Privrednici traže da se prvo identifikuju srpski brendovi koji bi mogli da promene imidž države, a onda da se privuku mediji da ih forsiraju
Mnogi građani Srbije imaju pasoše SFRJ, vozačke dozvole SRJ i lične karte državne zajednice SCG, dakle dokumenta koja nikako ne upućuju na jasnu pripadnost jednoj državi. I druge stvari ih ometaju čak i u razmišljanju o tome sa čim da se identifikuju i kako i zašto da vole svoju zemlju. Recimo, forsiranje mitova o izgubljenim bitkama, klaustrofobije i svađe sa celim svetom, kovanje loših momaka u idole… Veći deo krivice za izmišljanje lošeg imidža Srbije snose političari, ali i deo medija koji je bio prijemčiviji (i još je) na svađe nego na uspehe svoje zemlje. U takvom ambijentu iluzorno je bilo očekivati da strani novinari „kopaju“ po Srbiji tražeći razloge da je hvale. EXIT, Guča, ćevapi, kajmak, opanak, sport, poslovni uspesi, Divac ili Tesla danas ne mogu da dobiju prostor u svetskim medijima kakav imaju Mladić, Hag ili Kosovo. Zbog toga je Prva međunarodna konferencija „Kako graditi novi identitet i imidž države Srbije“, održana 25. juna u Beogradu, pokušala da animira novinare da Srbiju predstave u boljem svetlu. Ideja je da poguraju tezu da Srbija mora konsenzusom da odredi svoj identitet, a onda na njemu da gradi imidž koji bi mediji propagirali.
BEZ POLITIČARA: Inicijativa za ovu konferenciju potekla je iz struke odnosi sa javnošću, od Atasce Conference, agencije koja je bila i organizator skupa. Među učesnicima nije bilo političara, već aktera javne scene koji svoj uticaj ne artikulišu iz stranačkih fotelja: novinara, privrednika, umetnika i predstavnika evropskih agencija. Namera naravno nije bila da se tu nešto odradi iza leđa političara, nego ‘ajde, recimo, da im se malo sa strane „dobaci lopta“ koju bi valjalo da prihvate, i to bez sujete. Jer, jedan od zaključaka skupa je da ulogu kreatora novog identiteta Srbije ne treba prepustiti samo političarima, već u tim uključiti stručnjake iz svih oblasti. Poruka Konferencije je da se mora napraviti strategija za stvaranje novog identiteta Srbije i za kreiranje boljeg imidža zemlje. U tom poslu, sugerisano je na skupu, prvo treba identifikovati srpske brendove koji bi mogli da promene imidž države, a onda privući medije da ih forsiraju. Predlog je da se kroz privredu, kulturu, sport, turizam, kulinarstvo, banje i ostalo iz čega može da nikne brand name, Srbija promoviše kao zemlja biznisa. Cilj je brend zvani Srbija i njeno pozicioniranje u svetu. Problem je, međutim, što je za to potrebno dosta vremena, mudrosti, rada i ono što će verovatno biti najteže – promene mentaliteta. Kako reče dopisnik BBC-ja Đorđe Vlajić, nevolja je što ljudi ovde žele da žive u mitovima. „Dobra strana je što Srbija više nije zemlja u kojoj građani kite kolone tenkova cvećem“, kaže Vlajić, ali ne sumnja da će trebati puno napora da počnu da se identifikuju sa uspešnim firmama i brendovima. I Jasna Matić, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), smatra da je Srbija danas drugačija od kolaža na koji je nabacano nekoliko slika manastira, ćevapa i rakije. „Mnogo znamo o zvezdicama koje trepere oko nas, ali se o tome ćuti“, kaže ona.
KOMPLEKS: Direktor Jat Airwaysa Nebojša Starčević smatra da treba rešiti tri problema: kompleks niže vrednosti, naročito pred stranim proizvodima; organizaciju posla, a dobru tek treba da steknemo; stimulativno nagrađivanje ljudi, koje bi podstaklo bolje radne rezultate. Za Jat je rekao da jeste brend sa dobrim imidžom u svetu i vrsnim stručnjacima bez kompleksa. Tom brendu, tvrdi Starčević, neće menjati naziv, iako Jugoslavije odavno nema. Slikar Miloš Šobajić izneo je svoju ponudu za brendiranje Srbije: na livadama pored puta od Aerodroma u Surčinu do Beograda napraviće muzej skulptura na otvorenom. „Ljudi će ulaziti u grad kroz muzej koji će noću biti osvetljen, moći će da parkiraju kola i da uživaju u umetnosti u prirodi“, objašnjava Šobajić.
Na skupu je izneto još mnogo ideja za kreiranje imidža Srbije, ali još više o tome kako ovdašnje podele i istrošenu matricu na kojoj Srbija očito nije u stanju da izgradi nov identitet odbaciti kao upotrebljenu žvaku.
Predstavnik Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) Srđan Staletović izneo je zanimljive rezultate ankete koju pravi među strancima kad dođu u Srbiju i kad se odomaće. Po dolasku su im ključne reči bile: rat, Hag, Milošević, Kosovo i siva ekonomija, a sada su to: Beograd, lepe žene, Salaš 84, dobar provod i dobri zubari. Staletović, kao i mnogi na Konferenciji, zagovara konsenzus o tome ko smo i šta jesmo, šta je za nas dobro, a šta je u Srbiji dobro i za druge, sve u cilju da se odredi identitet zemlje.
Od zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture se traži, pod pretnjom otkaza, da postupe protiv Ustava, profesije i morala, kako bi leks specijalis o Generalštabu zaživeo u praksi. Oni odbijaju. Šta je to što im se dešava i koje vrednosti Generalštaba štite
Sa raznih strana razni dobro obavešteni ljudi javljaju da je Maji Gojković istekao rok trajanja i da će joj uskoro biti uručena zahvalnost za saradnju. U kojoj formi, videćemo. Ako će tako biti, zašto je Maja nastradala? Ona je poslušna, ali možda ne baš toliko koliko se od nje očekivalo. Možda se pravila luda više nego što joj je to bilo dozvoljeno. Prošle godine je preko noći likvidirana Razvojna agencija Vojvodine, koju je u toj formi osnovala Mirovićeva vlast. Deo zaposlenih, oni podobni, prebačen je u Fond za evropske poslove AP Vojvodine, kojim rukovodi “poznati evropejac” Ognjen Dopuđ, prepoznatljivog izgleda, “slavan” po tome što je fizički napadao i vređao studente koji su u septembru prošle godine blokirali ulaz u novosadski Rektorat. E sada, da li eventualni odlazak Maje Gojković ima veze sa svim ovim? Ako ima, onda je to zbog toga što nije bila efikasnija i brža u diferencijaciji, druge nema
Kako se odnosi na međunarodnom planu komplikuju i sukobi pojačavaju, sve više postaje jasno da desetogodišnje tvrdnje Aleksandra Vučića kako Srbija sa pojedinim državama ima bratske odnose nisu ništa drugo osim prazne priče
S obzirom na to da je bruto društveni proizvod Srbije oko 80 milijardi evra, a prihod Nisa u 2023. bio je oko 3,4 milijarde, gde je dodata vrednost oko 300 miliona, udeo u rastu BDP manji je od polovine procenta, ali gašenje rafinerije utiče i na rast cena, kao i na devizno tržište i neizbežan rast inflacije
“Postoji i to očekivanje – radio si najbolje što umeš, u skladu sa pravilima i dosadašnjom praksom. Veruješ da te to štiti, a zapravo te ne štiti. Znam da i danas ima kolega koji misle: ‘Sama je tražila, što je morala toliko da govori; dok god sam ja ovde, ušuškan i ne pravim veliku buku, meni tako nešto ne može da se desi.’... Cilj im je svakako osveta, za početak. Zatim hoće da pokažu da mogu. A onda i da to bude poruka za sve druge koji dižu glas na različitim stranama. Od odgovora akademske zajednice zavisiće u kojoj meri ćemo pristati na to, da li ćemo i koliko snage imati da kažemo: ‘Ovo nije slučaj samo jedne profesorke, nego se radi o principu’”
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
