"Namera nam je bila da skrenemo pažnju javnosti na nekorektno izveštavanje i na krajnje senzacionalistički pristup GL temama, koje pojedini mediji izuzetno forsiraju poslednjih godina"
Tretiranje gej i lezbejske (GL) populacije u domaćoj štampi, sudeći prema većini objavljenih tekstova, odavno je otišlo ispod granice dobrog ukusa i gotovo da se svelo na međusobno utrkivanje pojedinih listova da zarad većeg tiraža što slikovitije i sočnije skrenu pažnju čitalaca na, kako u jednom tekstu piše – „pošast sa Zapada“. „Visibabe u peder parkiću“, „Borba za tople glasove“, „Zbog homića srušili crkvu“, „Švarceneger pumpao mišiće za pederske porniće“, samo su neki od metaforičkih naslova, koji se mogu pročitati u ovdašnjim, ne samo revijalnim već i visoko tiražnim informativnim novinama koje se, međutim, malo ili gotovo uopšte ne bave GL tematikom. U cilju postizanja korektnijeg odnosa na relaciji GL – srpski mediji, grupa za lezbejska i ljudska prava Labris, organizovala je 2. oktobra seminar pod nazivom „Mediji i istopolna orijentacija“. Prema zamisli aktivistkinja Labrisa, seminar je trebalo da uputi novinare u položaj GL populacije u Srbiji i da im predstavi rezultate istraživanja o pisanju domaće štampe kada su GL teme u pitanju. Međutim, da li zato što je seminar bio zakazan za subotu ili zbog kiše koja je padala čitav dan, skupu su od 14 pozvanih predstavnika domaćih medija prisustvovale – tri novinarke i jedan novinar.
ANALIZA: „Namera nam je bila da skrenemo pažnju javnosti na nekorektno izveštavanje i na krajnje senzacionalistički pristup GL temama, koje pojedini mediji izuzetno forsiraju poslednjih godina“, kaže za „Vreme“ jedna od aktivistkinja Labrisa. „U tom cilju, uradile smo uz pomoć dr Snježane Milivojević sa Fakulteta političkih nauka i analitičarke Ane Šolović u periodu između 1. jula i 31. decembra prošle godine istraživanje na temu – Gej i lezbejska populacija u dnevnoj štampi u Srbiji.“ Analizom je obuhvaćeno 147 tekstova, koji se dotiču GL tema, bilo da tekstovi u celini govore o temi, bilo da je u njima tema samo uzgred spomenuta, a u obzir je dolazilo čak i kategorisanje tipa – pederu, lezbejko. Za uzorak su odabrane dnevne novine različitih profila, koje reprezentuju medijsku ponudu na tržištu i u pogledu forme i u pogledu uređivačke koncepcije – „Danas“, „Politika“, „Večernje novosti“, „Glas javnosti“, „Blic“, „Vreme“, „Nin“ i najnovija generacija tabloida – „Balkan“ i „Kurir“.
Rezultati istraživanja pokazuju da su tokom šest meseci GL populacija i teme koje se odnose na nju u našim najtiražnijim informativnim novinama zastupljene u proseku sa po jednim tekstom mesečno u nedeljnicima i u po pet tekstova objavljenim u dnevnim novinama. U oko 20 odsto tekstova GL populacija pominjana je u eksplicitno negativnom kontekstu, dok je trećina tekstova pisana u pozitivnom tonu. Gej i lezbejskom populacijom najviše se bavio „Balkan“, koji je objavio 47 tekstova odnosno skoro 21 odsto od ukupnog broja, i to najčešće u formi kratkih vesti. O GL temama u konkretnom smislu najviše su pisale „Večernje novosti“ – 32 teksta, u „Balkanu“ ih je objavljeno 30, u „Blicu“ i „Danasu“ po 25, u „Glasu javnosti“ 18, u „Kuriru“ šest, u „Vremenu“ i „Ninu“ po četiri, dok je „Politika“ objavila tri teksta. Prema rečima jedne od aktivistkinja Labrisa, domaća štampa GL populaciju simptomatično smešta najčešće u rubrike kao što su svet, zabava, zanimljivosti (preko 70 odsto tekstova), dok se u rubrikama koje se tiču, recimo, ekonomije i sporta, GL teme pojavljuju u jedva četiri odsto slučajeva. Ove teme se ozbiljno razmatraju u velikim tekstovima u deset odsto slučajeva, a većina takvih tekstova bavi se odnosom GL populacije i religije, njihovim konfliktima sa određenim društvenim grupama (navijačima i Obrazom, na primer) i, u izvesnim slučajevima, političkim, pravnim i društvenim inicijativama koje GL populacija pokreće. U oko 25 odsto slučajeva piše se o pojedincima i to kada su u pitanju javne ličnosti i estradne zvezde, pri čemu se akcenat stavlja na njihovu zanimljivost. Najsvežiji primer je razgolićena pevačica Vesna Vukelić Vendi, koja na naslovnoj strani „Kurira“, odmah ispod naslova „Dragi Džordž“, (pismo predsednika Tadića Džordžu Bušu), ekskluzivno otkriva da je – lezbejka. Pa, ipak, iako je „Kurir“ naveden kao paradigma nekorektnog pisanja i još nekorektnijih uredničkih intervencija, poziv redakciji ovog najmlađeg tabloida za prisustvovanje seminaru izostao je. „Sigurni smo da bi se iz ‘Kurira’, pa i ‘Balkana’, koji takođe nije pozvan, neko sigurno pojavio, ali nismo ih zvali, jer je cilj seminara da informacije koje iznosimo rezultiraju pozitivnim efektom. Mislimo da ‘Kurir’ i ‘Balkan’ mogu biti prisutni i na pet seminara, ali oni imaju svoj stil i tekstovi će im uvek biti u istom tonu. To bi bilo samo uzaludno trošenje energije“, tvrdi Zorica iz Labrisa. Posle skandaloznih naslova, skaradnog rečnika i „čistunskih“ stavova pojedinih medijskih poslenika, čini se da ona klauzula u Zakonu o javnom informisanju koja se odnosi na zabranu govora mržnje, uključujući i homofobiju, u većini slučajeva predstavlja samo mrtvo slovo na papiru. U praksi, očigledno, stvari stoje malo drugačije.
Labris je grupa za promociju lezbejskih ljudskih prava, osnovana u Beogradu početkom 1995. godine. Nastala je iz lezbejskog i gej lobija Arkadija, osnovanog 1990. godine. Labris je organizacija koja pravo na različito seksualno opredeljenje smatra jednim od osnovnih ljudskih prava i radi na iskorenjivanju svih oblika nasilja i diskriminacije nad lezbejkama i ženama neheteroseksulane orijentacije. Svoj rad zasniva na feminističkim principima.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
