Završetak izgradnje prve linije metroa ponovo je najavljen za 2028. godinu. Prema rečima naših sagovornika, zbog ideje da se centar Beograda izmesti ka Beogradu na vodi, promenjena je i trasa prve linije i ona će voditi od Železnika ka Mirijevu. Koliko su menjani planovi? Dokle se stiglo sa realizacijom izgradnje metroa? Konačno, zašto je trasa prve linije problematična
Prva ideja o pravljenju metroa pojavila se dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, jer je na pojedinim deonicama i raskrsnicama tramvajski sistem bio na granici svog kapaciteta, kako piše na sajtu JKP Beogradski metro i voz. Skoro tri decenije kasnije, zbog naglog porasta stanovništva, arhitekta Nikola Dobrović 1958. godine predlaže izgradnju prve linije metroa koja bi išla trasom Kalemegdan – Terazije – Slavija – Čubura. Nakon toga, studija Beogradskog metroa je objavljena 1968. godine, a zasnovana na Generalnom urbanističkom planu iz 1950. godine.
Potom, 1972. godine pojavljuje se i novi Generalni urbanistički plan koji je predviđao razvoj Beograda u dvomilionski grad, ali i saobraćajna rešenja koja će taj razvoj učiniti skladnim. Okosnicu gradskog saobraćajnog sistema tada bi činili metro i regionalni metro.
“Počeo sam da radim 1976. godine. A moj prvi sastanak u vezi sa metroom bio je oko 20. februara 1976. godine”, kaže saobraćajni inženjer i međunarodni saobraćajni konsultant Gradimir Stefanović, tadašnji saradnik u timu urbanističkog zavoda. “Nešto organizovaniji pokret za metro počeo je 2009. godine”, navodi Stefanović i dodaje da su tada definisani pravci razvoja bili logični i adekvatni. Kada se promenila vlast 2012. i 2013. godine, dolazi i nova, promenjena koncepcija metroa.
Objašnjava, međutim, da su i tadašnje i sadašnje koncepcije isticale budući razvoj grada.
“To je politika. Nije Beograd ni prvi ni poslednji, ali mnogi gradovi, poput Londona ili Pariza, razvijali su se tako što su se prvo trudili da zadovolje postojeće goruće probleme”, objašnjava naš sagovornik.
U međuvremenu, sećamo se čak da je balerina Aja Jung u okviru kampanje SNS-a delila karte za (nepostojeći) metro, birane su boje metroa, menjane su trase, razvijao se grad, termini završetka radova pomerani su mnogo puta, desio se i protest na Makiškom polju… Tako je došla i 2024. godina, a metroa – i dalje nema.
NASIPAMO I NASIPAMO…
Prema poslednjim najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prva linija beogradskog metroa (Železnik – Mirjevo) trebalo bi da bude gotova 2028. godine, dok će se paralelno graditi na primer i EXPO najavljen za 2027. godinu, a novi rok za drugu liniju na trasi Mirijevo – Depo Bežanija je 2030. godina.
Sa izgradnjom depoa na Makiškom polju, što je viđeno kao glavno mesto za održavanje svih kompozicija metroa, počelo se u novembru 2021. godine. On, po rečima Siniše Malog, obuhvata prostor od 72 hektara. “(Na tom prostoru) se uveliko radi nasipanje i priprema terena”, kazao je Mali u septembru 2023. godine prilikom potpisivanja Ugovornog sporazuma za projektovanje i izgradnju Depoa Makiš, čija je vrednost, prema saopštenju Ministarstva, 200 miliona evra.
Da li je reč o prevelikom prostoru? Gradimir Stefanović kaže da je veličina depoa bar tri puta veća od, recimo, standardnog depoa u Beču na liniji tri.
“Ako se ide od metodologije i toga kako se odredio broj vozila, onda vidite da je kompanija ‘Ežis’ u svojoj studiji bila vrlo galantna. Dokazala je da treba 285 garnitura, a zbog tih 285 garnitura potrebna je i određena površina”, navodi Stefanović i kroz šalu dodaje: “Ima ona pesma Kapetan Koča putuje – mi imamo Makiš, Makiš se nasipa i nasipa i potrošićemo sav šljunak. Angažovali smo sve barže da prenose isti kako bi se Makiš nasipao”. A kasnimo u tom nasipanju godinu i po dana.
Tome treba dodati da je bilo dosta kritike zato što je Makiš vodoizvorište, pa mora li se baš na vodoizvorištu graditi?
IZMEŠTENE STANICE
Takođe, problem prve trase koja se će se graditi na relaciji Železnik – Mirijevo je i ta što, prema rečima sagovornika “Vremena”, ne obuhvata stajališta koja bi trebalo. Zoran Bukvić, koordinator Grupe za saobraćaj Ne davimo Beograd, smatra da treba promeniti plan te smer prve trase tj. stanice gde će ona prolaziti.
Gradimir Stefanović navodi da imamo trasu koja je posledica mnogih kompromisa, pa se stoga nije uradilo ni ono, po njegovom mišljenju, osnovno – nismo stigli ni do Prokopa: “To je jedan strašan penal – vi radite šinske sisteme, a niste povezali železnicu i metro”.
Zoran Bukvić ističe kako bi, da se plan nije menjao od 2011. do sada, metro linija već postojala, a da su sadašnje kalkulacije u korist investitora a ne razvoja grada, pogrešne i opasne. Navodi dalje primer Kliničkog centra u kome ima i nekoliko hiljada zaposlenih, nekoliko hiljada studenata, pacijenata. “Na primer, neko dođe iz uže Srbije da se leči u Beograd. Logično bi bilo da ako dođe vozom, da ima, čim stigne na železničku stanicu, mogućnost da metroom ode do Kliničkog centra”, kaže Bukvić i dodaje da od metroa nemaju korist samo građani Beograda nego i cela Srbija. Tačnije, da bi tako trebalo da bude.
“Treba promeniti prioritet – da ona linija metroa od Ustaničke ka Zemunu bude prva. Decenijama unazad je to bilo postavljeno kao prioritetna linija, ali je pomerena zbog Beograda na vodi”, ukazuje Zoran Bukvić.
CENTAR GRADA GDE SE VLASTI PROHTE
Zbog želje da se centar Beograda prebaci u Beograd na vodi, linije metroa se ukrštaju u Beogradu na vodi a ne na Trgu republike, gde je inicijalno planirano da bude to čvorište, objašnjava Bukvić.
“Vama kao korisniku treba da odete u pozorište, bioskop, na fakultet, da završite neke administrativne stvari. Potrebni su vam svi oni sadržaji koji su mahom u tradicionalnom centru Beograda, to jest stacionirani duž Trga republike, Bulevara kralja Aleksandra… I odjednom, zbog toga što je neko odlučio da investira u Beograd na vodi ili u Luku Beograd, skreće ta linija i nalaze se nekakvi izgovori”, napominje Z. Bukvić.
Stefanović takođe dodaje da je zbog želje da Beograd na vodi postane centar grada neko rešio da ukrsti dve nove metro linije na Savskom trgu. “U svim ranijim studijama metro je prelazio preko Save mostom. Jedino što ja ne vidim da je iko predložio da se tu obavi konsultacija stručne javnosti, ta faza je preskočena.”
Objašnjava da se, kada se krene sa Savskog trga i dođe do tačke Trga republike, negde oko “Staklenca” planira stanica na dubini od 40 metara. “Trg je 40 metara iznad i sad pravi se neka zgrada jer treba popeti ljude. Oni u tom penjanju troše vreme. Zamislite zgradu od 40 metara, podelite sa tri, to je zgrada sa više od 10 spratova”, ukazuje Stefanović i dalje kaže kako je pri planiranju poželjno da dubina ne ide više od 15 ili 20 metara.
ŠEST MILIJARDI EVRA, PA NIJE PROBLEM
Ovakav predlog metroa, koji je sadašnja gradska vlast predložila, prema Bukvićevim rečima najmanje je duplo skuplji od onoga što je ranije predloženo, zato što je ovo teški metro i mora da ide ispod zemlje.
“Podiže mu cenu duplo to što se ukršta u Beogradu na vodi i što mora da ide ispod Save. Prethodni predlog metroa je više išao ka nekom lakom šinskom sistemu, a laki šinski sistem je, kada metro u dobroj meri ide iznad zemlje, na stubovima”, dodaje naš sagovornik.
Gradimir Stefanović kaže da je svaki put u inostranstvu, radeći na metroima širom sveta, dobijao pitanje šta može da se uradi kako bi se troškovi racionalizovali, smanjili, da se razmaknu stanice ili da bude jedna stanica manje.
“Ali mene ovde u Srbiji iz metroa, gde inače nemam neke kontakte, niko nije pitao – šta misliš kako da smanjimo troškove, da ne bude šest nego četiri milijarde ili da ne bude četiri nego da bude tri milijarde evra”, ukazuje Stefanović i dodaje da je sve išlo u formi bogataške verzije jer je neko rekao – šest milijardi evra, ma nije problem.
“Ako nije problem, onda šaljite decu da se leče, a ne SMS-om da ih lečimo”, zaključuje Stefanović.
Konačno, na pitanje čemu da se nadaju Beograđani kada je reč o metrou, Gradimir Stefanović kaže da nada umire poslednja i da svi govore da metro nikada nije bio bliži i da je svako u pravu, jedino što metro zaista nikada nije stigao.
“Ja se kao ekspert ne nadam mnogo. Imao sam jednog direktora koji je koristio lepu uzrečicu: ‘Voleo bih da me demantuju’. I ja bih voleo da me demantuju i kažu ništa nisi znao”, zaključuje Stefanović koji je, inače, radio na više od 20 metroa u svetu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
