Privrednici traže da se prvo identifikuju srpski brendovi koji bi mogli da promene imidž države, a onda da se privuku mediji da ih forsiraju
Mnogi građani Srbije imaju pasoše SFRJ, vozačke dozvole SRJ i lične karte državne zajednice SCG, dakle dokumenta koja nikako ne upućuju na jasnu pripadnost jednoj državi. I druge stvari ih ometaju čak i u razmišljanju o tome sa čim da se identifikuju i kako i zašto da vole svoju zemlju. Recimo, forsiranje mitova o izgubljenim bitkama, klaustrofobije i svađe sa celim svetom, kovanje loših momaka u idole… Veći deo krivice za izmišljanje lošeg imidža Srbije snose političari, ali i deo medija koji je bio prijemčiviji (i još je) na svađe nego na uspehe svoje zemlje. U takvom ambijentu iluzorno je bilo očekivati da strani novinari „kopaju“ po Srbiji tražeći razloge da je hvale. EXIT, Guča, ćevapi, kajmak, opanak, sport, poslovni uspesi, Divac ili Tesla danas ne mogu da dobiju prostor u svetskim medijima kakav imaju Mladić, Hag ili Kosovo. Zbog toga je Prva međunarodna konferencija „Kako graditi novi identitet i imidž države Srbije“, održana 25. juna u Beogradu, pokušala da animira novinare da Srbiju predstave u boljem svetlu. Ideja je da poguraju tezu da Srbija mora konsenzusom da odredi svoj identitet, a onda na njemu da gradi imidž koji bi mediji propagirali.
BEZ POLITIČARA: Inicijativa za ovu konferenciju potekla je iz struke odnosi sa javnošću, od Atasce Conference, agencije koja je bila i organizator skupa. Među učesnicima nije bilo političara, već aktera javne scene koji svoj uticaj ne artikulišu iz stranačkih fotelja: novinara, privrednika, umetnika i predstavnika evropskih agencija. Namera naravno nije bila da se tu nešto odradi iza leđa političara, nego ‘ajde, recimo, da im se malo sa strane „dobaci lopta“ koju bi valjalo da prihvate, i to bez sujete. Jer, jedan od zaključaka skupa je da ulogu kreatora novog identiteta Srbije ne treba prepustiti samo političarima, već u tim uključiti stručnjake iz svih oblasti. Poruka Konferencije je da se mora napraviti strategija za stvaranje novog identiteta Srbije i za kreiranje boljeg imidža zemlje. U tom poslu, sugerisano je na skupu, prvo treba identifikovati srpske brendove koji bi mogli da promene imidž države, a onda privući medije da ih forsiraju. Predlog je da se kroz privredu, kulturu, sport, turizam, kulinarstvo, banje i ostalo iz čega može da nikne brand name, Srbija promoviše kao zemlja biznisa. Cilj je brend zvani Srbija i njeno pozicioniranje u svetu. Problem je, međutim, što je za to potrebno dosta vremena, mudrosti, rada i ono što će verovatno biti najteže – promene mentaliteta. Kako reče dopisnik BBC-ja Đorđe Vlajić, nevolja je što ljudi ovde žele da žive u mitovima. „Dobra strana je što Srbija više nije zemlja u kojoj građani kite kolone tenkova cvećem“, kaže Vlajić, ali ne sumnja da će trebati puno napora da počnu da se identifikuju sa uspešnim firmama i brendovima. I Jasna Matić, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), smatra da je Srbija danas drugačija od kolaža na koji je nabacano nekoliko slika manastira, ćevapa i rakije. „Mnogo znamo o zvezdicama koje trepere oko nas, ali se o tome ćuti“, kaže ona.
KOMPLEKS: Direktor Jat Airwaysa Nebojša Starčević smatra da treba rešiti tri problema: kompleks niže vrednosti, naročito pred stranim proizvodima; organizaciju posla, a dobru tek treba da steknemo; stimulativno nagrađivanje ljudi, koje bi podstaklo bolje radne rezultate. Za Jat je rekao da jeste brend sa dobrim imidžom u svetu i vrsnim stručnjacima bez kompleksa. Tom brendu, tvrdi Starčević, neće menjati naziv, iako Jugoslavije odavno nema. Slikar Miloš Šobajić izneo je svoju ponudu za brendiranje Srbije: na livadama pored puta od Aerodroma u Surčinu do Beograda napraviće muzej skulptura na otvorenom. „Ljudi će ulaziti u grad kroz muzej koji će noću biti osvetljen, moći će da parkiraju kola i da uživaju u umetnosti u prirodi“, objašnjava Šobajić.
Na skupu je izneto još mnogo ideja za kreiranje imidža Srbije, ali još više o tome kako ovdašnje podele i istrošenu matricu na kojoj Srbija očito nije u stanju da izgradi nov identitet odbaciti kao upotrebljenu žvaku.
Predstavnik Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) Srđan Staletović izneo je zanimljive rezultate ankete koju pravi među strancima kad dođu u Srbiju i kad se odomaće. Po dolasku su im ključne reči bile: rat, Hag, Milošević, Kosovo i siva ekonomija, a sada su to: Beograd, lepe žene, Salaš 84, dobar provod i dobri zubari. Staletović, kao i mnogi na Konferenciji, zagovara konsenzus o tome ko smo i šta jesmo, šta je za nas dobro, a šta je u Srbiji dobro i za druge, sve u cilju da se odredi identitet zemlje.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
