STANJE I PREGOVARAČ: Konvoj pomoći za Srbe,… / foto: tanjug
Privremeni sporazum koji treba da drži vodu dok komandant KFOR-a Erhard Biler 9. septembra preda dužnost nemačkom generalu Erhardu Drevsu, a 5. septembra se nastave pregovori Beograda i Prištine. Barikade još ostaju, a ojačani KFOR prolazi
U pregovorima srpskog pregovarača Borka Stefanovića i ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića s odlazećim komandantom KFOR-a Erhardom Bilerom, koji su započeli u sredu 3. avgusta u bazi kod Leposavića i vođeni s usponima i padovima, postignut je privremeni sporazum, koji treba da bude na snazi do 15. septembra, a može po potrebi biti produžen.
Sporazum predviđa da na prelazima Brnjak i Jarinje nema albanskih carinika, da nema specijalaca ROSU niti simbola Kosova, a da na prelazu Brnjak budu policajci kosovske policije iz Zubinog Potoka, 28 Srba i trojica Albanaca. Vozila do tri i po tone moći će slobodno da prolaze, dok teretna vozila preko tri i po tone za ulazak na Kosovo moraju posedovati odgovarajući sertifikat Crvenog krsta.
O MIRU I JEDINSTVU: Srbi sa severa Kosova su nekoliko dana po objavljivanju sadržaja tog dogovora odbijali da uklone barikade, ali su pre početka pregovora s Bilerom u Zvečanu dopustili da KFOR i ostali koriste alternativne putne pravce, a u Zubinom Potoku, Zupču i Leposaviću po jednu saobraćajnu traku. Pred vikend su najavili da će ostati na ključnoj barikadi u mestu Rudare dok njihovu delegaciju ne primi predsednik Srbije Boris Tadić.
S predsednicima severnokosovskih opština Tadić je razgovarao tri sata u nedelju 7. avgusta uveče. O rezultatima tog razgovora javnost je lakonskim saopštenjem obavestila predsednikova pres služba – da je predsednik Srbije poručio da su u pokrajini najneophodniji mir i jedinstvo; da je naglašena važnost podrške građana sa severa Kosova svojoj državi i podrška Srbije svojim građanima; a da su se učesnici sastanka složili da međunarodne institucije na Kosovu KFOR i EULEKS moraju ostati statusno neutralne…
ZUBIN POTOK NEĆE: Odbornici skupština četiri opštine sa severa Kosova (Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan) odložili su u utorak 9. avgusta odlučivanje o tome da li da uklone barikade postavljene 15 dana ranije i prepustili to kriznim štabovima. Konstatovali su da ne postoje formalno pravni uslovi za održavanje zajedničke sednice, pošto sednici nisu prisustvovali odbornici iz Zubinog Potoka.
Ministar za Kosovo i Metohiju Bogdanović je na tu vest izjavio da je ugroženo srpsko jedinstvo i da su telefonski pozivi predstavnika nekih političkih stranaka iz Beograda, iz udobnih fotelja, apsolutno neprihvatljivi.
Demokratska stranka Srbije, koja ima najveći broj odbornika u Skupštini opštine Zubin Potok je pre toga saopštila vlastitu ocenu da je vlast politikom prikrivenog i puzajućeg priznanja nezavisnosti Kosova prekršila i vlastitu deklaraciju koju je nedavno usvojila u Skupštini Srbije (za koju DSS inače nije glasao). DSS podseća da u toj deklaraciji izričito stoji da se na administrativne prelaze mora vratiti stanje koje je važilo pre nasilne i jednostrane akcije izvršene 25. jula, a da sada vlast vrši pritisak na Srbe sa severa pokrajine da prihvate da NATO i albanske vlasti preuzmu upravu i na ovom delu pokrajine.
Tako, mimo očekivanja, ipak nije sasvim zamrznuta kriza koja je počela 21. jula, kada su odloženi pregovori Beograda i Prištine u Briselu, vlada Hašima Tačija zabranila uvoz robe i Srbije, a potom poslala specijalce ROSU na carinske prelaze Brnjak i Jarinje, na šta su Srbi sa severa Kosova odgovorili blokadom puteva, a jedna grupa zapalila prelaz u Jarinju.
Nakon što su Bogdanović i Stefanović u sredu 3. avgusta posle pet sati razgovora s generalom Bilerom došli do nacrta sporazuma, u četvrtak ujutru u Zvečanu s njegovim sadržajem upoznali su predsednike opština Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, a kasnije, na zajedničkoj sednici i 120 odbornika iz te četiri opštinske skupštine, odbornici su podržali predloge srpskog pregovaračkog tima, ali je predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović te večeri ljudima na barikadi u Rudaru rekao da je odlazeći komandant KFOR-a nepouzdan sagovornik, da kupuje vreme pred odlazak i da je u pregovorima u četvrtak 4. avgusta došlo do zastoja zato što je Biler promenio stav i insistirao da preko Jarinja i Brnjaka KFOR propušta samo humanitarnu pomoć, a ne svaku robu, kako je izgledalo iz nacrta dogovora.
General Biler je, inače, tokom pregovora dva puta izjavio zapadnim medijima da su kriminalne strukture uzele za taoce stanovnike severnog Kosova, da plaćaju ljude na barikadama, itd. Ministar Bogdanović tvrdi da je srpska delegacija zbog takvih ocena protestovala tokom pregovora.
INSPEKTORI: Vlada Hašima Tačija je u sredu 3. avgusta kasno uveče, saopštila da ne priznaje dogovor KFOR-a i srpskih predstavnika, ali je Hašim Tači u četvrtak ujutru izjavio da je prethodne noći sa komandantom KFOR-a, postigao saglasnost. Priština je saopštila da je Bileru dostavila deset svojih uslova koji se tiču poštovanja suvereniteta i celovitosti Kosova i da je on to prihvatio.
Kosovska vlada je ostala pri svojoj odluci o zabrani uvoza robe iz Srbije i kosovski tržišni inspektori su 9. avgusta počeli proveru da li ima srpske robe u prodavnicama. Šef kosovske tržišne inspekcije Ruždi Šehu je najavio da će biti konfiskovana roba koja je uvezena nakon odluke kosovske vlade.
Prištinski list „Koha ditore“ je najpre javljao da posrednik EU u dijalogu Prištine i Beograda Robert Kuper nije uspeo da ubedi vlasti u Prištini da započnu novu rundu razgovora sa Beogradom i da uspostave stanje na terenu kakvo je bilo pre 25. jula, ali kasnije je saopšteno da će pregovori biti nastavljeni 5. septembra.
Biće reči o carinskim pečatima. Srpski predstavnik će insistirati na tome da pečat bude u skladu sa Rezolucijom 1244, a prateća carinska dokumentacija – statusno neutralna.
Priština će očito insistirati da pečat ima kosovske državne simbole.
A posrednik Robert Kuper?
On je, kao što znamo, a valjda znaju i pregovarači, zagovornik doktrine o „novom liberalnom imperijalizmu“: „Međusobno mi delujemo na osnovu zakona i otvorene kooperativne bezbednosti, ali kada je reč o staromodnim državama izvan postmodernog kontinenta Evrope, moramo se vratiti na grublje metode iz ranijih vremena – silu, preventivni napad, prevaru…“
Na aerodrom u Prištini u sredu oko 17.30 sleteo je prvi vojni avion s pojačanjem pošto je NATO odlučio da na Kosovo pošalje bataljon od oko 700 vojnika (Nemaca i Austrijanaca). Pojačanje je poslato na zahtev generala Bilera, koji 9. septembra predaje dužnost svom nasledniku nemačkom generalu Erhardu Drevsu, koji je inače od decembra 2001. do maja 2002. služio u okviru misije SFOR u Bosni i Hercegovini.
Nemački savezni ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele i njegov britanski kolega Vilijam Hejg u izjavi za nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ upozorili su Beograd i Prištinu da moraju da nađu diplomatsko rešenje „koje priznaje granice Kosova, unapređuje život svih i stavlja dve zemlje na put ka članstvu u EU“, a „ako to ne učine, propustiće istorijsku priliku“.
Po dikciji, njihova izjava očito nije „statusno neutralna“.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević ocenila je da će dešavanja na severu Kosova i Metohije uticati na mišljenje Evropske komisije, ali i na ukupno raspoloženje u zemljama članicama EU, koje će biti važno kada se bude donosila konačna odluka o kandidaturi Srbije za članstvo u EU. Ona konstatuje da je EK telo koje je obavezno da bude statusno neutralno pošto unutar EU nema saglasnosti o tome da li je Kosovo država ili ne, ali da EK prati i ono o čemu unutar EU postoji jaka saglasnost – a to je učestvovanje u regionalnoj saradnji.
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin je za „Novosti“, 3. avgusta, izjavio da se misija EU za vladavinu zakona, videći da se dešava bezakonje, prvo ogradila od bilo kakvog delovanja, a da je zatim stala na stranu Prištine – mada ima ovlašćenja da poništi odluke koje ugrožavaju bezbednost i javni red i mir, ona to nije učinila…
Ponašanje pripadnika EULEKS-a pominjao je prošle nedelje i ministar za KiM Bogdanović, a Beograd posle toga nije javno kritikovao ponašanje EULEKS-a.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije pozvalo je EU, NATO i Ujedinjene nacije da spreče moguć nasilan pokušaj Prištine da uspostavi kontrolu nad severom Kosova gde žive Srbi.
Savet bezbednosti UN 24. avgusta treba da raspravlja o uzrocima nasilja koje je eskaliralo krajem jula na Kosovu. Srbija očekuje odgovore na pitanje ko je naredio da jedinice ROSU uđu na severno Kosovo, da li je to neko u međunarodnim organizacijama znao ili nije znao, a ako nije znao, zašto, kao i zašto je personal EULEKS-a napustio teritoriju severnog Kosova.
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
