Dve nedelje posle bekstva iz zatvora u Strugi, ulcinjska policija uhvatila je najvećeg poznatog trgovca ljudima na Balkanu. Najavljen je novi sudski postupak
Prema onom što su saopštili predstavnici ulcinjskog Centra za bezbednost, Dilaver Bojku zvani Leka (40) uhapšen je u bašti kafića „Kapetan Kuk“, u subotu 5. jula. Dilaver Bojku važi za najpoznatijeg trgovca ženama u regionu i za njim je bila raspisana međunarodna poternica pošto je 20. juna ove godine utekao iz zatvora u Strugi. U martu ove godine, on je bio osuđen pred Osnovnim sudom u Strugi za krivično delo posredovanja u prostituciji i bio smešten u zatvor na izdržavanje kazne od šest meseci. Prema podacima makedonoskog ministarstva unutrašnjih poslova (MVR) i prema onome što su imale u evidenciji međunarodne organizacije koje se bave problemom trgovine ljudima, Leka je važio za jednog od najvažnijih ljudi u lancu trgovine ljudima. U februaru ove godine bila je na NBS-ju velika priča o Leki koji je sebe predstavio kao čoveka koji voli da uživa i koji je želeo da bude arhitekta, ali je na privremenom radu u Švajcarskoj dogurao samo do običnog građevinskog radnika. Ipak, alpska zemlja mu je ostala u najlepšoj uspomeni pa je svoju centralnu nekretninu nazvao Hotel „Bern“. Na prvom suđenju u Strugi kao svedok se pojavila žrtva, devojka iz Rumunije, čije svedočenje nije bilo dovoljno da sud odredi veću kaznu za Bojkua. Makedonski su mediji spekulisali da je na sud izvršen strahovit pritisak da bude blag prema okrivljenom, jer se Leka smatra za jednog od šefova podzemlja u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Kako to obično biva, čitava javnost bila je upoznata sa onim što Bojku radi jer je on bi vlasnik niza hotela i noćnih klubova u zapadnom delu Makedonije. Pretpostavlja se da je tokom svog „delovanja“ preprodao više od 3000 devojaka i žena, pretežno iz Moldavije, Rumunije i Ukrajine.
Po okončanju suđenja u martu ove godine, smešten je u zatvor u Strugi koji je karakterističan po tome što ga obezbeđuju četiri čuvara. Pod pritiskom američkog ambasadora u Makedoniji Lorensa Batlera, koji je komentarisao odluku suda kao gotovo skandaloznu, Apelacioni sud je poništio prvobitnu presudu i tražio da se slučaj ponovi. U trenutku kada je Bojku trebalo da bude premešten u bolje čuvani zatvor u Ohridu, uspeo je da pobegne trojici čuvara koji su ga sprovodili. Kako se pretpostavlja, neko vreme se krio po selima oko Struge da bi se zatim s lažnim dokumentima prebacio preko Albanije u Crnu Goru. Iz Crne Gore je verovatno trebalo da se nekim kanalom prebaci u treću zemlju (pretpostavlja se Brazil) i tako izbegne nov proces. Za informaciju o odbeglom Leki vlada SAD je preko svog specijalnog agenta iz Carinskih službi SAD Džona Markija ponudila 10.000 dolara. Aktivirani su mehanizmi kontrole i praćenja koje je na prostoru Balkana instalirala američka vlada preko SECI programa, koji bi trebalo da objedini delovanje lokalnih policijskih i carinskih službi. Naposletku, to je urodilo plodom, jer je Bojku uhvaćen posle zajedničke akcije obaveštajno-policijskih službi u regionu – ili su mu partneri iz Crne Gore namestili čitavu stvar. Tajvanskim helikopterom Leka je prebačen u skopski istražni zatvor Šutka. Prema skopskim medijima, očekuje se da će suđenje voditi isti sudija kao i u prvom slučaju.
Za policiju Crne Gore i uopšte njene državne organe, subota je svakako bila veliki trenutak posebno kada se ne zna šta će dalje biti sa „slučajem
Moldavke S.Č.“ i koliki je pritisak „međunarodne zajednice“ da se slučaj preispita. U isto vreme, u Beogradu je počelo suđenje „Gezinoj“ grupi za krivično delo posredovanja u prostituciji i zasnivanja ropskog odnosa, a čeka se i na početak procesa protiv Milivoja Zarubice zvanog Puja, koji se u svim regionalnim pričama javlja kao važan deo lanca trgovine ljudima. Sve se odvija pod pojačanim pritiskom javnosti i predstavnika međunarodnih organizacija, pa, ukoliko se u Crnoj Gori slučaj obnovi, sa ova dva slučaja u Srbiji i jednim u Makedoniji, moglo bi konačno da dođe do početka rasplitanja problema trgovime ljudima u regionu.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
