Zamislite sledeću situaciju: Vlada Srbije treba da usvoji odluke vezane za infrastrukturni projekat koji bi trebalo da se gradi blizu vašeg mesta. Kao neko ko je zainteresovan za detalje o tome šta će se graditi, ko će i kada da gradi, koliko će sve to koštati i kada će da bude završeno, možete, u idealnom slučaju, upasti u sledeći scenario.
Na zvaničnom sajtu otvorite direktan prenos sednice Vlade Srbije koja vas zanima. Kad odgledate ceo prenos, pošto vam i dalje nije najjasnije sve o izgradnji, odlučite da upitate nadležne o čemu je reč. Istog dana vam stiže ljubazan odgovor na mejl, sa svim informacijama koje su vas zanimale.
Potom, kada predlog Vlade usvoji Skupština Srbije, na sva pitanja vezana za dosadašnje finansiranje tog projekta odgovore nalazite u redovnim kvartalnim finansijskim izveštajima, kao i u izveštajima o radu Vlade, ministarstava i lokalnih samouprava.
Kao zainteresovani građanin, na ovaj način imate potpuni uvid šta se gradi, zašto se gradi, gde i koliko para građana je tu do sada utrošeno, sve u dinar i to maltene u realnom vremenu.
A opet, može vam se desiti da doživite i sledeću realnost: čujete u medijima da je vlada nameračila da gradi neki projekat blizu vas. Nažalost, baš ta sednica Vlade nedostaje na njenom sajtu, pa ne možete nikakva dokumenta da vidite. Napišete mejl nadležnima sa detaljnim pitanjima, međutim, nikada ne dobijete bilo kakav odgovor.
Pribegnete drugom načinu – pošaljete Vladi zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Opet vam nikad ne stigne odgovor. Jedina stvar koju sada možete da uradite jeste da se žalite Upravnom sudu, pa kad to stigne na red i to za nekoliko godina, možda nešto i saznate o tome ko tu gradi, za koje pare i tome slično. Naravno, ukoliko se pre toga sama vlast ne pohvali o projektu i tako otkrije pojedine detalje.
Naravno, čitalac je odavno prepoznao da ona prva opcija – u kojoj su izvršna vlast, ministarstva i organi uprave apsolutno otvoreni, transparentni i odgovorni građanima – nije slika iz Srbije, tj. da, ukoliko imate nesreću da vam je nešto potrebno od vlasti, sva je prilika da ćete doživeti onu potonju varijantu. Inače, ukoliko budete imali sreće da vam organ uprave odgovori, vrlo lako vam se može desiti da od traženih dokumenata dobijete “uslikanu” Eksel tabelu ili slični biser.
ŠTA KAŽE ISTRAŽIVANJE
Upravo ovo – nivo otvorenosti i transparentnosti organa izvršne vlasti – istraživala je organizacija “Partneri Srbija” kod ukupno 60 institucija u Srbiji i podatke objavila u publikaciji pod nazivom “Otvorenost izvršne vlasti u Srbiji i regionu”.
Do čega su došli u ovom istraživanju? Do sličnih rezultata kao i prošle godine: da “ne postoji suštinski napredak ovih institucija kada je u pitanju otvorenost i transparentnost”, te da je opšta ocena i dalje da “trend netransparentnog i zatvorenog poslovanja nastavlja da se primenjuje jednakim ili jačim intenzitetom”.
Šta je ova organizacija još otkrila i na osnovu kojih parametara?
“Sprovodeći isto istraživanje nekoliko godina za redom, možemo zaključiti da je politička volja ključni faktor koji utiče na nivo otvorenosti institucija u Republici Srbiji. (…) Nedostatak političke volje za usvajanje i sprovođenje politika otvorenosti i transparentnosti blokira stvarne reforme na ovom polju, a odsustvo efikasnog nadzora nad poštovanjem obaveza u odnosu na slobodan pristup informacijama čini da imamo institucije koje se ponašaju kao da su iznad zakona”, navode “Partneri Srbija”.
Kako su oni ovo izmerili?
Uzeli su četiri indikatora otvorenosti organa izvršne vlasti Srbije – Vlade Srbije, pokrajinske vlade, ministarstava i organa uprave – i potom ih upoređivali kako sa zemljama u okruženju (Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina), tako i u odnosu na njih same u prethodnom periodu.
Ta četiri indikatora su transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost i gotovo na svakom nivou izuzev nivoa ministarstava, Srbija se nalazi pri dnu tabele: Vlada Republike Srbije se nalazi na trećem mestu od četiri posmatrane države, kao i organi uprave koji ispunjavaju tek nešto više od trećine posmatranih indikatora.
Kada je reč o transparentnosti, ni pokrajinska ni republička vlada nisu objavile ni godišnje, ni polugodišnje, ni kvartalne izveštaje o radu, a ni jedna ni druga vlada već “redovno” ne objavljuju zapisnike i transkripte sa sednica; o onim direktnim prenosima sednica vlade građani mogu samo da sanjaju.
Ruku na srce, građanima u korist ne ide ni zakonsko rešenje jednog od glavnih mehanizama obezbeđivanja transparentnosti u izvršnoj vlasti – Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Kao što je poznato, ovaj zakon je promenjen tokom 2021, a da tom promenom nije rešen osnovni problem: kada neki organ vlasti ne želi da dostavi neku informaciju nastalu u njegovom radu, on ga jednostavno neće dostaviti ma koliko onaj koji tu informaciju traži ima prava da je zahteva: ni 20 godina nakon uvođenja pomenutog zakona u pravni sistem države Srbije nije obezbeđen realistični mehanizam koji bi prinudio organ vlasti da dostavi tražene informacije.
Zato ni ne čudi da čak 25 odsto institucija sa kojima su kontaktirali “Partneri Srbija” nije odgovorilo na zahtev za slobodni pristup informacijama od javnog značaja – a među njima prva Vlada Republike Srbije. Ili, kako navode u “Partnerima Srbije”, “kada jedna od najviših institucija u Srbiji krši zakon, time se šalje signal i drugim institucijama da je takvo postupanje prihvatljivo, a možda čak i poželjno”.
Naravno, nije sve do ovog zakona, daleko od toga. Na “neobavezna” pitanja, koja nisu išla putem zvaničnog zahteva već putem običnog upitnika, odgovorilo je tek 27 odsto institucija. Ili, u prevodu, kada “nije obavezno” da se odgovori, institucije neće ni odgovarati, a i zašto bi kad ne odgovaraju ni kada moraju.
SPECIJALNI POSLOVI
No, možda najbolju sliku odnosa vlasti prema transparentnosti predstavlja novi tzv. zakon o izložbi Ekspo, koja je planirana za 2027. godinu.
Naime, država je ranije dosta dugo trpela kritike iz EU zbog tzv. zakona o linijskoj infrastrukturi, koji je najskuplje infrastrukturne radove “izvlačio” iz sistema javnih nabavki. Taj zakon je napokon ukinut sredinom 2023. godine. Međutim, svega par meseci kasnije, vlada je Skupštini podnela predlog novog “posebnog” zakona – Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027. Ovim zakonom se ponovo “izvlače” poslovi iz sistema javnih nabavki, i to poslovi procenjeni na oko 17-18 milijardi evra.
Valja podsetiti i na to koliko je “transparentno” donet i aktuelni državni budžet: po lošem starom običaju, umesto da usvajanje budžeta bude jedina tačka dnevnog reda, izvršna i zakonodavna vlast su, uz budžet, “zgurale” još oko 60 tačaka dnevnog reda. Epilog – svaka poslanička grupa imala je na raspolaganju nešto manje od 19 sekundi po svakoj tački dnevnog reda, podsećaju “Partneri Srbija”.
Kada je reč o pristupačnosti, dovoljan pokazatelj ovog indikatora na svim posmatranim nivoima jeste činjenica da “Partneri Srbija” nisu našli nijedan fajl u mašinski čitljivim formatima, poput XML, CSV, JSON i drugih. Najdalje dokle izvršna vlast zasad “dobacuje” jesu podaci u Eksel tabelama i, kako navode “Partneri”, “institucije često objavljuju dokumenta u formatu skeniranih dokumenata” što “onemogućava njihovu dalju obradu, analizu i pretragu, čime se značajno smanjuje transparentnost i dostupnost informacija”.
Oni se osvrću i na odavno ustanovljen Portal otvorenih podataka i činjenicu da je na njemu trenutno dostupno oko 2700 skupova podataka. Kada se uporedi ukupan broj organa javne vlasti i organizacija sa poverenim javnim ovlašćenjima u Srbiji – kojih je više od 12.000 – dobija se lepa ilustracija koliko je ovaj portal zapravo iskorišćen i koliko su podaci otvoreni.
Ni kod integriteta stvari ne stoje najbolje s obzirom na to da ni na sajtu Vlade Srbije, niti na sajtu pokrajinske vlade nema etičkog kodeksa, niti plana integriteta, odnosno bilo kog dokumenta kojim se uređuje postupanje u slučajevima korupcije. Ujedno, nijedan sajt ovih vlada ne sadrži informacije o zaštiti uzbunjivača koja, kako navode “Partneri Srbija, “igra vitalnu ulogu u otkrivanju i sprečavanju korupcije unutar institucija”.
Naposletku, institucije su ocenjivane i o učinkovitosti pruženih usluga, odnosno spremnosti institucija da uče iz tekućih procesa i unapređuju ih kroz uspostavljene sisteme za nadgledanje, vrednovanje i učenje. Ovo je, kako navode iz “Partnera Srbije”, “ključno za identifikaciju potencijalnih problema, poboljšanje korisničkog iskustva i prilagođavanje usluga potrebama građana i privrede”.
U okviru ove oblasti, posmatrano je da li institucije izrađuju i dostavljaju finansijske izveštaje drugim nadležnim institucijama, kao i da li koriste indikatore učinka prilikom izrade planova i izveštaja. Sa 37,50 odsto za vlade, 32,40 odsto za ministarstva i 15,97 odsto za organe uprave, Srbija i za ove indikatore zauzima poslednja mesta u odnosu na države regiona, nalaz je “Partnera Srbije”.
Koliko sve ovo zagorčava život građanima, a naročito novinarima, izlišno je govoriti.
Indikatori
“Transparentnost se ogleda u dostupnosti različitih informacija, kao što su prikaz strukture i organizacije rada organa javne vlasti, kontakt podaci funkcionera, biografije istaknutih funkcionera, program rada, izveštaji o radu, strategije, planovi, podaci o javnim nabavkama itd.
Pristupačnost se odražava kroz praksu institucije kad je u pitanju ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, mogućnost građana da učestvuju u javnim raspravama i javnim konsultacijama, dostupnost e-usluga na sajtovima institucije, dostupnost e-kanala komunikacije za postavljanje pitanja, ulaganje primedbi na rad institucija i slično.
Integritet se ocenjuje pomoću indikatora koji se odnose na postojanje procedura i dostupnost dokumenata kojima se uređuju standardi integriteta, informacija o zaštiti uzbunjivača, objavljivanje planova integriteta i drugih antikorupcijskih dokumenata, obučenost službenika za postupanje u slučajevima korupcije i konflikta interesa, svega onog što zajedno možemo da definišemo kao mehanizme za prevenciju korupcije.
Učinkovitost se odnosi na postojanje procedura za praćenje i evaluaciju sopstvenog rada, te aktivnosti koje institucije treba da sprovode u cilju planiranja, implementacije i evaluacije strateških i svakodnevnih aktivnosti i finansijskog poslovanja”, navode “Partneri Srbije”.
