Prilikom gostovanja na TV Prva, Aleksandar Vučić je izlaganje najtrofejnijeg evropskog trenera okarakterisao kao “napad na državu” i rekao kako “ništa ne bi bilo od Zvezde i Partizana da nema države”. Tom prilikom je istakao i kako KK Partizan nije uplatio ni dinar za poreski dug od prikupljenog novca kroz akciju skupljanja pomoći “Jedan Partizan imamo” što je zabrinulo brojne navijače crno-belih koji su u tu svrhu donirali novac. Kako tu stvari zapravo stoje
Postoji ona često upotrebljavana, samim tim i izlizana, internet fraza “smrt, porez i …”, gde autor ima slobodu da dopiše treću stvar koju smatra neminovnom, baš kakvim je Bendžamin Franklin predstavljao surovost biologije i plaćanje dažbina državi. Za potrebe teksta o srpskoj košarci, na treće mesto možemo bez problema dopisati – “frka oko (košarkaškog) derbija”. Zapravo, čak se i reči “smrt” i “porez” savršeno uklapaju u ambijent domaće košarkaške javnosti, jer se svaka utakmica doživljava kao pitanje života i smrti, dok su porezi, ili tačnije rečeno poreski dugovi, naša dva najveća kluba večita tema njihovih prepucavanja, ali i brojnih obraćanja predsednika Republike Srbije.
Ovaj put je na redu bila finalna utakmica domaćeg Kupa Radivoja Koraća. Oba tima su na završnicu takmičenja u Nišu stigla u krizama rezultata i igre. Crno-beli su ostvarili dve pobede više u Evroligi, dok su crveno-beli praktično obezbedili prvo mesto u regularnom delu ABA lige i prednost domaćeg terena u plej-ofu, ali su navijači iz oba tabora očekivali više od 11. i 16. mesta u Evroligi, posebno nakon nikad većih ulaganja i glasnih najava o napadanju Fajnal-fora. U ovom trenutku deluje da će osvajanje ABA lige odrediti ko će sezonu podvesti pod uspešnu, dok bi osvajanje Kupa donekle oraspoložilo navijačku armiju i podiglo moral ekipe pred nastavak sezone.
“NAJVEĆA LAŽ IKADA IZGOVORENA”
Predigra je počela već mesec dana uoči takmičenja, gostovanjem Nebojše Čovića na televiziji Prva, gde je zapretio kako Crvena zvezda neće učestvovati na završnici Kupa ukoliko ne bude održan u Nišu i ukoliko ne budu sudile domaće sudije. Nije bilo nikakvih glasina, niti zvaničnih najava o oduzimanju domaćinstva Nišu ili angažmanu stranih sudija, pa nije bio sasvim jasan razlog ovog Čovićevog nastupa.
Niški “Čair” jeste ostao poprište finalnog duela u kome su pravdu delile srpske sudije, ali ne i one najbolje. Iako srpska košarka može da se pohvali sa pet evroligaških sudija, nijedan od njih nije sudio finale između Partizana i Crvene zvezde.
Crvena zvezda je u finalu savladala Partizan rezultatom 85:79 i osvojila četvrti uzastopni Kup Radivoja Koraća. Crveno-bele su predvodili Bolomboj i Teodosić, dok je u ekipi Partizana nešto ozbiljniji otpor pružio samo Ledej. Tokom turnira u Nišu, sa strane tribina gde se nalaze navijači Partizana mogle su se čuti sada već dobro poznate uvrede upućene predsedniku Aleksandru Vučiću, dok su Delije na finalnoj utakmici uvredljivo skandirale na račun Željka Obradovića nazivajući ga “Turčinom” i “državnim projektom”.
Nakon čestitki protivniku na pobedi, upravo je sintagma “državni projekat” bila prva značajna tema u Obradovićevom izlaganju na konferenciji za medije: “Od trenutka kada sam došao, krenula je ta neka priča o Partizanu kao državnom projektu. Ne postoji veća laž izgovorena. Mora biti da je sve obrnuto. Molim ljude iz kluba da izađu sa svim podacima i da se vidi tačno crno na belo kako smo mi to državni projekat i kako sam ja to državni projekat. Nek izađu slobodno i kažu. To je najveća laž ikada izgovorena.”
U nastavku izlaganja bilo je reči o “tri momka koji nisu bili dorasli da sude finale”, dok je bez dlake na jeziku Obradović pričao i o sopstvenoj odgovornosti za lošije rezultate ekipe i nemogućnosti da dopre do svojih igrača.
“NAPAD NA DRŽAVU”
Prva reakcija usledila je narednog jutra, ni manje ni više nego od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Na gostovanju na TV Prva, Vučić je Obradovićevo izlaganje okarakterisao kao “napad na državu” i rekao kako “ništa ne bi bilo od Zvezde i Partizana da nema države”. Tom prilikom je istakao i kako KK Partizan nije uplatio ni dinar za poreski dug od prikupljenog novca kroz akciju skupljanja pomoći “Jedan Partizan imamo”, što je zabrinulo brojne navijače crno-belih koji su u tu svrhu donirali novac.
Izveštaji koje klubovi podnose Agenciji za privredne registre vezani za svoje finansije javno su dostupni, a zagriženiji navijači ih već godinama putem društvenih mreža, raznih foruma i podkasta tumače i komentarišu. Ovaj put su nam klubovi olakšali tako što su tabelarno predstavili svoje budžete, iznose državnih sponzorstava i sopstvene prihode u godinama za nama. Ukoliko uporedimo prethodnih sedam godina, jer je Partizan prezentovao podatke u datom vremenskom intervalu, prostim sabiranjem možemo doći do zaključka da je Crvena zvezda dobila 33,066,975 evra državnog novca, dok su crno-beli od države dobili 27,008,538 evra.
Dodatno, crno-beli su obelodanili i da su od septembra 2023. godine uplatili u ime poreza 5,6 miliona evra, najavivši i uplatu od 3,4 miliona evra do 31. 3. 2024. čime će regulisati kompletan poreski dug i aktuelne poreske troškove. Kada je već reč o Partizanu, jedina sezona u kojoj je bio znatno veći procenat (71,14%) državnog novca u odnosu na sopstvene prihode (28,86%) jeste sezona 2020/21. koja se odigrala bez prisustva gledalaca zbog korona virusa, pa su crno-beli ostali uskraćeni za priliv novca kroz prodaju ulaznica, a koja je u narednim sezonama postala ključna stavka njihovog budžeta.
Od dolaska Željka Obradovića u leto 2021. procenat udela državnog novca u budžetu Partizana opada iz godine u godinu – 43% u prvoj, 33,9% u drugoj i 30% u aktuelnoj sezoni. U istom periodu, država je u budžetu Crvene zvezde učestvovala sa 66%, 71% i 38%.
Nošeni euforijom povratka u Evroligu, crno-beli su prethodne sezone prodali oko 11.500 sezonskih karata, što je uz prodaju pojedinačnih ulaznica klubu donelo prihode od oko 6 miliona evra. Ove sezone je dodatno pomerena granica, prodato je 16.124 sezonske ulaznice što predstavlja rekord evropske košarke, a predsednik kluba Mijailović je u par navrata isticao kako očekuje da prodaja karata ove godine donese prihod od 8 do 9 miliona evra. Crvena zvezda je pratila primer Partizana, pa su i crveno-beli ove sezone prešli u Štark arenu i tako znatno povećali broj prodatih karata (12.500), a samim tim i sopstvene prihode.
DVA SCENARIJA
Željko Obradović je mogao da pretpostavi kako će njegove reči podići prašinu, pa se postavlja pitanje da li ih je izgovorio vruće glave ili je želeo njima nešto da postigne. Navijači Partizana strahuju od scenarija u kome Željko odlazi iz Partizana na kraju sezone, dok optimisti među njima smatraju da je klub prezentovanjem podataka stao iza svog trenera i dokazao da Partizan nije državni projekat i da ne zavisi od države u meri u kojoj se mislilo, a što može da bude jak argument Partizanu u borbi za A licencu Evrolige.
Veliko je pitanje da li je bordu Evrolige i trenutnim vlasnicima A licenci u interesu da vide srpske klubove kao stalne učesnike, ali je, navodno, najbitnija stavka samoodrživost klubova. Upravo je samoodrživost i sam Obradović postavio kao strateški cilj Partizana neposredno nakon osvajanja ABA lige, trofeja na koji je, kako je rekao, najponosniji u svojoj bogatoj karijeri. Na kraju krajeva, valjda i podatak da je od povratka na klupu crno-belih uspeo da osvoji samo jednu ABA titulu i ni jedan domaći Kup ili domaće prvenstvo, govori u prilog tome da Željko Obradović nije državni projekat.
ŠTO NOSI BUDUĆNOST
Bord Evrolige, ipak, ne može da zanemari činjenicu da su crveno i crno-beli dva najgledanija tima u evropskoj košarci. Partizan se nalazi na prvom mestu sa 19.890 gledalaca u proseku, dok ih u stopu prati Crvena zvezda sa 19.191 gledaocem. Osim fantastične reklame Beogradu i Srbiji kroz pomenute brojke i atmosfere koju stranci prepričavaju, činjenica da 20 hiljada ljudi svake nedelje ispunjava Štark arenu pokazuje da ovaj narod voli košarku i da su kvalitetni večiti rivali potrebni državi. Postoji i dodatni značaj koji donose večiti, a koji ne može da se kvantifikuje – koliko je samo dece počelo da trenira košarku protekle i ove godine ugledajući se na Pantera, Kampaca, Vildozu, Ledeja, Nanelija, Teodosića… I kolike će benefite od toga imati srpska košarkaška reprezentacija u budućnosti?
Ostaje pitanje kako smanjiti tenzije u domaćoj košarkaškoj javnosti. Dugo smo mislili da je rešenje u tome da oba kluba igraju Evroligu, ali kao što vidimo, tenzije se ne smiruju ni u drugoj godini njihovog zajedničkog igranja. Da je to moguće, možda bi rešenje bilo u tome da se ova dva kluba sastaju samo u Evroligi, jer njihovi dueli u evropskom takmičenju prolaze bez prekida, saopštenja, pretnji neigranjem, pražnjenja tribina i krupnih sudijskih grešaka. Međutim, čim se zađe u domaći/regionalni domen, stižu problemi i tenzija. Da li je rešenje da oba tima dobiju A licencu i koliko je to realno?
Obradović je više puta isticao kako želi da vidi i Partizan i Crvenu zvezdu kao stalne učesnike Evrolige. Njegov ugled u evropskim okvirima je neprikosnoven, njegova reč se sluša, a mišljenje poštuje. Možda bi bilo pametno predstaviti Željka kao svojevrsnog ambasadora srpske košarke pred strancima i Evroligom? Pitanje je koliko bi i to pomoglo u borbi sa milionima iz Dubaija ili marketinškim potencijalima Pariza i Londona, ali osim broja gledalaca i njihove fanatičnosti, pitanje je da li srpska košarka u evropskim okvirima ima jačih aduta od lika i dela Željka Obradovića.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
