Košmar letnje noći

“Hoću li te sa danom uporediti letnjim?”, kaže Vilijam Šekspir u Sonetu broj 18, jednom od najpoznatijih među 154 koliko ih je engleski dramaturg napisao, a koji na srpskom jeziku ima onoliko različitih prevoda koliko je lica u jednom letnjem danu. Leto je nestabilna sezona – obično tokom leta imamo toplo vreme, ali i par vrelih talasa sa tropskim noćima, kao i nekoliko olujnih dana kad se temperatura naglo, a često i dramatično menja. Poslednjih godina ova šekspirovska varljivost postala je gotovo iritantna – promene su snažnije, češće i manje očekivane. Kao da su nam leta ušla u pubertet. No, za razliku od roditelja koji se mogu nadati da će im deca svakako odrasti i verovatno se smiriti, klimatski modeli ukazuju da nas u godinama kad će globalno zagrevanje postati starije i zrelije, čeka tmuran, neizvestan i po svemu neugodan život. Čekaju nas leta bez mira.

Nekoliko decenija u budućnosti, velike su šanse da ćete se sa nostalgijom sećati ovog leta – uprkos žarkim danima koji su trajali dugo i bili nepodnošljivi, a koje su naglo smenjivale divlje, prepotopske oluje, poplavljeni gradovi sa kišnom kanalizacijom nemoćnom da odvede vodu koja se izliva sa neba i tragičnim domaćinstvima “ispod brda” u koje se ulivala, biće to zaista blago detinjstvo za pakao koji donose leta budućnosti.

Prema vrlo zanimljivoj analizi koju je napravio Žan-Fransoa Bastin sa ETH u Cirihu sa timom svojih kolega, klima evropskih gradova će se doslovno preseliti – klima u Londonu će 2050. godine ličiiti na klimu Barselone 2000. godine, dok će Pariz biti ekvivalent Istanbulu. Analiza klimatskih modela objavljena u radu Understanding climate change from a global analysis of city analogues pokazuje i da će u Madrid sredine 21. veka preseliti klima iz Marakeša, u Stokholm će doći Budimpešta, u Moskvu Sofija, a San Francisko u Sijetl. U Beograd će se nastaniti klima sa Sicilije.

ŽARKA PREDSKAZANJA

Kako će, u tom dramatično promenjenom svetu, gde ne migriraju samo ljudi nego i klima, izgledati leto sredinom 21. veka? Svet je nepredvidljiv, ali i pre nego što krenete na put da ga upoznate, uz pomoć savremenih softvera i prognostičkih modela zaista relativno jednostavno možete saznati koliko kilometara ćete preći, koliko će sati putovanje trajati, koliko zastoja i kakve vas vremenske prilike očekuju usput. Ove zgodne alatke, kao i raznoliki sistemi ranog upozoravanja na požare, zemljotrese i poplave, ma koliko bili neprecizni, stvaraju iluziju da savremena tehnologija vidi koliko i proročište u Delfima ili ono manje čuveno, ali drevnije, u Dordoni, gde su, po legendi, po konkretan savet dolazili i Jason i Odisej. Savremeni donosioci odluka ne slušaju naučnike ni blizu onako kako su antički junaci slušali proročice i vidovnjake, a nauka, bez obzira na prognostičke modele, svakako ne vidi budućnost. No, naučni dokazi o tome da se klima menja toliko su brojni i drastični da ćete ozbiljno pogrešiti ako odbijete da ih čujete.

Globalno zagrevanje, izazvano bespoštednim spaljivanjem fosilnih goriva, sudeći po izveštajima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), ako se ništa ne učini i srednja globalna temperatura poraste za više od 1,5 stepeni do kraja 21. veka, dramatično će izmeniti planetu na kojoj će na mnogim površinama pustinjski predeli zameniti vegetaciju. Međutim, na stranu bolno pitanje o antropogenom uticaju i kako je čovek uspeo da pokvari klimu na Zemlji, zašto kad se potegne globalno zagrevanje, uvek takve teške reči?

Šta je tako loše u sve toplijim mesecima, pa čak i u tome da nam leta u Beogradu budu sicilijanska? Imaćemo blaženo tople zime, uštedu u energentima i znatno više solarne energije, a duh Sicilije svakako nam nije stran. Možda smo odlično prošli – možda “strašne” klimatske promene u našim krajevima uopšte ne donose apokalipsu, nego samo jednu vrstu “selidbe na jug”.

Nevolja je što su ove “ugodnosti” zbog klimatskih promena zapravo labudova pesma jednog stabilnog sveta koji iščezava. Klima koja dolazi podrazumeva ne samo paklena leta. Prošle 2023. godine imali smo rekordno topao jul, kada su prosečne dnevne temperature na nivou cele planete porasle iznad 17 stepeni Celzijusa. Ovaj broj deluje sasvim pitomo, ali klimatolozima govori da je reč o – katastrofi. Naime, srednja globalna temperatura se dobija kad se usrednje sve temperature na Zemlji, od ledenog Arktika i južne polulopte (gde je sada zima) do Sahare. Njena vrednost se računa od 1979. godine i nikad nije bila tako visoka kao u julu 2023, a jedini koji bi mogao da je nadmaši je – jul 2024. U međuvremenu smo, progonjeni vrelinom, ovog i prošlog leta posmatrali i vrlo konkretne, vrlo vrele posledice ovih apstraktnih klimatoloških brojeva – razorne superćelijske oluje koje pogađaju region odnoseći krovove, stabla, pa čak i ljudske živote.

EVROPSKA TRI STEPENA

Proces nije prosto zagrevanje, mnogo više nalikuje situaciji kad u gorivo koje lagano tinja počnete da dodajete ulje – vatra nije samo jača, postaje eksplozivna, snažna, a na momente se i gasi. Ako zanemarimo složene detalje klimatskih modela i posmatramo celu planetu kao jedan sistem koji se istovremeno greje sunčevom toplotom i deo te toplote gubi, može biti jasnije šta se događa. Zbog prevelike koncentracije ugljen-dioksida, atmosfera zadržava više sunčeve toplote, što s godinama ima isti efekat kao da se u atmosferu upumpava dodatna energija.

Zbog toga sve nepogode, na “višoj energiji”, postaju snažnije i razornije. Padavine, tako, istovremeno postaju obilnije, dovode do češćih poplava, ali i sasvim nestaju – periodi njihovog odsustva se povećavaju. Klimatske promene ne znače da svet kreće obavezno na jednu ili na drugu stranu – katastrofa nastaje jer sve što se inače zbiva postaje ekstremnije. Kako izgleda kad se to događa u ljudskom svetu, na primer, u jednoj državi, jasno je svakom sa Zapadnog Balkana. Dodatna nevolja je što promene nisu ujednačene u svim delovima sveta. Evropa, naime, neće dobro proći. Sudeći prema više regionalnih modela kao što je European Climate Prediction project (EUCP), globalno zagrevanje u kontinentalnoj Evropi biće za oko tri stepena Celzijusa, što je očekivani porast koji je za čitav stepen viši od globalnog porasta.

Leta 2050. u gradovima Evrope biće paklena ne samo zbog ukupnog porasta temperature u regionu nego i zbog očekivanih drastičnijih efekata toplih urbanih zona – u velikim gradovima će u čitavom letnjem periodu maksimalna dnevna temperatura biti iznad 35 stepeni. Svuda oko Sredozemnog mora biće toplije nego danas, biće vrućina i suvo, nepodnošljivo za turiste, i suše i bure će biti razornije, a vegetacija i poljoprivreda će doživeti ogromne promene.

...

Delovima kontinenta zbog sve više suše preti dezertifikacija i ako se ništa ne učini, javiće se prve evropske pustinje. Više sunca ne znači manje kiše. Istovremeno, zbog otopljavanja na severu kontinenta i velikog isparavanja, padavine će biti dramatičnije. Ako ne dođe do adaptacije, u tim okolnostima poplave će biti učestalije i razornije. Ono što ne ubije suša, odneće voda koja će dolaziti haotično, ali bez sumnje, u velikoj količini.

“Proleće, leto, plodonosna jesen / I zima ljuta razmenjuju svoje ruho, A zbunjeni svet, po plodovima njihovim / Ne može više da kaže šta je tu čije”, kaže vilinska kraljica Titanija u Šekspirovom Snu letnje noći slučajno nagoveštavajući košmarno doba kad se klima okrenula naglavačke, a koje posetioci Glob teatra u 16. veku nisu mogli ni da zamisle.

Današnje letnje scene na otvorenom do sredine veka neizbežno će se igrati u novembru, a letnja pauza između sezona biće prilika da trupe putuju daleko na sever. “Al’ nevolje su te plod naše svađe, nesloge strašne: mi smo im i tvorci”, reći će vilinska kraljica, na šta joj kralj Oberon odgovara: “Popravi to, imaš tu moć”. Možemo li zaustaviti spaljivanje foslinih goriva pre nego što se letnje noći ne pretvore u košmar?