Privrednici traže da se prvo identifikuju srpski brendovi koji bi mogli da promene imidž države, a onda da se privuku mediji da ih forsiraju
Mnogi građani Srbije imaju pasoše SFRJ, vozačke dozvole SRJ i lične karte državne zajednice SCG, dakle dokumenta koja nikako ne upućuju na jasnu pripadnost jednoj državi. I druge stvari ih ometaju čak i u razmišljanju o tome sa čim da se identifikuju i kako i zašto da vole svoju zemlju. Recimo, forsiranje mitova o izgubljenim bitkama, klaustrofobije i svađe sa celim svetom, kovanje loših momaka u idole… Veći deo krivice za izmišljanje lošeg imidža Srbije snose političari, ali i deo medija koji je bio prijemčiviji (i još je) na svađe nego na uspehe svoje zemlje. U takvom ambijentu iluzorno je bilo očekivati da strani novinari „kopaju“ po Srbiji tražeći razloge da je hvale. EXIT, Guča, ćevapi, kajmak, opanak, sport, poslovni uspesi, Divac ili Tesla danas ne mogu da dobiju prostor u svetskim medijima kakav imaju Mladić, Hag ili Kosovo. Zbog toga je Prva međunarodna konferencija „Kako graditi novi identitet i imidž države Srbije“, održana 25. juna u Beogradu, pokušala da animira novinare da Srbiju predstave u boljem svetlu. Ideja je da poguraju tezu da Srbija mora konsenzusom da odredi svoj identitet, a onda na njemu da gradi imidž koji bi mediji propagirali.
BEZ POLITIČARA: Inicijativa za ovu konferenciju potekla je iz struke odnosi sa javnošću, od Atasce Conference, agencije koja je bila i organizator skupa. Među učesnicima nije bilo političara, već aktera javne scene koji svoj uticaj ne artikulišu iz stranačkih fotelja: novinara, privrednika, umetnika i predstavnika evropskih agencija. Namera naravno nije bila da se tu nešto odradi iza leđa političara, nego ‘ajde, recimo, da im se malo sa strane „dobaci lopta“ koju bi valjalo da prihvate, i to bez sujete. Jer, jedan od zaključaka skupa je da ulogu kreatora novog identiteta Srbije ne treba prepustiti samo političarima, već u tim uključiti stručnjake iz svih oblasti. Poruka Konferencije je da se mora napraviti strategija za stvaranje novog identiteta Srbije i za kreiranje boljeg imidža zemlje. U tom poslu, sugerisano je na skupu, prvo treba identifikovati srpske brendove koji bi mogli da promene imidž države, a onda privući medije da ih forsiraju. Predlog je da se kroz privredu, kulturu, sport, turizam, kulinarstvo, banje i ostalo iz čega može da nikne brand name, Srbija promoviše kao zemlja biznisa. Cilj je brend zvani Srbija i njeno pozicioniranje u svetu. Problem je, međutim, što je za to potrebno dosta vremena, mudrosti, rada i ono što će verovatno biti najteže – promene mentaliteta. Kako reče dopisnik BBC-ja Đorđe Vlajić, nevolja je što ljudi ovde žele da žive u mitovima. „Dobra strana je što Srbija više nije zemlja u kojoj građani kite kolone tenkova cvećem“, kaže Vlajić, ali ne sumnja da će trebati puno napora da počnu da se identifikuju sa uspešnim firmama i brendovima. I Jasna Matić, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), smatra da je Srbija danas drugačija od kolaža na koji je nabacano nekoliko slika manastira, ćevapa i rakije. „Mnogo znamo o zvezdicama koje trepere oko nas, ali se o tome ćuti“, kaže ona.
KOMPLEKS: Direktor Jat Airwaysa Nebojša Starčević smatra da treba rešiti tri problema: kompleks niže vrednosti, naročito pred stranim proizvodima; organizaciju posla, a dobru tek treba da steknemo; stimulativno nagrađivanje ljudi, koje bi podstaklo bolje radne rezultate. Za Jat je rekao da jeste brend sa dobrim imidžom u svetu i vrsnim stručnjacima bez kompleksa. Tom brendu, tvrdi Starčević, neće menjati naziv, iako Jugoslavije odavno nema. Slikar Miloš Šobajić izneo je svoju ponudu za brendiranje Srbije: na livadama pored puta od Aerodroma u Surčinu do Beograda napraviće muzej skulptura na otvorenom. „Ljudi će ulaziti u grad kroz muzej koji će noću biti osvetljen, moći će da parkiraju kola i da uživaju u umetnosti u prirodi“, objašnjava Šobajić.
Na skupu je izneto još mnogo ideja za kreiranje imidža Srbije, ali još više o tome kako ovdašnje podele i istrošenu matricu na kojoj Srbija očito nije u stanju da izgradi nov identitet odbaciti kao upotrebljenu žvaku.
Predstavnik Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) Srđan Staletović izneo je zanimljive rezultate ankete koju pravi među strancima kad dođu u Srbiju i kad se odomaće. Po dolasku su im ključne reči bile: rat, Hag, Milošević, Kosovo i siva ekonomija, a sada su to: Beograd, lepe žene, Salaš 84, dobar provod i dobri zubari. Staletović, kao i mnogi na Konferenciji, zagovara konsenzus o tome ko smo i šta jesmo, šta je za nas dobro, a šta je u Srbiji dobro i za druge, sve u cilju da se odredi identitet zemlje.
Deo opozicije je zapravo režimski i vodi narod u šetnje levo-desno, kaže sociolog Jovo Bakić za novi broj „Vremena“. A narod mora da se organizuje i da bude spreman da uzvrati na režimsko nasilje
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
