Kriza Kriznog štaba

Otkako je u Srbiji počela epidemija virusa korona, malo je dobrih vesti. No, ove nedelje provukla se po koja, pa hajde da počnemo sa njima. Centralna domaća laboratorija „Vatreno oko“ konačno se „otpušila“, a nestašice pi-si-ar testova po celoj Srbiji sve su ređa pojava. Naravno, ove vesti treba čitati iz dva ugla: da, dobro je da testova ima i da laboratorija radi, ali nestašica testova i zagušenje su nešto što nije smelo da se desi.

Na konferenciji za novinare Kriznog štaba u utorak popodne konačno smo saznali da je uzrok zastoju u „Vatrenom oku“ bio – nestašica reagenasa. Nažalost, čuli smo i jednu poluistinu – da je to bio slučaj samo u „Vatrenom oku“. Cela istina glasi: „Vatreno oko“ je imalo krizu od 5. do 19. jula. Međutim, slična situacija zadesila nas je i polovinom juna, kada je do zastoja došlo i u „Vatrenom oku“ i u „Torlaku“, ali to nije bila tema jer smo polovinom juna još slavili pobedu nad koronom i spremali se za nastupajuće izbore. Za junski zastoj znali su samo oni koji su pokušavali da se testiraju.

Opšta epidemiološka slika u odnosu na prošlu nedelju ne razlikuje se mnogo. Na preglede u kovid ambulantama čeka se između šest i deset sati. Na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Srbije rade samo dva lekara u smeni. Bolnički kapaciteti su popunjeni i stalno se otvaraju novi, prenamenom određenih odeljenja bolnica i kliničkih centara širom Srbije. Iako to jeste dobra vest za kovid pacijente, loša je za sve ostale – koliko je ljudi u Srbiji umrlo od korone ili sa njom, jedna je stvar. Sasvim je drugo pitanje koliko ih je preminulo bez korone, ali zbog nje, jer nisu mogli da budu adekvatno medicinski zbrinuti. Na to pitanje moći ćemo da nađemo odgovor, nažalost, tek kad epidemija prođe. Lekari i medicinsko osoblje pregorevaju od nakupljenog umora i sve češće se na društvenim mrežama mogu čuti njihovi apeli građanima da poštuju preventivne mere, jer su na izmaku snaga. Naravno, uvek se nađe neko bez takta da im odbrusi kako su se za to školovali. Problem je što se niko od njih nije školovao za kolaps zdravstvenog sistema, manjak kadrova, niti za novu, pa još zaraznu bolest kojoj, za sada, leka nema.

Klinika za reumatologiju u Beogradu (odnedavno u kovid sistemu) dospela je u centar pažnje kada se na društvenim mrežama pojavio „oglas“ u kom traže mlade muškarce koji bi, za dnevnicu od 30 evra, radili fizički posao u skafanderu. Naime, ponovo se javljaju problemi sa centralnim razvodima kiseonika, pa su tehničari prinuđeni da boce sa kiseonikom guraju po klinici, na šta im ode mnogo vremena i ne stižu da rade svoj posao. Ispostavilo se da je „oglas“ na Fejsbuku nepotreban iako ga je neko objavio iz dobre namere. Tačno je da su klinici trebali fizički radnici, ali zaposleni su preko omladinskih zadruga, potvrdio je medijima direktor Klinike za reumatologiju. Za sada je taj problem rešen. U kakvom nam je stanju zdravstveni sistem govori i ta činjenica – da bolnice zapošljavaju „gurače kiseonika“.

OD PONEDELJKA POČINJEM DA UČIM

Od ponedeljka 20. jula, bar prema najavama članova Kriznog štaba, konkretno, Mijomira Pelemiša, trebalo je da nam krene u životu. Za taj dan najavljeno je: da će početi da radi onlajn aplikacija preko koje testirani građani mogu da vide rezultat, da će privremena kovid bolnica u Štark areni dobiti sistem za kiseonik, da će u nekoliko gradova u Srbiji biti otvorene dodatne kovid ambulante kako bi se smanjio pritisak na postojeće.

Od svega najavljenog, dobili smo aplikaciju koja pokazuje da li vam je uzorak obrađen ili ne, ali rezultat se ne može videti. Štark arena će dobiti sistem za kiseonik do srede. „Mi smo od prvog momenta rekli da u Arenu idu pacijenti koji ne zahtevaju kiseonik. Ali pošto smo imali broj zaraženih kakav smo imali, odlučili smo se da sprovedemo kiseonik u Arenu i to će biti gotovo za dan ili dva“, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar nakon sastanka sa direktorima kovid bolnica. U ovom momentu jako je važno naglasiti, jer to građanima niko nije rekao: za razliku od marta i aprila kada su u privremene, sajamske kovid bolnice smeštani asimptomatski ili pacijenti sa lakom kliničkom slikom, sada to nije slučaj. U privremene objekte idu ljudi sa kliničkom slikom koja je u martu i aprilu važila za ozbiljniju. No, kako su se svi parametri epidemije pogoršali, mnogo je gora i prosečna klinička slika kovid pacijenata u Srbiji. Uz sav trud da ne budemo pesimistični, sada je „lakši pacijent“ svako ko ima kakve-takve šanse da preživi.

Kovid ambulante su spremne i stavljene u stanje pripravnosti, umesto da rade. Zašto, nije najjasnije, ali može se naslutiti između redova. Konkretno, u Kragujevcu, tzv. Zastavina ambulanta, odnosno Zavod za medicinu rada trebalo je da postane kovid ambulanta u ponedeljak. Tog dana je medijima javljeno da ona još nije spremna, a dan kasnije da su svi pripremni radovi gotovi, međutim, ambulanta neće biti još otvorena. A onda se, na opšte iznenađenje, pojavila informacija da Klinički centar Kragujevac zapošljava zdravstvene radnike. Kako je objavljeno na sajtu KC Kragujevac, toj zdravstvenoj ustanovi potrebno je 18 medicinskih tehničara opšteg smera, četiri laboratorijska i dva pedijatrijska tehničara. Kako se navodi, oni će biti angažovani na određeno vreme u trajanju od šest meseci i probnim periodom od tri meseca, sa punim radnim vremenom. Na isti način, KC Kragujevac zaposlio je samo u julu 46 medicinskih tehničara.

Vlada Srbije još u maju donela je odluku o dodatku na platu u iznosu od deset odsto za zdravstvene radnike koji su se virusom korone zarazili na poslu. Pošto je junska zarada već isplaćena, „Vreme“ je probalo da sazna da li je ova naknada isplaćena. Apsolutno svi zaraženi zdravstveni radnici iz Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca i Aranđelovca za takvu odluku Vlade prvi put su čuli od nas iako je ona u Službenom glasniku objavljena 25. maja.

LEKARI VS. KRIZNI ŠTAB

Možda najznačajnija vest ove nedelje jeste otvoreno pismo koje je do utorka 21. jula potpisalo 500 lekara, kojima je glavni zahtev smena Kriznog štaba. Potpisi još pristižu, ali, kako su objavili na zvaničnom Tviter nalogu pod nazivom „Ujedinjeni protiv kovida“: „Ažuriranje potpisnika za sada nije moguće obaviti u realnom vremenu. Kašnjenje nastaje jer i ta tehnička podrška dolazi od zaposlenih medicinara. Dok čekamo mišljenje poverenika za informacije, nećemo uključivati spoljnu profesionalnu tehničku pomoć. Hvala vam na razumevanju.“ A evo šta sve u pismu/apelu traže:

„Mi,

dole potpisani,

odlučujemo se na javno istupanje jer ne vidimo drugo rešenje za javno-zdravstvenu katastrofu u kojoj se naša država nalazi. Ne samo Hipokratova zakletva, već i opšta etika nalaže da ukažemo na probleme koji su zdravstvene radnike doveli u ovu situaciju i otežavaju im dalji rad. U interesu je javnosti da se ovi problemi istraže, odgovorni pojedinci i institucije procesuiraju i naprave koraci ka zdravstvenom sistemu bez straha i prevage politike nad stručnošću.

Potpuno popuštanje protivepidemijskih mera u predizbornom periodu (mitinzi, utakmice, turniri, proslave i sl.) dovelo je do gubitka kontrole nad epidemiološkom situacijom i to se nikako ne može opravdati stručnim motivima. Konfuzija povodom broja obolelih i preminulih je izazvana neslaganjem sa statističkim i epidemiološkim očekivanjima, saznanjima iz svakodnevnog rada, te kontradiktornim izjavama u javnosti.

Sve to je ozbiljno uzdrmalo zdravstveni sistem i narušilo poverenje i građana i zdravstvenih radnika u isti. Iz tog razloga želimo da se oštro ogradimo od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19.

Tražimo:

– da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala,

– da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima,

– nezavisnu istragu; ukoliko se utvrdi da su podaci bili namerno zataškavani, za odgovorne koji su u tome svesno i namerno učestvovali treba tražiti profesionalnu, a i svaku drugu odgovornost,

– da odgovornost za nastalu štetu preuzme Krizni štab u celini,

– da se formira novi Krizni štab koji bi činili eksperti sa dokazanim stručnim i moralnim kvalitetima. Javnosti i novim članovima bi pod hitno trebalo razjasniti uzroke neuspeha trenutnog Kriznog štaba,

– da se stane na put zastrašivanju i politizaciji koji i inače, a naročito u epidemiji, ometaju dobru praksu i narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika.

Pozivamo vlasti da brzo reaguju u skladu sa teškom trenutnom situacijom.

Pozivamo građane da poštuju epidemiološke preporuke uprkos njihovom kasnom dolasku.

Pozivamo kolege da stanu uz nas, jer jedini način da pobedimo strah koji vlada u zdravstvu je da svi stanemo zajedno.

Samo zajedno možemo pomoći jedni drugima.

Samo zajedno možemo pomoći građanima Republike Srbije u ovoj borbi.

Borba protiv kovida je zajednička borba.“

Povodom ovog pisma oglasila se članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević i mada je rekla da nema nameru nikoga da omalovaži, omalovažila kolege. Njoj je, naime, zasmetalo što među potpisnicima nema „epidemiologa, virusologa i imunologa“, a i „neki rade na privatnim klinikama“. Prvo, ima virusologa, samo nisu svi potpisnici naveli specijalizaciju. Nasumičnom pretragom pronašli smo tri virusologa, ali to je manje važno. Važnije je da bar među onima koji su u potpisu naveli specijalizaciju ima 20 anesteziologa, 17 radiologa, devet internista… Navodimo ove specijalizacije jer su među onima koji su „na prvoj liniji“, odnosno, mesecima se bave najtežim kovid pacijentima. U Srbiji ne postoji specijalizacija intenzivista, pa se o pacijentima na respiratorima brinu anesteziolozi. Uostalom, tu je docentkinja Emina Milošević, sa Katedre za imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i asistentkinja sa iste katedre Marina Stamenković.

Za razliku od Darije Kisić Tepavčević, mi zaista nemamo nameru nikoga da omalovažimo, već da ukažemo na prostu praksu: epidemiolog ne pregleda i ne leči pacijente, za razliku od svih nabrojanih. Naravno da je epidemiologija važna grana medicine, uostalom, zapadni svet od početka godine plaća visoku cenu zato što je epidemiologiju gurnuo u zapećak, ali nimalo nije pošteno prema lekarima koji mesecima biju bitku sa virusom o kom se ništa ne zna, kojima je devet puta od početka epidemije menjan protokol o tome kako i čime da tretiraju simptome kovida 19, zavirivati u biografije i prebrojavati gde i šta rade. Na podatak da je pismo do sada potpisalo 350 lekara, doktorka Kisić Tepavčević je rekla da svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje, ali u Srbiji ima 33.000 lekara, pa „nisu samo oni (350 potpisnika, prim.nov.) položili Hipokratovu zakletvu“. Dodala je i da su se njoj lično tokom dana javili lekari koji žele da povuku potpis jer „nisu znali šta potpisuju“. Da li je i koliko tekst nejasan, nek prosude čitaoci.

IZ ZABUNE U ZABUNU

Epidemija u Srbiji traje puna četiri meseca (mereno po ljudskoj percepciji vremena i po brzini smenjivanja događaja, to je oko deset „normalnih“ godina“). Kada je pratite iz nedelje u nedelju, već unapred znate da je prosečan broj zabuna do kojih dođe negde između tri i pet. Ove nedelje opet su nas sluđivali brojevima. Dok su Dariji Kisić Tepavčević za neprecizne podatke o broju zaraženih krivi lokalni instituti i laboratorije koji sabiraju ponovljene pozitivne kao nove, ministru Lončaru krivi su neki ljudi sa supermoćima. U trenutku kada je više nego očigledno da pi-si-ar testova nema dovoljno, kada su kriterijumi za testiranje pooštreni do maksimuma („Vremenu“ se javljaju građani sa gubitkom čula ukusa i mirisa, temperaturom, ali dobrom saturacijom, koje vraćaju kući jer „ne ispunjavaju kriterijum“), Lončar je našao neke koji stanu u red u tri različite kovid ambulante, pa se po tri puta testiraju i prave haos u statistici.

„U tim brojevima imate ljude koji su došli u stadijum da bi trebalo da su u bolnici, ili da su bili u kućnoj izolaciji, a da je isteklo to vreme, ili im se pogoršalo stanje pa moraju da urade pi-si-ar test da vide da li su negativni da bi mogli da izađu iz bolnice. To je ogroman broj ljudi. Imate i jedan manji broj ljudi koji se u jednom danu tri puta testira, odu na tri mesta jer se plaše da će negde biti neki zastoj. Imate i ljude koji nisu u međuvremenu postali negativni kada su se drugi put testirali, ali se ne računaju opet kao pozitivni“, odgovorio je Lončar na pitanje novinara zašto su brojevi koji stižu od lokalnih samouprava veći od „Batutove“ statistike. Onda mu je šlagvort dao i neki prorežimski novinar koji je čuo da ljudi iz unutrašnjosti zapucaju u Beograd da se testiraju, pa možda, eto, i to bude razlog. Da ponovimo: prosečno vreme čekanja ispred kovid ambulante u Beogradu je oko šest sati. Jeste, baš neko obigra tri ambulante dnevno ili zapuca kolima iz, recimo, Bogatića (tamo je još nestašica pi-si-ar testova) u Beograd da „Batutu“ kvari statistiku.

Na koncu, zabunu je napravio i dr Mijomir Pelemiš u nedelju 19. jula. Novinarsko pitanje bilo je jednostavno: da li obaveza nošenja maski važi za decu u vrtićima. Pitanje je važno, jer u prodaji ne postoje maske u veličinama koje odgovaraju deci. Dodatno, medijima se javljaju vaspitačice (za njih su maske obavezne) koje objašnjavaju da je potpuno neizvodljivo da deca do 3 godine nose masku, a da i sa onom uzrasta do 5 godina imaju problem. Dakle, tek deca predškolskog uzrasta mogu da imaju i razumevanje i strpljenje za to da treba da nose masku i pravilno peru ruke. Umesto da odgovori na pitanje jasno, Pelemiš se raznežio, tri puta rekao kako je to baš lepo pitanje, skoro prelepo, pa ispričao kako je tog jutra video devojčicu sa maskom. Složio se da maske u dečjim veličinama ne postoje, pa je bolje da im mame sašiju platnene. Nije se setio da naglasi kako je Krizni štab u kom i on sedi za zaposlene u vrtićima propisao obavezu, a za decu preporuku da nose maske.

Ukratko, to je to za ovu nedelju. Od dobrih vesti izdvajamo i da su članovi Kriznog štaba konačno odustali od proricanja kada će se epidemija završiti.