Ko su braća Rodić

Taman je priča o političkim preprekama za uzajamno preuzimanje srpske Delte i slovenačkog Merkatora počela da gubi živost, a u Ljubljani je (15. aprila) objavljeno da je domicilna, vodeća balkanska trgovačka kuća potpisala Pismo o namerama i Protokol o strateškom udruživanju sa novosadskom trgovačkom kompanijom Rodić MB d.o.o. Tako je ovaj nedovršeni posao pao usred velike međudržavne afere, pa su se odmah pokrenule mnogobrojne spekualcije o tome kako je, navodno, Merkator nadigrao Deltu, te na pretnju da će mu srpski veliki trgovac značajno ući u vlasništvo pronašao kontraudarac preko Rodića, koji, prema ne sasvim pouzdanim procenama, kontrolišu preko 15 odsto ukupne maloprodaje u Srbiji i u vrhu su među domaćim isporučiocima piva.

Raznovrsna nagađanja o novom poslu u Ljubljani olakšava okolnost da i vlasnici Rodića MB, braća Milan i Bogdan, poput vlasnika Delte, izbegavaju susrete sa novinarima. No činjenica da u srpskom javnom prostoru ima mnogo njihovih prezimenjaka – doneće im i ovoga puta, kao i dosad, mnogo tekućih problema i izazvaće dosta zabuna. Evo, jedini slovenački privredni list „Finance“ već je (utorak 18. april) upao u internet zamku, jer je njihov saradnik, ukucavši u pretragu na računaru ime Milana Rodića, dobio seriju podataka o nekadašnjem visokom funkcioneru JUL-a, bliskom saradniku Mirjane Marković i famoznom generalnom direktoru Srbijašuma, pa od svega toga sačinio i objavio horor priču za slovenačko javno mnjenje – a zapravo je reč o čoveku koji nema nikakve veze sa Milanom Rodićem iz Vojvodine. U Novom Sadu se može čuti i anegdota kako ovdašnji Rodići dobijaju na stotine pogrdnih SMS-a posle svakog nastupa u javnosti Raje Rodića, čuvenog vlasnika „Kurira“ i „Glasa Javnosti“ (i koječega drugog) – mada i sami nemaju lepo mišljenje o svom prezimenjaku, s kojim, takođe, nemaju nikakve veze. Zbog toga je ovu priču o najavljenoj razmeni akcija između Merkatora i Rodića MB najbolje započeti sa nekoliko podataka o poslovnom usponu osnivača ove firme, do kojih smo došli indirektno.

Rodići su, dakle, porodica koja se iz Drvara, još posle Prvog svetskog rata, u toku „dobrovoljačke kolonizacije“, naselila u selu Lipar kraj Kule, gde se sve do 1987. godine uglavnom bavila zemljoradnjom. U veliku trgovinu prvi je ušao stric današnjih vlasnika MB kompanije, pokojni Bogdan Rodić, koji je u društvenom sektoru dogurao do predstavnika u Moskvi, a kasnije je sebi osnovao privatnu trgovačku firmu Univerpromet. Verovatno se na njega i na njegove savete oslonio mlađani sinovac Milan Rodić, rođen 1962. godine (Bogdan je mlađi deset godina) – kada je u porodičnoj kući u Kuli (gde se porodica preselila) osnovao trgovačku radnju 1987. godine i kada je uskoro razgranao posao – ali je taj odnos kasnije bio više porodični, nego poslovan (Univerpromet nije prodavao MB pivo?).

Kada je Milan Rodić stigao do desetak malih prodavnica u lancu, on je utemeljio i veletrgovačke i transportne poslove, prvo za sebe, a kasnije i za druge male trgovine, a onda je, redom, počeo da preuzima i deo dobavljačke proizvodnje (na primer, osnovao je klanicu Stork ines, kupio Aromu u Futogu, izgradio staklenike u Bačkom Petrovcu itd.). Kako je posao dobro išao, Milan je krenuo u ekspresnu ekspanziju, gradeći prvo supermarkete, pa onda i megamarkete. U veliki biznis probio se zapravo onda kada je 1999. godine pustio u promet megamarket u Beogradu (kod Kvantaške pijace) – a zatim su izgrađeni, u poslednje dve godine, doista moderni, evropski megamarketi u Novom Sadu (16.500 kvadratnih metara) i u Subotici (12.500 kvadrata). Braća su podelila posao, stariji Milan vodi investicije, a mlađi Bogdan finansije.

Poseban investicioni napor i ogroman skok u proizvođačkoj ponudi usledio je nakon izgradnje velike i savremene pivare (u okviru megamarketa u Novom Sadu). Navodno su prvo hteli da izgrade mali kapacitet za ekskluzivno pivo za svoje prodavnice, a onda su tokom gradnje sa plana od 50.000 hektolitara godišnje, u dva koraka „preprojektovanja“ prvo (2004. godine) izgradili pogon za proizvodnju 1,2 miliona hektolitara piva godišnje. Kada su videli da ne mogu da zadovolje tražnju, „dodali“ su opremu za godišnju teorijsku proizvodnju od čak 5,5 miliona hektolitara piva i tako doista postali potencijalni regionalni gigant u ovoj branši. Pisac ovih redova video je tu pivaru i može da posvedoči da se radi o supermodernoj kompjuterizovanoj pivari kakve, kako kažu, gotovo da danas i nema u Evropi. U stvari, najveći deo ove pivare izgrađen je zahvaljujući lizing aranžmanu sa nemačkim proizvođačima opreme Kronesom i Štajnekerom, a pivo se pravi od uvoznih sirovina i po recepturi minhenskog Demensa. Posao su pokrile, uglavnom, Hipo Alpe-Adrija i Rajfajzen banke i njihove lizing kuće.

Eto tako je stvorena Rodić co d.o.o. – koja za ovu godinu planira bruto promet od 370 miliona evra, zapošljava oko 4500 ljudi, ima oko 50 objekata širom Srbije i oko 5500 dobavljača, prodaje oko 40.000 artikala, izvozi u 14 zemalja i, što je uvek najvažnije, snabdeva 16.500 firmi-kupaca. Ovo poslednje, sigurno je za slovenački Merkator bila najvažnija informacija za odluku da se krene u „udruživanje“ sa Rodićima, koje će se u bitnim detaljima, verovatno, precizirati u roku ne kraćem od pet meseci.

U slovenačkoj štampi je, međutim, već lansirana teza da će Rodići, kao stopostotni vlasnici svoje firme, za celu njenu vrednost dobiti paket akcija Merkatora, ali, prema izvorima „Vremena“, to još nije utanačeno. U stvari, kako smo čuli iz izvora koji želi da ostane anoniman, Rodić MB co d.o.o. će se, prvo, ovih dana, reorganizovati u holding kompaniju sa nizom subjekata u svom sastavu (pivara, maloprodaja, transport, špedicija itd.). Predmet ljubljanskog memoranduma zasad je samo maloprodaja, a eksperti tek sada treba da utvrde njenu usaglašenu vrednost, pa će se tek potom precizirati modus i obim udruživanja, to jest razmene akcija. Paketi akcija sigurno neće biti alikvotni, bar tako kažu bolje upućeni u trgovački biznis.

Kada je reč o interesima koji pokreću ovaj slovenačko-srpski posao, ono što se odmah može uočiti jeste to da je interes MB kompanije da uđe u udruživanje sa uglednim i krupnim partnerom iz Ljubljane mnogostruk. To, pre svega, silno uvećava kreditni kapacitet ove firme, pa će ona moći da realizuje projekat izgradnje novog, ogromnog trgovačkog centra u Beogradu i mnoge druge planove. Naš izvor već iznosi procenu da će udruživanje sa Merkatorom omogućiti Rodićima da povećaju sadašnji promet već u prvoj godini za oko 130 miliona evra i da zaposle još 2000 ljudi. No, možda i značajnije od toga jeste ono što je i beogradsku Deltu motivisalo da se orijentiše na investiranje u Merkator. A to je da se od njega dobije nou hau, to jest trgovačka tehnologija, koja je očigledno superiorna u regionu i da ona Rodićima omogući da vežbaju svoje poslove za Evropsku uniju (ako Srbija jednom dospe u taj klub). Ni interes Merkatora za ovaj aranžman nije beznačajan – jer sa Rodićima će se oni u Srbiji osećati daleko sigurnijim na duži rok, pošto u punom smislu postaju i srpska firma i dobijaju na hiljade firmi-kupaca.

Tu je, takođe, značajan i interes Pivovarne Laško, da posle nekoliko neuspelih pokušaja prodre na tržište Srbije. Naime, kako MB pivara u Novom Sadu može u trenu početi da „vari“ i laško pivo, a kako je Pivovarna Laško znatan suvlasnik Merkatora, pretpostavke da će doći do nekog poslovnog aranžmana i oko piva – deluju logično, ali to, navodno, nije zapisano u onome što je dosad potpisano.

„Strateški sporazum“ između Rodića i Merkatora, hajde i to da na brzinu markiramo, bez obzira na njegov značaj za srpsko-slovenačke privredne odnose, ipak ne bi trebalo shvatiti kao kraj velike priče između Delte i Merkatora. Problemi i planovi ova dva trgovačka džina su takvi da nije ludo prognozirati da će oni uskladiti svoje interese, to jest preku potrebu da opstanu, pa se u tom smislu aranžman između Ljubljane i Novog Sada, o kome smo ovde izneli nekoliko skromnih informacija, ne treba trpati u nekakav „izmišljeni“ međukorporacijski rat, koji se tu i tamo (više u Sloveniji nego u Srbiji) najavljuje i gotovo priželjkuje.