Svađaju se ministar za infrastrukturu i energetiku Republike Srbije Goran Vesić i Republički geodetski zavod (RGZ). Ministar na svom nalogu na društvenoj mreži Iks obaveštava da je obrazovana radna grupa za sprovođenje nadzora nad radom Katastra i poziva građanke i građane koji imaju primedbe na postupanje ili na nepoštovanje rokova pred Republičkim geodetskim zavodom da informacije sa dokazima dostave na imejl adresu ministarstva.
“Verujem da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na ovaj način pomoći Republičkom geodetskom zavodu da bolje sagleda probleme i eventualne propuste u radu jer to nije moguće dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom posle 13 sati, kada su odlučili da, posle pritiska javnosti, primaju građanke i građane”, napisao je Vesić.
RGZ je odmah odgovorio spiskom zakonskih obaveza za koje tvrde da ih ministar Vesić nije ispunio. I sindikati su mu pisali – Sindikat zaposlenih ASNS RGZ, “Nezavisnost” RGZ i Savez geodeta Srbije sa molbom da budu deo komisije kao aktivni svedoci svih dešavanja u ovoj instituciji poslednjih 15 godina.
(NE)JEDNAKI USLOVI ZA RADNIKE?
“Imali smo kolegu sa više od 30 godina radnog staža koji je bio ucenjen da mora da istupi iz sindikata i prebacili su ga 60 kilometara u drugi grad da radi, gde ne postoji autobuska linija između radnog mesta i mesta gde on živi. Kad on tamo ode svojim autom, potroši mnogo više novca nego što bi platio autobusku kartu, a oni mu plaćaju prevoz samo u visini autobuske karte”, priča za “Vreme” Nebojša Pejčinović, sekretar Sindikata “Nezavisnost” RGZ.
Sa druge strane, nastavlja naš sagovornik, iz tog mesta dokle putuje kolega, drugi radnik polazi i putuje do mesta gde njegov pomenuti kolega živi, pa se tako pravi dodatni trošak. Razlika je u tome, objašnjava naš sagovornik, što je drugi radnik dobio službeni auto, a njegov ucenjeni kolega koristi svoj, “tako da su ti oblici torture nešto što je necivilizacijsko”.
Pejčinović ukazuje da je RGZ zaposlio skoro 1000 novih ljudi, ali da je kroz sistematizaciju direktor RGZ-a ukidao radna mesta gde treba da rade isključivo geodete ili pravnici i onda je definisao tako da mogu da rade zaposleni koji imaju obrazovanje društveno-tehničkih nauka, bez nekog posebnog iskustva u katastru nepokretnosti, koji je specifičan jer to nije klasičan administrativan posao.
Pored ova tri sindikata, u RGZ-u postoji i “Geosindikat”, za koji se pisalo u medijima da ima veze sa rukovodstvom ove institucije.
“Kada su svih ovih 1000 koje sam pomenuo bili zaposleni, pre nego što im istekne šest meseci probnog rada rukovodstvo im donese pristupnicu za ‘Geosindikat’”, naglašava Pejčinović.
Naš sagovornik posebno ukazuje da je ovaj broj novozaposlenih ljudi trebalo da budu podsticaj da se predmeti brže rešavaju i da efikasnost raste, a dovelo je do stagnacije i pada efikasnosti u radu.
BROJ NEREŠENIH SLUČAJEVA
Nakon okršaja sa ministrom i formirane radne grupe, Republički geodetski zavod 20. septembra objavljuje da ostvaruje izvanrednu efikasnost u komunikaciji sa građanima putem aplikacije ePrimedbe.
“U periodu od 1. januara 2023. do 28. avgusta 2024. godine, stiglo je 189.741 pitanje građana Info centru RGZ-a, od kojih je odgovoreno na 189.387 u roku od samo dva dana, što predstavlja čak 99,81 posto uspešnosti!”, naveli su u saopštenju.
I dodali su da aplikacija ePrimedbe omogućava građanima direktnu komunikaciju sa RGZ-om bez potrebe za odlaskom na šaltere; tako se navodno ubrzava obrada zahteva, smanjuje birokratska procedura, olakšava pristup informacijama i povećava poverenje u rad javnih institucija.
Na podatak da je RGZ ostvario “vanserijski uspeh” odgovorivši na oko 190 hiljada zahteva stranaka, Pejčinović upozorava da se tu pre svega radi o nezadovoljnim strankama.
“Ako se javilo 190.000 ljudi, ali nije jer se većina ljudi javlja po nekoliko puta kako bi ostvarili neko svoje pravo, tu se radi o pritužbama, ne radi se o pohvalama da bi se time sad bilo ko hvalio kao nekim rezultatom”, kaže Pejčinović. I dodaje da procenat pozitivnih odgovora koji su dati na te primedbe nije skoro 100 posto, već je daleko ispod polovine.
Kada je reč o nerešenim predmetima, Pejčinović podseća na izjavu direktora da je još 2016. godine u RGZ bilo 160.000 nerešenih zahteva.
“U oktobru 2020. tadašnja ministarka građevine Zorana Mihajlović rekla je da ima 720.000, a onda je to u jednom trenutku sa ovim drugostepenim naraslo na više od 800.000 predmeta. Danas postoji podatak da je bilo do pre pet, šest meseci 450.000 i da je taj broj pao ispod 400.000 predmeta”, ukazuje Pejčinović. Dodaje da je realna situacija dosta složena, te da ne znaju dinamiku kojom će se zaostali predemti rešiti.
“Ako to bude kao što su rekli ovih dana 50.000 rešenih zahteva na godišnjem nivou, onda vama treba za ono što stoji tamo u RGZ-u nekih sedam do osam godina da bude rešeno, a to je neprihvatljivo”, naglašava Pejčinović.
KATASTAR JE “ŽIVA MATERIJA”
Pejčinović kaže da se komunikacija rukovodstva i zaposlenih poslednjih nekoliko godina svela na sedmične sastanke putem Zum platforme.
“To je tako koncipirano da oni koji to prate ne mogu ni da se obrate onome ko je sa druge strane jer najveći deo ljudi nema mikrofone na svojim računarima”, ukazuje naš sagovornik. Dalje navodi i situaciju da su se neki procesi koji su uvođeni poslednje dve, tri godine takođe odigravali putem kompjutera.
“Ljudi nisu prolazili adekvatne obuke na terenu već je to bilo putem video uputstava. Onda dođete do toga da ljudi gledaju video-uputstva, a da na računaru nemaju zvučnik”, naglašava Pejčinović. I zaključuje: “Katastar je živa materija, stvari se menjaju, površine parcela, vrednost zemljišta i to ne može da trpi takav zastoj u radu”.
Brze izmene – velike posledice
Pre gotovo godinu dana usvojene su izmene i dopune Zakona o državnom premeru i Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti koje su prema tadašnjim ocenama triju sindikalnih organizacija (Sindikat Nezavisnost, Sindikat zaposlenih i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata u RGZ-u) služile da prikriju dosadašnje propuste u radu RGZ-a.
Prema njihovim rečima tada, novi propisi su u suprotnosti sa Ustavom, Zakonom o državnoj upravi i Zakonom o upravnom postupku, njima se vrata katastra “zatvaraju za građane Srbije”, a sav rad ubuduće sprovodi “putem e-šaltera koji je višestruko skuplji i nije dostupan značajnom broju građana”, pisala je Nova ekonomija.
Pejčinović kaže da su izmene zakona donete u jednoj netransparentnoj atmosferi: “To je bilo na poslednjoj sednici prethodnog saveza parlamenta gde je bilo 60 i nesto tačaka na dnevnom redu i na to niko nije obratio pažnju”.
Dodaje da je u ovih godinu dana od kako je onemogućen ulazak stranaka u pogledu podnošenja zahteva predaje na šalterima, to jedno neprirodno stanje jer se RGZ tretira kao organ državne uprave iako se u njemu još uvek po zakonu sprovodi upravni postupak.
“Veoma često predmete koji su stizali od advokatskih kancelarija i javnih beležnika bivaju odbijeni, a referenti opet nemaju mogućnosti da u komunikaciji sa strankama zatraže dodatna pojašnjenja odnosno neku dokumentaciju koja bi mogla da omogući da taj upis bude ispravan odnosno pozitivno rešen”, objašnjava Pejčinović.
I ukazuje da posledicu svega toga plaćaju građani i u jednom delu zaposleni u katastru koji su prinuđeni da rade po nekim posebnim procedurama za koje ne postoje jasne instrukcije tako da nije retko da se u jednoj službi pitanje za katastar rešava na jedan način, a da se u nekoj drugoj, recimo, tamo gde postoje iskusniji kadrovi – isto pitanje reši na neki drugi način.
