Ko tu koga namešta

Ako se u srpskoj javnosti nije preterano analizirao najveći poraz fudbalera Crvene zvezde početkom oktobra 2018. godine na stadionu Park prinčeva u Parizu kada je domaćin Pari Sen Žermen pregazio srpskog šampiona, onda je vest da je ta utakmica možda bila nameštena postala vrlo brzo broj jedan od trenutka kada ju je u petak, 12. oktobra, objavio „ugledni“ „Ekip“ – najčuvenije evropske sportske novine. Navodno, piše pariski list, neko je od funkcionera Zvezde u danima pred utakmicu pokušao da uplatom od pet miliona evra zaradi milione kladeći se na Zvezdin poraz od pet i više golova razlike.

Zvezda je izgubila rezultatom 6:1, a oni koji su gledali utakmicu mogli su da kažu da je srpski prvak dobro prošao i da je razlika mogla da bude i veća. Pored toga, PSŽ je tim velikih zvezda, sa možda najvećim budžetom u svetu i niko se ne iznenadi kada protivniku da 5 i više golova po utakmici, bilo u francuskom prvenstvu bilo u Ligi šampiona. Međutim, ovaj put nije bilo tako. Neko se, navodno, video i sa jednim od vlasnika pariskog kluba, sa multimilionerom iz Katara, sa kojim je valjda dogovoreno nameštanje utakmice. Prvobitno je bilo javljeno, mada do toga na kraju nije došlo, da je već bio razrađen scenario gde i kada bi taj novac po dobijanju opklade trebalo da bude podignut.

fotografije: ap

Javnost je to razumela ovako: „Ekip“ tvrdi da je dobio dojavu iz izvora bliskog predsedniku UEFA Čefurinu da je neko iz Zvezde pokušao da uradi opisano, ali da je valjda shema provaljena, pa do realizacije „uplate“ nije došlo. Još se „saznalo“ da je UEFA to saznala od nekoga iz Srbije, što je bio dobar povod da tabloidi krenu izokola da nagađaju ko bi to mogao da bude, a iz FK Crvena zvezda da posle oštrog demantija najave i tužbu protiv pariskih novina, zbog čega je u Pariz otputovao Stefan Pantović, „prvi operativac kluba“.

Cela ova priča dobila je dodatno na značaju jer se preklopila sa akcijom „Čiste ruke“ u kojoj je belgijska policija pohapsila veliki broj učesnika u pranju novca preko transfera fudbalera u ovu državu Evropske unije. Ruka zakona je odnela, privremeno, i srpskog menadžera Dejana Veljkovića, za koga se tvrdi da je „upravljao“ polovinom klubova u Belgiji.

Pored toga, na dojavu kolega iz Belgije, srpska policija je ispraznila račune i sefove Veljkovića i njegovog partnera Uroša Jankovića, te zaplenila njihove stanove i lokale u Beogradu i Nišu. Tužilaštvo za organizovani kriminal je saopštilo da je zaplenjeno više od 1,2 miliona evra u kešu sa računa ove dvojice i da je stavljena zabrana na korišćenje na sedam ekskluzivnih stanova i lokala.

Inače, srpske menadžere iz istrage belgijske policije beogradska štampa odmah je povezala sa Matejom Kežmanom, nekadašnjim fudbalerom Partizana, srpske reprezentacije i brojnih evropskih klubova, kao i njegovim klijentom Sergejom Milinkovićem Savićem, igračem rimskog Lacija i srpske reprezentacije.

KOGA SMO SVE IMALI: Kada pogledamo aktere umešane u ove dve afere, izgleda kao da se sada na međunarodni nivo izdigla tema kojom su se dugo godina javno bavili samo neki mediji i, na mahove, srpsko pravosuđe. Naime, nameštanje utakmica i pranje novca od preprodaje igrača zvuče kao normalna stvar kada se govori o srpskom fudbalu, a detalji koji prate i jedan i drugi slučaj ilustruju ono za šta ovde često nije bilo dovoljno kredibilnih potvrda i dokaza da bi se govorilo javno.

Da li je priča koju je objavio pariski sporski list takva? Mada predstavnici UEFA nisu hteli da daju nikakav specifičan komentar u vezi sa tim, francusko tužilaštvo je ipak potvrdilo da sprovodi istragu. Novinar „Vremena“ je pokušao da od kolega iz Pariza sazna ko je bio izvor za ovu priču, ali su oni, razumljivo ­odbili da to saopšte, ograđujući se da možda sve što je napisano nije tačno. Njima su, novinarima „Ekipa“, iz evropske agencije koja prati uplate na kladionicama rekli da nije bilo za tu utakmicu nikakvih sumnjivih uplata, odnosno, da za sada nema dokaza da je neko uzeo tih pretpostavljenih 5 miliona evra i uradio ono što se radi u političkim kampanjama u Srbiji: razdelio novac na nekoliko hiljada ljudi ili virtuelnih naloga na internetu i uplatio identičnu sumu na tiket na kome je trebalo da piše da će Zvezda izgubiti sa bar 5 golova razlike.

Na internetu se ubrzo pojavio blog na kome se za celu ujdurmu okrivljuje Ivica Tončev, funkcioner Socijalističke partije Srbije, predsednik fudbalskog kluba Radnički iz Niša i državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova, ali je taj tekst brzo uklonjen. On je tu bio imenovan kao čovek koji se sastaje sa vlasnikom kompanije koja poseduje francuski klub, i zaista, u oktobru 2017. godine bila je jedna fotografija na srpskim portalima na kojima je Tončev sa Naserom Al-Kelaifijem.

Tončev za „Vreme“ kaže da se slučajno slikao sa Naserom Al-Kelaifijem kada je svog sina vodio na utakmicu PSŽ–Nica u oktobru 2017, da ga ne poznaje, da nikakvog kontakta sa njim nije imao i da, razume se, on nema nikakve veze sa ovim slučajem „nameštanja“ utakmice.

„Mogu da zamislim šta bi mi tek radili da sam bio na utakmici PSŽ–Zvezda“, kaže Tončev za „Vreme“.

Iz fudbalskog kluba Crvena zvezda takođe su demantovali da su imali bilo kakve kontakte sa ljudima iz PSŽ van onoga što je zahtevao protokol, ali su i rekli da „sve ovo“ izgleda kao nameštaljka nekog iz Srbije kome se ne dopadaju uspesi i stabilizacija kluba u poslednje dve sezone.

Na drugom kraju Topčiderskog brda u Beogradu, oglasilo se i FK Partizan preventivnim saopštenjem u kome se kaže da oni nemaju nikakve veze sa tim slučajem i ukazali na „spinovanje“ o domaćem izdajniku umesto da se piše ko je to iz Zvezde pokušao da namesti utakmicu i zaradi basnoslovnu sumu novca.

Kako već priliči, povodom „slučaja“ oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na nekom drugom događaju govorio i o „Ekipovoj“ priči. Po njegovim rečima, to se nije dogodilo, on ne veruje da je priča tačna, veruje da su „to trikovi“, ali obećava da će srpska policija, ukoliko bude bilo potrebno, sarađivati sa Interpolom i, ako treba, uraditi sve po zakonu. U zbiru, ni Vučić ne veruje da bi neko tako nešto pokušao, ali ako budu Francuzi tražili da se ispita – mi ćemo da ispitamo.

ZAŠTO BI TO NEKO RADIO I KO ĆUTI: Od trenutka kada smo načuli da je Zvezda možda smišljeno izgubila onako kako je izgubila od daleko boljeg PSŽ-a, više se govorilo o tome šta se dešavalo na tribinama nego o tome kako je igrao tim koji će biti upamćen po tome da je prvi put uveo klub u najelitnije takmičenje, ali i upisao najveći poraz u njegovoj istoriji. Analize su govorile o nadmoći i bogatstvu francuskog tima, o tome da ima najbolji napad na svetu i da Zvezda nije ništa više mogla da učini. Pojednostavljeno: očekivao se poraz, možda ne toliki ali izgleda, prema onome što se dešavalo na terenu, da je i 6:1 dobar rezultat jer su Parižani mogli da daju i više golova.

Ipak, prema onome što je do sada priča iz „Ekipa“ pokrenula, može da se pomisli da je taj očekivani debakl mogao da bude dobro iskorišćen i naplaćen: ako bismo poverovali u priču, neko je iz Zvezde (prema svemu, to može da bude samo direktor kluba Zvezdan Terzić) spakovao novac u torbu, otišao do predsednika Pari Sen Žermena i ugovorio aranžman: naši se neće mnogo braniti, vi ćete da nas napunite, a ja ću novac da odnesem „bukmejkeru“ koji će da ga rasporedi na kladionicama tako da se „ne provali“, a posle ćemo da podelimo zaradu. Kvota na Zvezdin poraz od 5 golova razlike bila je preko 6, što znači da bi na uloženi evro neko dobio više od 6 evra. Pored toga, vlasnik iz Katara je sam po sebi problematičan: prošle godine je protiv njega bila vođena istraga zbog koruptivnih radnji prilikom izbora Katara za domaćina Svetskog kupa, a Pari Sen Žermen je u poslednjih nekoliko godina toliko često demolirao svoje protivnike sa 5 i više razlike da niko ne bi pomislio da je to namešteno…

Dakle, imamo čoveka iz srpskog fudbala koji je sinonim za korupciju, imamo francuski klub koji drže arapski milioneri skloni korupciji i imamo ogromnu razliku u klasi dva tima: ovako razumevanje stvarnosti lako može da nas navede da poverujemo u ono što je „Ekip“ sa rezervom objavio, a što trenutno istražuje francusko tužilaštvo. Veliko finale svega toga videlo bi se u ogromnoj zaradi za Zvezdu, odnosno tog funkcionera i ostale iz kluba koji bi u zaveru bili uključeni, a čoveku iz Katara takođe bi neki milion dobro došao s obzirom na sumanuta ulaganja u klub koji uprkos tome ne može da osvoji Ligu šampiona i da prema finansijskim pokazateljima, po zaradi, sustigne jedan Mančester junajted ili Real Madrid… Međutim, sve je, navodno, sprečeno delovanjem tog nekog informera iz Srbije, nekoga ko je imao informaciju da se sprema ova „zavera“ i ko je onda to dojavio baš UEFA, valjda ne verujući srpskom pravosudnom sistemu.

Tabloidi se danima bave tom temom, ko je „drukao“, ko je izdao, ko je taj koji je prijavljivao nešto u UEFA što nikome nikada nije ni palo na pamet, jer, sa druge strane, ne mogu da otkriju ko bi iz Zvezde i da li bi zaista na taj način probao da naplati rezultatsku bruku u Parizu. O svemu su govorili svi, izjasnio se svako ko se javio na telefon ovih dana, samo je izostala reakcija „matičnog“ saveza: iz Fudbalskog saveza Srbije ni glasa povodom ovog slučaja, kao ni povodom slučaja iz Belgije.

U pisanoj poruci, predsednik saveza Slaviša Kokeza rekao je da je sada usredsređen na dešavanja u vezi sa reprezentacijom i da ga jedino interesuje nastup nacionalnog tima u Ligi nacija.

FUDBAL NA KLACKALICI: Dok se sve ovo dešavalo, što u Belgiji, što u Francuskoj, što u Srbiji, srpska je reprezentacija igrala treće i četvrto kolo u okviru Lige nacija: pobedila je Crnu Goru u Podgorici i igrala nerešeno sa Rumunijom u Bukureštu.

Srbija je prva u grupi u kojoj je još i Litvanija i ima velike šanse da bude prva na kraju takmičenja, što će joj značiti i kada krenu kvalifikacije za prvenstvo Evrope na proleće 2019. godine i biće premeštena u viši rang za narednu turu Lige nacija.

Igrač čije se ime pominje u aferi „Čiste ruke“ u Belgiji je Sergej Milinković Savić, koji je bio jedan od razloga zbog koga je smenjen prošle godine selektor Slavoljub Muslin. On, inače, nije počinjao utakmice i nije pokazao ni deo talenta o kome su mesecima pisali beogradski tabloidi i neki sportski portali. Biće da su do Milinkovića Savića dok se kao trudio da se fokusira na utakmice, dolazile vesti o tome da su njegovi menadžeri, koji su poslednjih godinu dana filovali tabloide pričama o tome da vredi više od 100 miliona evra i da ga traži ceo svet i slično – ili pohapšeni ili pod istragom, a za Mateju Kežmana se i ne zna gde je.

Sada se govori o tome da bi i on trebalo da bude saslušan, a neki raniji slučajevi – na primer, kada je vođen postupak protiv Zvezdana Terzića – pokazuju da igrači možda i ne znaju do kraja na koji način završe u nekom klubu, niti znaju sve elemente aranžmana između dva ili tri kluba. Takođe, srpsko pravosuđe se pokazalo nesposobnim da takve optužbe reši do kraja: jedna garnitura je spektakularno hapsila Džajića i jurila Terzića, a druga politička garnitura je sve to zanemarila.

Novac koji je u igri često je toliko veliki da mladić od 18 godina koji raste u Srbiji mora da bude presrećan što se odjednom našao u situaciji da jednim potpisom omogući sebi i svojoj familiji lagodan život i večiti provod po srpskim splavovima sa glavom između sisa starleta iz rijaliti programa. A šta rade čike zaista, ko je kome dao novac, koliko igrač zaista vredi i da li je njegov ugovor koji je potpisao zaista to ili je njegovom matičnom klubu prebačeno mnogo više novca nego što on vredi da bi se taj novac oprao u Srbiji i potom vratio onim čikama u Evropi… Ko može o tome da razmišlja!?

Za to vreme iz susedne Albanije stiže vest: od janura 2019. godine u ovoj balkanskoj državi biće ukinute „sportske“ kladionice. Možda zbog toga što je njihov klub Skenderbej, šampion u fudbalu, ove godine kažnjen desetogodišnjom suspenzijom iz svih UEFA takmičenja zbog nameštanja utakmica.