Iako je, prema nekim tumačenjima, nakon prošlonedeljnog završetka mandata poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, postojanje državne zajednice postalo krajnje diskutabilno, izgleda da će, paradoksalno, ta i takva državna tvorevina baš sada postići poen za koji se, dok je bila u boljoj kondiciji, bezuspešno borila.
Sudeći po najavama domaćih vlasti i zadovoljstvu evropskih zvaničnika aktuelnim talasom dobrovoljnih predaja Haškom tribunalu, naime, SCG bi krajem meseca trebalo da dobije pozitivnu studiju izvodljivosti i tako napokon pređe prvu od mnogo etapa na željenom dugom putovanju u Evropu.
Prema saopštenju Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, studija izvodljivosti za SCG biće tehnički gotova do kraja marta i objavljena u prvoj polovini aprila. Sasvim diplomatski, Ren nakon razgovora sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem u Briselu, nije želeo da javno kaže da li će ishod studije biti pozitivan – kao što poslednjih dana tvrde srpski premijer Vojislav Koštunica i drugi državni funkcioneri – već je istakao da poslednje predaje srpskih generala Haškom tribunalu ohrabruju, „ali da se u tom pravcu očekuju novi potezi“. Nezvanične informacije, međutim, ukazuju na gotovo siguran pozitivan ishod izrade studije, pa je Radmila Milivojević, šef Kancelarije za pridruživanje Vlade Srbije, već najavila i naredne korake: prema njenim rečima, u septembru bi trebalo da otpočnu pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i priključivanju, a „naša zemlja“ će u februaru ili martu naredne godine podneti zvaničnu kandidaturu za pristupanje EU-u. Procenjujući da je „realno očekivati da postanemo član EU-a u periodu između 2012. i 2015. godine“, ona je objasnila da odluka o kandidaturi nije preuranjena, jer od 2007. do 2013. godine započinje novi budžetski ciklus Unije – a da bi SCG ušla u treću fazu tranzicije koja zahteva još teže sistemske rezove i veća finansijska sredstva, neophodan je pristup evropskim fondovima.
A MOŽDA I 2020: U zavisnosti od aktuelne pozicije, ovdašnji političari imaju i drugačije procene tajminga uključenja u EU – tako Božidar Đelić, bivši ministar finansija, sada opozicionar, tvrdi da nastavak politike kakva se sada vodi garantuje ulazak u EU tek 2020. godine, dok predstavnici vlade insistiraju na optimističkim tonovima i verovatno dobijanje pozitivne studije izvodljivosti tretiraju kao dokaz uspešnosti svog rada u prvoj godini mandata.
I jedni i drugi imaju šanse da budu u pravu, jer će vreme prelaska puta do konačnog cilja zavisiti od ovdašnje spremnosti i sposobnosti da se reše zadaci postavljeni na svakoj od brojnih deonica puta ka Briselu. Studija izvodljivosti je „samo“ dokument kojim Evropska komisija obaveštava zainteresovanu državu da li je pogodan kandidat za pregovore o stabilizaciji i priključivanju. Studija se šalje na odobrenje zemljama članicama Unije, a period od dobijanja pozitivne studije izvodljivosti do početka pregovora o stabilizaciji i priključivanju može da bude relativno kratak, kao u slučaju Hrvatske (dva meseca) ili Makedonije (šest), ali može i dobrano da se otegne: Bosna i Hercegovina je, naime, prema rečima Dušana Lopandića, direktora Direkcije za EU u Ministarstvu spoljnih poslova SCG, dobila pozitivnu (mada brojnim „ali“ uslovljenu) studiju izvodljivosti još 18. novembra 2003, ali još nije ispunila tridesetak dodatnih uslova kako bi mogla da počne pregovore o stabilizaciji i priključivanju. Za potrebe optimista, Lopandić navodi i primer ubrzavanja procesa evropskih integracija: Slovenija devedesetih godina, zbog problema sa Italijom, dve godine nije mogla da završi pregovore o stabilizaciji i priključivanju, ali je, čim su ti problemi rešeni, jako brzo nastavila sa drugim instrumentima saradnje sa EU-om tako da je dostigla i prestigla druge kandidate za članstvo u evropskoj porodici.
PAMETNIJI POPUŠTA: U slučaju SCG, već je postojalo jedno „zaglavljivanje“ u proceduri: početak rada na studiji izvodljivosti prvi put je formalno započeo u jesen 2003, ali se pokazalo da je proces harmonizacije ekonomskih odnosa članica državne zajednice bio nepremostiva prepreka. Posle godinu dana („po principu pametniji popušta“, kaže Lopandić) uveden je princip paralelnog koloseka za članice SCG, tako da je izrada studije praktično ponovo započeta prošle jeseni. Tim dokumentom njen autor (odeljenje za SCG u Generalnom direktoratu Evropske komisije za spoljne poslove) daje, zapravo, presek državne strukture, institucija sistema, administracije, vladavine prava, sprovođenja pravnih normi i tržišne ekonomije. A do (očekivanih pozitivnih) zaključaka o „zdravstvenom stanju“ državne zajednice i njenih članica, predstavnici Evropske komisije došli su kroz, u poslednje vreme intenziviran, politički dijalog sa najvišim funkcionerima Srbije i Crne Gore, ali i stručni dijalog vođen tokom pet sastanaka konsultativne radne grupe i pet sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga.
Prema brošuri koju će ovih dana izdati Kancelarija za pridruživanje EU-u Vlade Srbije, studiju izvodljivosti činiće tri glavna odeljka: uvodni deo uključuje osvrt na stanje koje je prethodilo izradi studije, rezime prethodne procene stanja i istorijat bilateralnih odnosa SCG i EU-a. Drugi odeljak čini ocena ispunjavanja političkih i ekonomskih kriterijuma, a treći procena specifičnih obaveza i presek stanja u pojedinim sektorima.
U okviru političkih kriterijuma, prema toj brošuri, akcenat se stavlja na proces demokratizacije i uspostavljanja vladavine prava. Merilo prema kome se ocenjuje ostvareni napredak u toj oblasti je doslednost u primeni načela podele vlasti (na zakonodavnu, izvršnu i sudsku), uspostavljanje pluralizma vlasti, zaštite prava nacionalnih manjina i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. U odeljku o ekonomskim preduslovima pruža se uvid u sveukupnu ekonomsku situaciju, od makroekonomske stabilnosti, preko reforme sektora javnih finansija, liberalizacije cena i trgovine, do procesa privatizacije i restrukturiranja privrede. U pogledu specifičnih obaveza daje se pregled stanja u oblastima koje će postati deo obaveza potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i priključivanju, a to su politički dijalog, regionalna saradnja, „četiri slobode“ (kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala), trgovina industrijskim proizvodima, poljoprivreda i promet robe, pravosuđe i unutrašnji poslovi itd.
A MLADIĆ?: Opšta je ocena da je poslednji talas dobrovoljnih (ili „dobrovoljnih“, svejedno) predaja haških optuženika, „otkočio“ izradu studije izvodljivosti i omogućio njen verovatni pozitivni ishod. Nakon prošlojesenjeg uvođenja „paralelnog koloseka“ (što znači da će se budući pregovori o stabilizaciji i priključivanju jednim delom voditi zajednički, na nivou državne zajednice, dok će u ekonomskoj oblasti postojati odvojeni delovi Sporazuma za Srbiju i Crnu Goru), otklonjene su ključne ekonomske prepreke. Uz ogradu da „nije prorok“ i da ne može znati kako će studija konkretno izgledati, Lopandić kaže da veruje da će nakon izvesnog pomeranja u stranu ekonomskih problema, postignutog uvođenjem „paralelnog koloseka“, u dokumentu biti naznačeni problemi u funkcionisanju državne zajednice, od skupštine do suda. Premijer Srbije Vojislav Koštunica ubeđen je da će dobijanje pozitivne studije izvodljivosti uticati na učvršćivanje zajedničke države, a time i otklanjanje te bitne prepreke u procesu evropske integracije. S druge strane, međutim, crnogorski premijer Milo Đukanović, kad god mu Havijer Solana nije u neposrednoj blizini, zaklinje se da će Crna Gora već za godinu dana biti nezavisna, a ume da istakne i da mu je nezavisnost važnija od ulaska u EU.
Osim funkcionisanja državne zajednice, Lopandić ne veruje da bi autori studije mogli imati nekih većih primedbi – zastareli srpski ustav, prema njegovoj oceni, nije problem i on će doći na red tek kad postanemo zvaničan kandidat za članstvo, kada će se očekivati postojanje zaokruženog političkog sistema u zemlji. U zakonodavnoj oblasti, prema njegovim rečima, „u ovoj fazi još nismo tako blizu EU-a da bismo morali da imamo stoprocentnu harmonizaciju sa evropskim zakonima“. Bitno je da postoji trend približavanja EU-u, što se vidi iz činjenice da su neki važni zakoni već doneti, kao i da postoji akcioni plan za donošenje drugih prioritetnih zakona. Ipak, moguće je da će biti nekih primedbi vezanih za implementaciju zakona – Lopandić navodi primer iz oblasti energetike, gde je usvojen reformski zakon, ali još nema nezavisnih regulatornih tela. Takođe, u oblasti konkurencije trebalo bi da postoji antimonopolska komisija. Takvi problemi, prema njegovoj oceni, ipak nisu ključni preduslovi za početak pregovora.
Šta naročito zanima Evopsku komisiju pokazuje i predmet analize na poslednjem Unapređenom stalnom dijalogu: predstavnici Komisije, prema rečima Lopandića, tada su pokušavali da utvrde da li još postoji zajedničko tržište između Srbije i Crne Gore i insistirali na „četiri slobode“ unutar tog tržišta. Ono što ih zanima je, recimo, da li firma koja osnuje filijalu u jednoj članici može da funkcioniše u drugoj, da li postoji (a postoji) različit limit za osnivanje banaka, itd. Spasonosna formula „dvostrukog koloseka“, međutim, trebalo bi da omogući prevazilaženje svih tih problema u budućim pregovorima.
Spasonosna formula, u skorijoj budućnosti, osim za probleme u funkcionisanju državne zajednice, biće verovatno neophodna za još jedan problem, a to je odlazak u Ševeningen haškog optuženika Ratka Mladića, za koga predstavnici Tribunala tvrde da se nalazi u Srbiji, a srpske vlasti to uporno demantuju. Sasvim u skladu sa očiglednom praksom prema kojoj se, kako kaže Lopandić, „svaki korak u procesu približavanja EU-u vezuje za neke reforme u zemlji“, za očekivati je da će se „faktor Mladić“ vezati za donošenje odluke o otvaranju pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i priključivanju. A tu će, verovatno, biti i odgovor na pitanje da li će nam za prelazak sledećeg planiranog koraka na evropskom putu trebati samo nekoliko meseci, kao Hrvatskoj i Makedoniji, ili će se taj period meriti godinama, kao u slučaju Bosne.