Da li je akcija “Najbolja cena” samo promotivni trik vladajuće stranke u trenutku kada ljudi na ulicama protestuju protiv kopanja litijuma i kada se odlučuje o visini minimalne zarade za naredenu godinu? Ona će biti 53.592 dinara, što se poklapa sa iznosom minimalne potršačke korpe, ali za maj ove godine. Pored toga, ni Zakon o radu, a u vezi sa isplatom minimalne zarade, već godinama se u Srbiji ne poštuje
Ne – nije reklama za TV šop, već je premijer Srbije Miloš Vučević predstavio proizvode koji će biti sniženi u okviru akcije “Najbolja cena”. Elem, građani će od 1. septembra do kraja oktobra moći da kupe 81 vrstu proizvoda u 2.500 maloprodajnih objekata. Premijer je naveo da su cene snižene u proseku za 26,82 odsto i da će domaćinstva moći da uštede od 8.000 do 22.000 dinara.
Na stolu su bili prašak za veš, pelene za bebe, čolada, supa, ulje, brašno, hrana za pse, keks, riba, meso… Vučević zaključuje: “To je ono što sam hteo da vam prikažem i ovako kroz praksu odnosno kroz konkretne primere”.
A kako je u praksi?
Vaša reporterka je ušla u market i došla do delikatesa. Razmišlja šta da kupi i u tom trenutku radnica joj kaže: “Komšinice, morate da probate ovu budimsku kobasicu, sada je na akciji, a mnogo je lepa. Ja je retko kupujem jer kada primim platu obično nije na akciji, a sada kada jeste – ja ne mogu da je kupim”.
Da je akcija “Najbolja cena” promotivna kampanja, kaže za “Vreme” ekonomista Saša Đogović i dodaje da je ona ograničenog veka trajanja, ali da svakako služi kao jedna vrsta osveživača kućnom budžetu prosečnog domaćinstva.
“To nisu mere sistemskog karaktera koje dugoročno oživljavaju i poboljšavaju životni standard stanovništva nego imaju ‘andol efekat’ u kratkom vremenskom intervalu”, navodi Đogović. Dodaje da je ova promo kampanja dobra za trgovce, ali da svakako, kada u ovim situacijama učestvuju i nosioci ekonomske vlasti, onda je to deo same političke kampanje.
(NE)USPELI POKUŠAJ
Kilogram pirinča 315,22 dinara; 22 kilograma belog hleba 2.534,61 dinara; 4,50 kilograma pšeničnog brašna 314,12 dinara, 200 grama limuna 35,81 dinar i pet kilograma jabuka za 527,47 dinara. Dalje, za 400 grama junećeg mesa bez kostiju 465,71 dinar, 500 grama oslića za 268,92 dinara i sardine u ulju 125 grama za 194,91 dinar. Za obrazovanje predviđeno je 136,83 dinara.
Ovo nije nedeljni katalog za neki market već samo deo stvari koje čine minimalnu potrošačku korpu koja bi trebalo da bude dovoljna za tročlano domaćinstvo za mesec dana. Inače, podaci se odnose na maj ove godine kada je potrošačka korpa iznosila 53.517,55 dinara.
Još 2022. godine Komitet Ujedinjenih nacija je u preporukama za ekonomska, socijalna i kulturna prava za Republiku Srbiju napisao da je zabrinut zbog neadekvatnog iznosa minimalne zarade koja je niža od iznosa minimalne potrošačke korpe. Preporuka je bila da se poveća minimalna plata, te redovno prilagođava troškovima života kako bi se obezbedio pristojan život za radnike i njihove porodice.
I uistinu, ono što i sama vlast ističe, a sa time su se usaglasili i sindikati, jeste da je ove godine postignuto izjednačavanje minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom. Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) postignut je dogovor o tome da minimalna zarada za 2025. godinu iznosi 53.592 dinara, što je povećanje za 13,7 odsto u odnosu na ovu godinu. Cena minimalne korpe je 53.517,55 dinara, ali za maj 2024. godine, a novu cenu minimalne zarade radnici će primiti tek u februaru 2025. godine.
Predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo Mario Reljanović kaže za “Vreme” da je poređenje minimalne zarade sa minimalnom potršačkom korpom surovo jer ovakva korpa ne pokriva ni minimum za dostojanstven život nego pokazuje ono što troši najsiromašniji deo stanovnika u Srbiji.
“Da smo stigli do toga da je minimalna zarada oko 60.000 dinara, rekao bih da su sindikati uspeli nešto da urade, da je povećanje značajno i da prvi put oni koji primaju minimalnu zaradu mogu da osete neko značajno poboljšanje. Sa 53.000, mislim, neće biti nikakvih značajnih promena”, ukazuje Reljanović.
Sa druge strane, Đogović misli da je dobar iskorak taj što minimalna cena zarade pokriva minimalnu potrošačku korpu iako neće dovesti do nekog kvantnog skoka u kvalitetu životnog standarda stanovništva. Đogović dodaje da će zbog akcije “Najbolja cena” korpa tokom septembra i oktobra biti niža jer su to upravo oni artikli koji čine korpu i ne veruje da će biti drastičnih promena u ceni korpe dalje.
“Moguća su pomeranja u toku sledeće godine, jer je to nešto na šta se može svakako računati. Mi ne možemo da znamo kakva će biti minimalna potrošačka korpa u januaru da bismo sada mogli da odrediti minimalnu cenu rada”, navodi Đogović.
Dodaje da su najbolje mere za jačanje životnog standarda stanovništva – povećana privredna dinamika, rast bruto domaćeg proizvoda, što veći priliv investicija, javno-privatnih partnerstava i to u onim granama koje su propulzivne, koje izbacuju visoku dodatu vrednost kroz inovacije, invoativne tehnologije, zelenu agendu, energetiku. “To su sektori na koje bi trebalo obratiti pažnju u nadolazećem periodu i najbolje mere sistemskog karaktera koje bi na održivim temeljima izbacivale veći životni standard stanovništva”, ukazuje Đogović.
GLEDANJE KROZ PRSTE
Ministar finansija Siniša Mali je rekao da, prema podacima Poreske uprave, 114.000 ljudi prima minimalnu zaradu i da se taj broj iz godine u godinu smanjuje.
Prema Zakonu o radu (član 111), ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade i po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade, poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade. Ovo bi značilo da minimalna zarada ne sme biti i ugovorena zarada, ali u praksi je to drugačije.
Na tu temu, Reljanović objašnjava da u slučaju da poslodavac ne može da isplati ugovorenu zaradu, onda isplaćuje minimalnu, a kada poboljša svoje poslovanje, dužan je da nadoknadi deo između ugovorene i minimalne zarade.
Međutim, objašnjava dalje, kod nas je minimalna cena rada na osnovu koje se obračunava minimalna zarada tako formulisana da ako uvećate minimalnu zaradu za jedan dinar, to više nije minimalna zarada.
“Zato sada imamo novi trend gde se vlast hvali kako mali broj ljudi, njih 114.000 prima minimalnu zaradu”, naglašava Reljanović i navodi kako je problem u tome što jako veliki broj ljudi prima minimalnu zaradu plus neki mali procenat iznad toga.
“Pre nekoliko meseci je bilo da je srednja zarada prešla 100.000 dinara i tada je objavljena relativno detaljna struktura zarade gde smo mogli da vidimo da je skoro jedna trećina radnika imala zaradu od oko 60.000 dinara, što praktično znači da oko 700.000 radnika prima tu zaradu, a to je drastično više od 114.000”, ukazuje Reljanović.
Na pitanje koliko inspektori rada kontrolišu poslodavce o sprovođenju ovog dela zakona, Reljanović kaće da koliko on zna, inspektori rada nemaju ništa protiv toga da poslodavac uvede minimalnu zaradu i da on ne zna ni za jedan slučaj da je neki poslodavac sankcionisan zbog toga što je ugovorom o radu predvideo minimalnu zaradu.
PLATA ZA ŽIVOT
Nakon što je u okviru Socijalno-ekonomskog saveta postignut dogovor o visini minimalne cene rada za 2025. godinu, organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život obratile su se javnosti, ali i svim akterima koji učestvuju u radu SES-a: Vladi Republike Srbije, Uniji poslodavaca Srbije i reprezentativnim sindikatima.
“Konsenzus je postignut oko izjednačavanja minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe. Ovde moramo napomenuti da je dogovorena minimalna cena rada za 2025. godinu, a da mi trenutno znamo samo nivo minimalne potrošačke korpe za maj 2024. godine. Već danas je ona veća nego što je bila pre tri meseca, a narednih meseci će nastaviti da raste, tako da ni 2025. godine minimalna zarada, u stvari, neće biti u visini minimalne potrošačke korpe”, naveli su oni u saopštenju.
Pišu i da prema poslednjim podacima, plata potrebna za život iznosi 144.457 dinara.
Međutim, trećina radnika i radnica u Srbiji, oko 640.000 njih, zarađuje platu koja je manja od 60.000 dinara. Polovina zarađuje manje od 74.000, a platu veću od 140.000 dinara ima tek 13 odsto zaposlenih, pišu u saopštenju.
Među potpisnicima Deklaracije su Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Fondacija Centar za demokratiju, Centar za održivi razvoj Srbije i drugi.
Reljanović pita: “Zašto mi pričamo o 53.000 dinara kada je to trećina onoga što je potrebno za normalan život jer kada pogledamo realne troškove života i neki minimum koji je potreban za preživljavanje, on je daleko od minimalne zarade”.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
