Sve je počelo oko 20 časova kada je grupa od oko 200 mladića sa šajkačama na glavama, crnim zastavama i transparentom „Šljivančanin heroj“ došla u centar grada gde je uveliko pristizalo nekoliko stotina Novosađana. Uz skandiranja „Srbija, Srbija“ i „Ubij, zakolji da Hrvat ne postoji“, grupa mladića, koje su okarakterisali kao opasni momci sa Veternika, povela je proslavu na drugačiji način.
Nakon pola sata skandiranja i navijanja otpočeli su neredi kada je manje od deset policajaca, među kojima je bilo i policajki, pokušalo da „opasne momke“ ukloni sa bine koja se nalazila ispred Gradske kuće na kojoj se tada pojavio prvi grafit – „Čanak ustaša“. Malobrojni policajci pokušali su da umire huligane, ali im to zbog nedovoljne opremljenosti, s obzirom na to da su bili u pitanju pozornici, nije pošlo za rukom.
Prvenstveno je stradao jedan od štandova manifestacije Exit, koji svojom marketinškom kampanjom promioviše otvaranje ka Evropi i svetu, a koga su huligani bukvalno zapalili i uz pretnje oterali devojke promoterke.
Tada je muzika, emitovana sa Gradske kuće, prekinuta, nakon čega su ka njoj poletele kamenice i flaše. I tada nastade haos.
Razularena masa je počela da kida asfalt, lomi izloge okolnih prodavnica, ali i klupe koje su im služile za probijanje vrata Gradske kuće i izloga. Kamenice su poletele ka policajcima koji su bili isterani sa Trga u pravcu Srpskog narodnog pozorišta.
Celokupna ograda rekonstrukcije topolovoda u centru grada postala je oružje huligana. Čak su i rovovi toplovoda služili za formiranje prave ratne zone.
Napadi na policiju usledili su u nekoliko talasa pored Mekdonalds restorana kada je policija bila prinuđena da upotrebi oružje.
Nekoliko hitaca ispaljeno je u vazduh, a kako se vidi na snimcima televizije Apolo, jedan od policajaca je pucao i u masu. Huligani su ustuknuli, ali su neki od njih u krvi ostali na zemlji. Jedan metak se zario i u zid obližnjeg stana u Balzakovoj ulici.
Istražni sudija Okružnog suda u Novom sadu Miroslav Alimpić naredio je hitno balističko veštačenje zrna izvađenog iz leđa Mladena Tokina iz Veternika s obzirom na to da još nije utvrđeno kako je zadobio ustrelnu ranu u desnu slabinu.
Mladen je dopremljen na Institut za hirurgiju gde je hitno operisan i prebačen na intenzivnu negu jer se i dalje nalazi u stanju životne opasnosti. Sa njim je na hirurgiju dovezen i Mihajlo Mihajlović (1983), koji je stigao s prelomima gornje i donje vilice i potresom mozga. Pored njih na hirurgiji je zbrinuto još 12 pacijenata.
Na opasku upućenu policiji zašto ne pozivaju pojačanje odgovoreno nam je: „Nemamo ga, jer nismo očekivali ovako nešto!“
S obzirom na to da je policija ostala zatečena, poput putara koje iznenađuje sneg u januaru, bili su prinuđeni da ostanu po strani dok su huligani razbijali Gradsku kuću, Vojvođansku banku, Mekdonalds restoran, kao i prodavnice iz kojih su iznosili sve što su stigli. I sve to pod sloganom napisanim crvenim sprejom na zgradi Vojvođanske banke: „Ovo je za Vukovar“, uz potpis „V. Šljivančanin“.
Policijsko pojačanje je stiglo tek oko pola deset nakon čega je Trg zauzela četa interventne policije za koju su zvaničnici policije kasnije saopštili da je brojala sto policajaca iako potpisnik ovih redova nije stekao utisak o tolikoj brojnosti.
Huligani su potisnuti sa tri strane tako da su podeljeni u više grupa od kojih je najbučnija prešla na Bulevar Mihajla Pupina gde je u potpunosti blokirala saobraćaj. Tu grupu policija nije dalje pokušavala da razbije, ali se žestoko obračunala sa huliganima potisnutim u Zmaj Jovinu ulicu.
Interesantno je da se pripadnici žandarmerije nisu pojavljivali jer su, prema rečima policijskih zvaničnika, vikend provodili izvan Novog Sada, dok su njihove kolege iz interventne organizovale poteru po gradu. Naime, tokom večeri dolazilo je do sukobljavanja huligana i policije i u širem delu grada.
Bilans povređenih policajaca je 19, a četvorici od njih je ukazana pomoć na urgentnoj hirurgiji.
Epilog priče su osude događaja koje stižu sa svih strana, a naročito od političkih stranaka od kojih je Liga socijaldemokrata Vojvodine direktno optužila Srpsku radikalnu stranku za organizovanje „Kristalne noći“ koja je, prema njihovim rečima, pokazatelj da naše društvo srlja u fašizam. S druge strane, ni policija nije bila pošteđena kritika, a naročito zbog činjenice da je upravo u Novom Sadu u policiju uloženo mnogo kako bi grad stekao titulu najbezbednijeg grada u okruženju.
Sudeći prema nedeljnoj kristalnoj noći, očigledno je da će kampanje i iluzija Novosađana o svom bezbednom gradu i gradu kulture ostati samo misaona imenica.
Ako se istraga koristi kao političko sredstvo, ako se zaključci iznose pre nego što su činjenice utvrđene i ako se institucije stavljaju u službu narativa, pitanje je šta je sledeće. Ne radi se više samo o tome šta se desilo u Rektoratu ili na Filozofskom fakultetu. Pitanje je šta čeka društvo, šta mu sledi iz ovakvih obrazaca i koliko dugo to može da funkcioniše. Ali, vidimo i da ima ko da se suprotstavi svemu tome
Dok čekamo da se REM probudi, mediji svesno, bez ikakvog straha od sankcija, krše zakone i Kodeks novinara. To podrazumeva guranje narativa da su “blokaderi” krivi za sve loše u društvu, nekritičko prenošenje poruka da “su na kraju i ubili devojku”, kao i da policija ima pravo da studente “bije i da ih ubije”
Da li je moguć poraz Viktora Orbana i, ako se desi, hoće li ga on prihvatiti? Šta mađarski premijer nudi biračima, a šta oni traže? Zašto je prema anktama u prednosti njegov rival njegov Piter Mađar? Zbog čega je pod Fidesom procvetala sistemska korupcija, a razorene vladavina prava i autonimija univerziteta? Na koji način su ova stranka i njen lider na izborima radili sveo ono šta u Srbiji radi SNS, izuzev premlaćivanja građana? I kakve veze sa svime ovim ima predsednik Srbije
Erik Beket Viver smatra da, ako opozicija pobedi, prvo što će uslediti biće veliki prelet: “Hiljade i hiljade njih će menjati stranu, tvrditi da nikad nisu bili za Fides.” Zatim očekuje da mnogo ljudi na nižim pozicijama počne da govori šta se zaista dešavalo. “Svašta će isplivati, ne bih se iznenadio ni da se pojave informacije o političkim ubistvima.” A Ako Orban ipak pobedi? “Osveta, osveta, osveta. Odlazak iz EU. I zatim, poslednji privid vladavine prava biće odbačen”
Ove godine obeležavamo tri “jubileja”: 20 godina od osnivanja Republike Srbije kao nezavisne države, 20 godina Dačića na vrhu SPS-a i 20 godina od smrti Miloševića. Ivica Dačić se vratio iz bolnice sa fanfarama, dok Branko Ružić poručuje da SPS treba sačuvati od dobrovoljne eutanazije
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
