Zanimljivo je podsetiti da je poslednji takav objekat – definisan tada kao promotivni štand – izgrađen na prostoru „Beograda na vodi“, da bi malo-pomalo, prerastao u privatni luksuzni restoran, Beograđanima znan kao „Sava nova“.
A čini se da je upravo tu, u Savskom amfiteatru sve i počelo kada je sadašnji predsednik republike a ondašnji premijer Aleksandar Vučić rešio da ostvari svoj san i izgradi „Beograd na vodi“.
Na ovom prostoru bi trebalo da nikne najviša kula visine 168 metara, koja će imati čak 42 sprata. Ukoliko se zaista i izgradi, biće to najviša zgrada u Beogradu, a i u Srbiji, koja se koristi kao stambena zgrada ili poslovni prostor. Iza nje će ostati zgrada poslovnog centra „Ušće“ (141 metar), Geneks kula (135 metara) i Beograđanka (101 metar).
Da bi kula bila baš takva – najviša, ukinuta je i Studija visokih objekata koja je predviđala da se zgrade više od 150 metra ne smeju ni graditi u Beogradu, promenjen je Zakon o planiranju i izgradnji i donesen čuveni „leks specijalis“.
Dakle, da bi sve bilo naj, naj, najbolje je promeniti pravila, obrnuti logiku i igrati po svom.
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
