foto: dimitrije goll / tanjug
Čak 40 odsto mladih smatra da članstvo u Evropskoj uniji nije važno pitanje za Srbiju. Pre deset godina tako je mislio tek svaki deseti učenik (9,6 odsto). Ovo je samo deo nalaza obimnog istraživanja "Evaluacija efekata predmeta Građansko vaspitanje – 10 godina posle" koje su sprovele Građanske inicijative (GI) u saradnji sa Civil Right Defenders (CRD)
Stavovi srednjoškolaca prema članstvu u Evropskoj uniji su preovlađujuće negativni. Tek četvrtina mladih (26 odsto) smatra da je za Srbiju važno da postane član EU. Za više od trećine mladih (39 odsto) to je malo ili nimalo važno. Ovi podaci ukazuju na izražen porast negativnog stava prema priključenju Srbije u odnosu na prethodno istraživanje, kada je polovina učenika i učenica (51 odsto) smatrala da je to važno za zemlju u tranziciji. S obzirom da sada čak 40 odsto mladih smatra da ovo nije važno pitanje za Srbiju u odnosu na to da je taj stav delio tek svaki deseti učenik (9,6 odsto), ovo je jedna od najuočljivijih promena u proteklom periodu i svedoči o znatno manjoj privlačnosti Evropske unije u odnosu na period pre jedne decenije.
Ovo je samo deo nalaza obimnog istraživanja „Evaluacija efekata predmeta Građansko vaspitanje – 10 godina posle“ koje su sprovele Građanske inicijative (GI) u saradnji sa Civil Right Defenders (CRD). Istraživanje, čiji su autori dr Aleksandar Baucal, dr Tamara Džamonja Ignjatović i dr Zoran Pavlović, urađeno je 18 godina nakon uvođenja predmeta Građansko vaspitanje. Zajedno sa verskom nastavom, Građansko vaspitanje je uvedeno u školski sistem kao fakultativni predmet školske 2001/2002. godine u kontekstu tadašnjih značajnih društvenih promena, a od 2005. godine oba predmeta dobijaju status obaveznih izbornih predmeta.
UZORAK
Ukupno je ispitano 1096 učenika i učenica završnih razreda gimnazija i srednjih četvorogodišnjih i trogodišnjih stručnih i tehničkih škola sa cele teritorije Srbije. Nakon kontrole prikupljenih podataka mali broj upitnika učenika koji ne pohađaju GV isključen je iz uzorka i daljih analiza, s obzirom da je planom evaluacije predviđeno da u uzorak budu uključeni samo oni koji pohađaju ovaj predmet. Ukupan uzorak učenika stoga uključuje 1073 učenika i učenice. Detaljan prikaz karakteristika uzoraka dat je u okviru rezultata ispitivanja.
U istraživanju je učestvovalo ukupno 36 nastavnika i nastavnica Građanskog vaspitanja srednjih škola, od čega 30 njih ženskog pola. Ispitano je i 18 direktora i direktorki srednjih škola, ali je tu polna proporcija uzorka obrnuta, u korist 2/3 ispitanika muškog pola.
Upitnik za učenike srednjih škola se sastojao od 54 pitanja, koja su tematski slična prethodnom ispitivanju iz 2009. godine, ali prilagođena sadašnjem kontekstu ispitivanja.
Između ostalog, analizirani su i aspekti stavova i vrednosti mladih u odnosu prema Evropskoj uniji.
MALA OČEKIVANJA
Nešto izraženija pozitivna očekivanja od ulaska zemlje u EU jesu da će se time uspostaviti bolji odnosi s drugim zemljama (što smatra polovina učenika i učenica), da će se povećati kvalitet obrazovanja (42 odsto) i da će se povećati zaposlenost (42 odsto). Ova, kao i ostala pozitivna očekivanja su se smanjila u odnosu na prethodno istraživanje, kada je skoro polovina učenika verovala da će se povećati sigurnost građana, da će prava radnika biti bolje zaštićena itd.
S druge strane, najzastupljenija negativna očekivanja od ulaska zemlje u EU jesu da će stranci postati vlasnici velikih kompanija (44 odsto) i da će nacionalna bogatstva biti u rukama stranaca (40 odsto). Ova negativna očekivanja su se nešto povećala u odnosu na 2009. U skladu s tim su i podaci koji ukazuju da među učenicima i učenicama generalno vlada podeljeno mišljenje kada je u pitanju članstvo u EU kako u pogledu prednosti tako i u pogledu nedostataka. O tome najubedljivije svedoči podatak da je na gotovo svakom pitanju, u svakoj kategoriji na petostepenoj skali prisutno između 10 do 20 odsto učenika, a najviše ih je u kategoriji neopredeljenih. Tako su i prosečne ocene svih pozitivnih i negativnih očekivanja u rasponu od 2,70 do 3,20.
Sada je i veći broj učenika koji smatraju da će nacionalni identitet biti ugrožen, dok je ranije bilo više onih koji nisu strepeli za nacionalni identitet zbog ulaska u EU.
Ono što dodatno zabrinjava, imajući u vidu da je priključenje EU jedna od prioritetnih politika Vlade Srbije, jeste relativno negativno viđenje potencijalnog priključenja Srbije EU. Manjina mladih smatra da je ulazak Srbije u EU bitna stvar, dok se teško mogu izdvojiti neke, za mlade, nesporno dobre strane tog procesa, kao što su bolji odnosi sa drugim državama, povećanje kvaliteta obrazovanja i broja zaposlenih. Strah od velikih kompanija i inostranog kapitala, odnosno vlasništva u nacionalnim bogatstvima, aspekt je priključenja koji brine najveći broj mladih.
NA DISTANCI SA LGBT VRŠNJACIMA I – ALBANCIMA
Trećina učenika srednjih škola u Srbiji, pokazuje istraživanje, najveću socijalnu distancu ispoljava prema Albancima. Sa Hrvatima i Romima ne bi se družila petina mladih iz uzorka. Ispitivanje spremnosti za stupanje u odnos prijateljstva sa pripadnicima drugih marginalizovanih grupa, prema neetničkom kriterijumu pokazuje da je najmanja socijalna distanca prisutna prema osobama druge veroispovesti (9 odsto), osobama iz nižih društvenih slojeva (10 odsto) i osobama sa invaliditetom (10 odsto). S druge strane, oko 40 odsto učenika i učenica odbilo bi druženje sa pripadnicima LGBT populacije, osobama obolelim od side i onim sa mentalnim poremećajima, što svedoči o i dalje prisutnoj snažnoj stigmatizaciji ovih osoba, čak i među mladima.
Kada je u pitanju poverenje u različite institucije, grupe i pojedince, podaci ukazuju da učenici i učenice u najvećoj meri imaju poverenje u sebe (78 odsto) i sebi bliske osobe – roditelje (79 odsto) i prijatelje (68 odsto), mada u njih u nešto manjoj meri, što možda nije očekivano za ovaj uzrast (tabela 39). Poverenje u prijatelje se takođe smanjilo u odnosu na period iz 2009.
Iza toga sledi, mada znatno niže, poverenje u nastavnike (38 odsto) i verske institucije (37 odsto). Ovaj podatak je veoma interesantan jer pokazuje da učenici više veruju predstavnicima verske zajednice nego drugim institucijama države i društva. Takođe, tipični nalazi o institucionalnom poverenju iz naše sredine govore da su ustanove tradicionalnog autoriteta, poput crkve i vojske, jedine institucije u koje građani i građanke Srbije imaju poverenje; to, očigledno, delom važi i za mlade. Ovde je važno uočiti podatak da je, u poređenju sa prethodnom studijom, stepen poverenja u verske institucije pao za 7 odsto.
Deo ove studije uključivao je i nekoliko pitanja koja nisu bila predmet istraživanja 2009. Ova pitanja se tiču nekih aktuelnih, kontroverznih tema koje su, između ostalog, važni pokazatelji opštijih društveno-političkih orijentacija učenika i učenica. Preko 70 odsto mladih ima pozitivan odnos prema obaveznoj vakcinaciji i jasno izražen kritički odnos prema rijaliti programima, dok se nešto manji broj opredeljuje za zabranu fizičkog kažnjavanja dece (56 odsto).
S druge strane, većina mladih je za uvođenje smrtne kazne za najteža krivična dela (66 odsto). Imajući u vidu senzacionalizam u pisanju medija o različitim zločinima, a retko isticanje humanih vrednosti, uključujući i to da niko nema prava da nekome oduzme život, ovaj rezultat nije iznenađujući.
NOVA ZNANJA
Procenti tačnih odgovora sugerišu da su učenici i učenice znatno unapredili znanja u odnosu na svoje vršnjake pre 10 godina. Pozitivne vrednosti impliciraju da je u istraživanju iz 2019. procenat tačnih odgovora viši, a negativne da je procenat odgovora bio viši u istraživanju iz 2009. I letimičan pogled na podatke pokazuje da su učenici i učenice na veliku većinu pitanja u većem broju tačno odgovorili 2019. godine. Postoji zapravo samo šest pitanja gde je postignuće bilo bolje 2009. i samo dva pitanja sa osetnijim padom u nivou znanja. S druge strane, postoji 21 pitanje na koje 10 odsto više učenika i učenica daje tačan odgovor u ovom nego u prethodnom istraživanju.
Učenici su najmanje ovladali znanjima koja se tiču pojmova kao što su etnocentrizam, rasizam, nacionalizam, šovinizam, ksenofobija, upravo onim pojavama koje su od posebnog značaja za ove prostore. Postavlja se pitanje da li su ti pojmovi zastupljeni u sadržajima Građanskog vaspitanja ili, ako jesu, na koji način su predstavljeni.
Generalno, različite vrste odnosa pripadnika jednog naroda prema drugim narodima nisu jasno prepoznate i diferencirane, posebno etnocentrizam i rasizam. Utisak je da su ovi pojmovi u upotrebi u svakodnevnoj komunikaciji i medijima sa značenjima koja se ne poklapaju uvek sa tačnim određenjem, niti su jasno vrednosno određena. Pored toga, ovi pojmovi nisu posebno istaknuti u sadržajima Građanskog vaspitanja, tako da oko 15 odsto učenika na ovo pitanje nije dalo nikakav odgovor.
Pored toga, učenici imaju teškoće i sa poznavanjem delatnosti međunarodnih organizacija poput OSCE, IMF, WTO.
Treća tematska oblast koju učenici ne poznaju u dovoljnoj meri jeste pitanje građanskog aktivizma, uloga građana u demokratskom društvu (da nadziru vlast), kako demokratska vlast štiti političke interese građana (pitanje slobodnih izbora), dakle, tema koja je trenutno izrazito značajna i gde se deklarativna načela suprotstavljaju svakodnevnoj praksi, što je mogući izvor zbunjenosti učenika pred ovim pitanjima.
Značaj razmatranja ovih rezultata posebno se ogleda u svetlu napora da se kroz uvođenje predmeta Građansko vaspitanje upravo podigne nivo građanske svesti kod mladih, budućih nosilaca građanskog demokratskog društva. Sasvim je razumljivo da efekat nastave koja se odvija jedan čas nedeljno u statusu izbornog predmeta ima manji efekat u odnosu na svakodnevne kontinuirane društvene uticaje, od porodičnog i vršnjačkog nivoa do šireg društvenog konteksta i mas-medija. Ovaj podatak ne devalvira napore da se kroz Građansko vaspitanje podigne nivo političke kulture mladih, već da se nađu adekvatni i efikasni napori da se ovaj uticaj pojača.
Stavovi mladih u skladu sa društvenom konfuzijom
Ove stavove mladih ne možemo posmatrati izolovano od opštih trendova u društvu. Rezultati drugih istraživanja koji prate stavove opšte populacije takođe ukazuju na značajan pad poverenja u članstvo Srbije u Evropskoj uniji. U tom smislu, mišljenje mladih ne odskače drastično. Pritom, jako je važno istaći da kada se izvrši ukrštanje sa nalazima drugih istraživanja koji pokazuju vrlo visok trend namere za iseljenjem, baš među mladima i baš u zemlje Evropske unije, možemo zaključiti da ne postoji problem sa poverenjem u Evropsku uniju kao takvu, već u članstvo Srbije u jednom takvom savezu. Upravo to pokazuje da odgovornost za takvu percepciju, i mladih i opšteg javnog mnjenja, snose oni koji kreiraju i vode politiku ove zemlje, komentariše nalaze istraživanja Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa.
„VREME„: Kakva je tu uloga obrazovnog sistema?
BOJANA SELAKOVIĆ: U odnosu na određene teme, obrazovni sistem nema kapacitet da koriguje narativ koji se svakodnevno plasira, pre svega od strane najviših državnih funkcionera, a zatim dodatno ojačava kroz medije. Konkretno, iako je članstvo Srbije u Evropskoj uniji bilo prioritet svake vlade unazad, to nikad pre, a ni sada nije komunicirano kao istinska vrednost, već isključivo kao obaveza. Takođe, česta je pojava da se konstantno šalju zbunjujuće poruke o Evropskoj uniji, od strane najviših predstavnika vlasti. Na primer, kada se porede izjave Jadranke Joksimović, ministarke za evropske integracije, i Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, vrlo često deluje nemoguće da su oni ministri u istoj vladi i da sprovode istu politiku. Uz objektivne teškoće koje nosi pregovarački proces zbog svoje previše birokratske prirode, sve ovo kod običnog građanina stvara konfuziju i utiče na percepciju potrebe članstva Srbije u Evropskoj uniji.
Kakva je u tom kontekstu uloga Građanskog vaspitanja?
Nalazi ovog istraživanja pokazali su nam i da kod onih učenika koji su izrazili veći stepen zadovoljstva nastavom Građanskog vaspitanja, stavovi odstupaju od mišljenja većine. To je rezultat napora pojedinih nastavnika koji sjajno obavljaju svoj posao, koji su kompetentni i motivisani. Tu upravo leži potencijal Građanskog vaspitanja u obrazovnom sistemu Srbije. S obzirom na dosadašnje odsustvo sistemske brige o ovom predmetu, njegovom kvalitetu i kompetencijama nastavnika, rezultati i nisu začuđujući.
Ipak, da li se Građanskom vaspitanju daje značaj kakav objektivno ovaj predmet može da ima?
Izuzimajući retke primere dobre prakse među školama i nastavnicima, trenutni status Građanskog vaspitanja je takav da se od strane učenika, roditelja i direktora ne percipira isto kao drugi predmeti. Čak, u procesu racionalizacije broja zaposlenih u obrazovnom sistemu, ovaj predmet je postao kolateralna šteta. Zahvaljujući politici Ministarstva, direktori su dobili ovlašćenja da nastavnicima drugih predmeta koji nemaju pun fond časova omoguće da predaju upravo Građansko vaspitanje u određenom procentu. Pošto takvi nastavnici nisu ni obučeni, a ni motivisani, jasno je da ni učenici kojima predaju neće ovom predmetu pristupiti na odgovoran način.
Zbog toga ne smemo odustati od dalje podrške Građanskom vaspitanju. S obzirom da je u toku opšta reforma kurikuluma i da se u obrazovni sistem uvode različite novine, sada je dobar trenutak i da se status ovog predmeta unapredi.
Sjatili su se tu u petak, prikazali svoja amaterski tugujuća lica, kao da su nekome zaista bila potrebna. Samo je Glavni upadljivo falio, jer je to njegov manir: on kreira sve govnjive situacije naših života, a onda se postavlja iznad njih, onako nedužan i začuđen, ostavljajući sebi poziciju onoga ko će presuditi, osuditi, osloboditi, objasniti, utešiti
Nadstrešnica zgrade novosadske Železničke stanice obrušila se 1. novembra oko 12 časova. Akcija spasavanja ljudi trajala je osam časova, a na kraju je četrnaestoro ljudi podleglo povredama. Novosađani su iste večeri izašli na ulice i odali počast nastradalima. Dok ovaj tekst ide u štampu, u toku su velike demonstracije u Novom Sadu
Režim je krenuo u spinovanje i kontrolu štete. Predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić nudi svoju glavu zbog nesreće u Novom Sadu, nesvesna da njena glava nikom ne treba. Sve što građani žele jeste da sačuvaju svoje glave na ramenima
Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 14 osoba, vlast obećava da će krivci snositi odgovornost. Međutim, ukoliko se posmatra istorija ignorisanja u naprednjačkoj vlasti, utisak je poražavajući – naspram desetina izgubljenih života stoje tek dve ministarske ostavke. Da li će ovog puta biti drugačije
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
