foto: m. milenković
Kucnuo je i taj čas: posle tri godine odlaganja počeli su radovi na rehabilitaciji Gazele, najfrekventnijeg beogradskog mosta i ujedno najužeg uskog grla na Koridoru 10. Sve do kraja iduće godine, za kada je predviđen završetak mosta preko Ade Ciganlije, saobraćaj u Beogradu odvijaće se na "Bože pomozi", a kada u aprilu 2012. i Gazela bude gotova, beogradski saobraćaj će najzad biti podnošljiv
Rekonstrukcija Gazele i revitalizacija autoputa kroz Beograd zvanično su počeli 1. jula kada su za saobraćaj zatvorene izlazne rampe prema Senjaku i Trolejbuskom/Žutom mostu, onaj koji kod Mostara autoput premošćuje, i ulazne iz pravca Sajma i Železničke stanice, a tri dana kasnije zatvorena je desna strana autoputa od Beogradske arene do Sava centra kao prva faza obnove asfalta na autoputu od Gazele do Tošinog bunara, čime je i „Bože pomozi“ stupilo na snagu.
Istina, nije mnogo bolelo: sezona je godišnjih odmora pa je na beogradskim ulicama manje automobila nego inače, a teretni saobraćaj je izmešten na takozvanu Obilaznicu. Prave gužve će početi krajem avgusta, mada to neće biti ni približno onome što se očekuje iduće godine od marta do oktobra, kad će u „postupak“ da „uđe“ Trolejbuski/Žuti most i deonica autoputa od Mostara do Autokomande, a za saobraćaj preko Gazele biće slobodna jedna strana mosta pojačana jednom kolovoznom trakom na drugoj strani mosta. Da nevolja bude veća, u „postupku“ će biti još neke ulazno-izlazne rampe.
OKOLO–NAOKOLO: Ozbiljna nevolja je što je Beograd razdvojen na tri saobraćajno slabo povezana dela: „stari“ Beograd je podeljen autoputem premošćenim sa svega četiri nadvožnjaka ne baš impozantne propusnosti, a sa Novim Beogradom ga spaja svega tri mosta, ne računajući Ostružnički. Da sve bude teže, saobraćajnice koje vode do i od tih ionako tankih spojeva nemaju bogzna kakav kapacitet, tako da koja god da se veza suzi ili raskine, „zabag“ je neminovan, jer alternativni prolaz je ili daleko, ili je komplikovan, najčešće i jedno i drugo, po pravilu već zagušen uobičajenim saobraćajem: isključivanje samo jedne izlazne i jedne ulazne rampe na Mostarskoj petlji kadro je da generiše ozbiljnu gužvu kilometrima daleko.
Tako, da bi se iz Novog Beograda preko Gazele ušlo u Ulicu kneza Miloša, što je uobičajena ruta za sve one koji kane u centar, nema druge nego preko petlje kod Autokomande, koja je zagušena većinom dana, pa kroz takođe većinom dana zagušeni Bulevar oslobođenja do većinom dana zagušene Slavije i kroz opet većinom dana zagušenom Nemanjinom… Druga varijanta je isključenje sa mosta na izlaznoj rampi u Savsku ka Železničkoj stanici, Sarajevskom pa desno Višegradskom i levo u Kneza Miloša.
Naravno, iz Novog Beograda se u centar može i preko Brankovog mosta čija propusna moć ne bi bila za zanemarivanje da propisnost saobraćajnica koje vode od njega jeste, zbog čega je i tu celodnevna saobraćajna gužva uobičajena pojava. Istina, može se i preko tramvajskog, ali odatle put ka centru vodi preko Slavije. Bilo kuda, Slavija svuda.
ČUDNO: Od Sajma prema Novom Beogradu gradski Sekretarijat za saobraćaj preporučuje prolaz ispod Gazele pa kroz Savsku ili Sarajevsku u Karađorđevu, odnosno u Gavrila Principa, pa na Tramvajski, odnosno Brankov most.
Po preporuci Sekretarijata alternativa zatvorenoj ulaznoj rampi iz Savske ulice ka Gazeli iz smera Kalemegdana je iz Karađorđeve u Nemanjinu, pa u Kneza Miloša i na Gazelu, odnosno Savskom, pa levo u Miloša Pocerca ili Višegradskom do Kneza Miloša…
Iz nekog razloga, u preporukama gradskog Sekretarijata za saobraćaj „preskočena“ je veza od Bulevara vojvode Mišića sa Trolejbuskim/Žutim mostom, koja za saobraćaj nije zatvorena, a najkraći je put od Sajma do Kneza Miloša. Na isti način, preko silazne rampe se sa ovog mosta stiže na Gazelu u novobeogradskom smeru. Istom rutom se najbrže može stići do Sava centra. Ako su pak ulazna i izlazna rampa na i sa ovog mosta preopterećene, rezervna ruta može biti Bulevarom vojvode Putnika do Topčiderske zvezde pa nazad prema Kneza Miloša i dalje kud kome drago. Daleko komotnije nego preporučeno okolo-naokolo. Od koristi bi bila i petlja kod Hitne pomoći, ali ona je rezervisana za autobuse gradskog saobraćaja.
KAKO–TAKO: Uporedo sa radovima na mostu započeto je i obnavljanje autoputa kroz Beograd sa novobeogradske strane. Za početak, „tretira“ se desna traka autoputa gledano sa novobeogradske strane, od Beogradske arene do Sava centra. Kad to bude gotovo, preći će se na sledeću deonicu, od Arene do Zapadne kapije Beograda i tako dalje, do Studentskog grada i nazad do Sava centra. Dok ti radovi traju, saobraćaj će se odvijati samo jednom trakom autoputa.
Radovi na novobeogradskom delu autoputa, međutim, neće bitno uticati na odvijanje saobraćaja: iako zatvaranje jedne trake protočnost autoputa kroz Beograd svodi na bezmalo četvrtinu uobičajene, jer odmah po prelasku Gazele saobraćaj može da se „razlije“ na široke novobeogradske bulevare i tako zaobiđe suženje.
Isto je i u obrnutom smeru i tako će biti sve dok ne počnu radovi na samoj Gazeli od 25. jula, kad će za saobraćaj biti zatvorene „brze“ trake u oba smera, što će bitno smanjiti propusnu moć Gazele. Tada se već mogu očekivati ozbiljnije gužve, ali ni približno onim gužvama kakve su bile prošle godine recimo. Naime, sezona je godišnjih odmora pa je znatno manje automobila na beogradskim ulicama, a i teretni saobraćaj je preusmeren na ono malo Obilaznice od Dobanovaca, preko Ostružnice do Orlovače i dalje prema Bubanj Potoku, posle šest meseci kašnjenja najzad obnovljenim Kružnim putem.
I to će kako-tako „klapati“ sve do kraja avgusta, kad godišnji odmori prođu: tada se već mogu očekivati prave gužve, koje će, ako sve bude išlo po planu, trajati do 6. oktobra, za kada je zakazan završetak svih radova koji na saobraćaj imaju uticaja. Od tada pa do proleća sledeće godine radovi će se obavljati ispod mosta, tako da će tokom zime za saobraćaj biti otvoreno svih šest traka preko Gazele.
A ONDA…: Prava saobraćajna drama počeće sredinom marta 2011. godine, kada će pored Gazele otpočeti sanacija Trolejbuskog/Žutog mosta i autoputa od Mostara do Autokomande: za očekivati je do sada neviđeni „krkljanac“ koji će, da „veselje“ bude potpuno, trajati sledećih šest meseci.
Preko Gazele za saobraćaj će biti otvorene četiri trake, ali ne „dve i dve“ kao ove godine, već jedna cela strana „pojačana“ jednom saobraćajnom trakom na drugoj strani mosta. Međutim, iako je aritmetički ekvivalentno, u saobraćaju „dva i dva“ nije isto što i „tri plus jedan“: svaki „s“ prelaz iz trake u traku saobraćaj dodatno usporava i otud dvosmerni saobraćaj jednom trakom autoputa nije polovina, već samo malo više od četvrtine kapaciteta punog profila autoputa. Preko Gazele će se još teže prelaziti. Još kad se tome doda neminovno zatvaranje ulazno-izlaznih rampi sa obe strane mosta, isključenje jedne polovine Trolejbuskog/Žutog mosta, kao i isključenje za saobraćaj jedne trake autoputa od Mostara do Autokomande, slika je potpuna: alternativnih pravaca namesto onih koje će biti zbog radova blokirani naprosto nema.
Za slučaj da tokom rekonstrukcije gužve budu prevelike, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je mogućnost da preko Save bude postavljen pontonski most, na jednoj od četiri moguće lokacije: od Donjeg Kalemegdana do Ušća, pored Tramvajskog mosta, uzvodno pored Gazele i preko Ade Ciganlije.
Pontonski most kao ideja dobro zvuči, jedino je pitanje kako ideju realizovati. Naime, izrada i postavljane pontonskog mosta nije neki problem – „diplomiran“ je 1999. godine na Dunavu između Novog Sada i Petrovaradina, problem su pristupne saobraćajnice: kako će se do pontonskog mosta doći, kako od njega otići.
DEMOKLOV MAČ: U uslovima permanentnog zagušenja, banalni događaji, koji su inače svakodnevna pojava, mogu da dovedu do kolapsa saobraćaja, i to ne samo na mestu gde se dogodio, već i mnogo, mnogo dalje. Recimo sudar, recimo kvar, recimo gumi-defekt.
Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, u slučaju udesa pri kojem nije načinjena šteta veća od milion dinara, učesnici udesa razrešavaju nezgodu međusobno popunjavanjem Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, što bez pola sata ne biva. Ako vozila mogu da se sklone sa puta, problema i nema, ali ako nema gde da se sklone… S druge strane, ako je šteta veća, neophodan je policijski uviđaj; tu pomeranja nema i ako ima gde. Policijski uviđaj u „normalnim“ okolnostima traje oko sat i po, što je već dovoljno da sve stane, dok u „nenormalnim“ okolnostima traje mnogo duže, ako ništa drugo, ono „uviđajci“ treba nekako i da stignu do mesta udesa. Kako, ako je prolaz zakrčen?
Ovaj scenario imao je svoju premijeru već prvog dana, u subotu 3. jula oko podneva: kod Sava centra, na mestu gde se Gazela završava i gde počinje suženje, dva automobila su se „nanizala“ – sudarila u sustizanju. Sledećeg dana isto se dogodilo na Tramvajskom mostu. U oba slučaja za nekoliko minuta napravio se saobraćajni čep. Kako bi to izgledalo radnim danom, ne treba mnogo mašte da se dokuči. Uostalom, videće se uskoro.
Gazela je puštena je u saobraćaj 1971. godine, posle dve godine izgradnje. Zbog raspona (332 metra) spominjana je u građevinskim udžbenicima kao čelični most sa najdužim lukom na svetu, sve dok nije izgrađen (još) veći. Most je građen simultano sa obe strane reke, a na sredini je spoj „fulao“ svega nekoliko santimetara, što je u to vreme bila ozbiljna referenca domaće mostogradnje. Ispitivanje nosivosti mosta – prolazak natovarenih šlepera na kratkom rastojanju u koloni dugačkoj koliko i most, direktno je prenosila Televizija Beograd. Za 39 godina koliko postoji, pored manje-više redovnih izmena „češljeva“, svega jedanput je obnovljen kolovoz.
Evropska investiciona banka je 2007. godine odobrila kredit od 33 miliona evra za sanaciju ovog mosta, njemu je pridodat kredit Evropske banke za obnovu i razvoj od 25 miliona evra za sanaciju autoputa kroz Beograd, Grad je priložio je 7,5 miliona, Evropska agencija za obnovu i razvoj donirala je 6,75 miliona i uz 4,8 miliona evra sopstvenih sredstava Puteva Srbije finansijska konstrukcija je zatvorena. Iste godine su na međunarodnom tenderu određeni izvođači, početak radova je najavljen za oktobar te godine, sa rokom za završetak od godinu i po dana.
Tek tri godine kasnije, posle mučnog natezanja oko raseljavanja stanovnika nehigijenskog naselja koje je tokom godina „niklo“ ispod Gazele, minut do isteka roka za aktiviranje kreditne linije, sa izvođačima radova je potpisan ugovor, a početak najavljen „za nedelju-dve“. Mesec i po kasnije, ispostavilo se da izvođač nema novca da kupi čelik neophodan za rekonstrukciju, pa mu je u pomoć priskočio direktor JP „Srbija putevi“ Zoran Drobnjak, pozajmicom od 250 miliona dinara, a početak radova zakazan je za 20. jun. „Ne znam šta će prvo da ‘udare’, ali će se raditi non-stop. Sada se razgovara o tehnologijama i procedurama tih radova“, rekao je tom prilikom Zoran Drobnjak.
I tako, izvođač je „udario“ po prilaznim rampama autoputu na kojima se, istina, radi i noću, ali ne i na mostu, na kome će se, iz nekog već razloga, nešto raditi tek za mesec dana. Tako, gužve se stvaraju na prilazima Gazeli, dok preko nje saobraćaj teče kako bi se inače samo poželeti moglo, što će na naplatu stići već u septembru. Inače, prema prvobitnom projektu, prvo je trebalo da se ojača čelična konstrukcija mosta, tek potom da se radi „odozgo“.
Kako god, svi radovi će trajati 640 dana, dva meseca više nego što je bilo potrebno za izgradnju, izvođači su austrijske firme Štrabag i Por, prva za Gazelu, druga za autoput, a podizvođači su domaće firme Mostogradnja, „Beograd put“, i „Ratko Mitrović“, prva za Gazelu, druga za prilazne rampe, treća za autoput, iste one koje su Gazelu i izgradile.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
