Prošle subote (25. septembar) automobil u kome su bili Milan Veruović, telohranitelj Zorana Đinđića, teško ranjen u atentatu od 12. marta, njegova supruga i policajac koji ga štiti bio je predmet napada. Plava "opel astra" bez registarskih tablica pokušala je da im preseče put; tom prilikom Veruović je video dva lica, vozača i suvozača koji je imao kačket nabijen na oči i automatsku pušku u rukama; taman je krenuo da spušta desni prozor. Veruović je viknuo policajcu, koji je bio za volanom, da beži; ovaj, okretan i pametan momak, smesta je dao gas i došlo je do jurnjave po beogradskim ulicama, uključujući i vožnju po trotoarima
Dva nedavna incidenta – ali i razvoj glavnog pretresa za atentat na premijera Zorana Đinđića – ukazuju da treba što pre doneti zakon o zaštiti svedoka-saradnika, dok ne bude kasno. Kako „Vreme“ saznaje, svedok-saradnik Nenad Šare Škene imao je pred početak svojih svedočenja na glavnim pretresima po predmetima ubistava Zorana Đinđića i Ivana Stambolića posetu bivših kolega i drugara. Posetili su ga na lokaciji gde je pod zaštitom, sa opravdanjem da su službena lica. Tom prilikom došlo je do dužeg razgovora, započetog prijateljski, ali okončanog više nego hladno. Po našim informacijama, posetioci su od Škeneta tražili da revidira svoje iskaze iz dve istrage po pomenutim predmetima. Šare je to odbio, pa je razgovor polako dobio neprijatne, pa i preteće tonove, ali je on ostao pri svome, pa su se bivše kolege i drugari rastali u odnosima više nego hladnim. Nenad Šare Škene ponovio je na glavnim pretresima svoje iskaze iz istrage, dopunjene nekim novim detaljima, što ne podupire sada već očajničke teorije advokata odbrane o „unapred naučenom scenariju“. Svojim ostajanjem pri iskazima iz istrage Škene je izmakao još jednu ciglu iz inače klimave građevine odbrane Milorada Ulemeka Legije i njegovih saučesnika. Razumno gledano, šta mu je bilo preostalo? Četrdeset godina zatvora – ili da ispriča ono što je već očigledno i potkrepljeno ostalim prikupljenim dokazima.
Bilo je na prvi pogled jasno da Škene neće počiniti samoubistvo, pa makar suočen sa pričama o „lojalnosti Jedinici i Komandantu“, „srpstvu vaskolikom“ itd. Šta je, onda, razlog te „prijateljske posete“? Teško je proniknuti u um ljudi koji su spremni da sebi istetoviraju ružu na vratu ne bi li svog „Komandanta“ izvukli iz neprilike u koju se sam i po svojoj odluci bio lakomisleno uvalio i koji se prave da iskreno veruju kako je Vuka Draškovića, Ivana Stambolića i Zorana Đinđića trebalo ubiti.
Isto se odnosi i na uzroke i motive drugog incidenta: prošle subote (25. septembar) automobil u kome su bili Milan Veruović, telohranitelj Zorana Đinđića, teško ranjen u atentatu od 12. marta, njegova supruga i policajac koji ga štiti bio je predmet napada. Plava „opel astra“ bez registarskih tablica pokušala je da im preseče put; tom prilikom Veruović je video dva lica, vozača i suvozača koji je imao kačket nabijen na oči i automatsku pušku u rukama; taman je krenuo da spušta desni prozor. Veruović je viknuo policajcu, koji je bio za volanom, da beži; ovaj, okretan i pametan momak, smesta je dao gas i došlo je do jurnjave po beogradskim ulicama, uključujući i vožnju po trotoarima. Radio-vezom su obavestili policiju, ali su napadači odustali od potere i nestali. Za tim vozilom bila je raspisana potraga čiji rezultati su nam nepoznati; najverovatnije je ukradeno, kako se to već radi.
Zašto bi neko napao Milana Veruovića? Taj čovek, koji je jedva ostao živ posle atentata od 12. marta, ispričao je iskreno u istrazi i na sudu šta je doživeo. Ostaju otvorene razne pretpostavke, ali su one malo verovatne i ne baš logične. Slično je i sa ubistvom Kuje Kriještorca, očevica koji je već dao iskaz u istrazi na okolnost nespornu: sve i da se pojavio pred sudom, to ništa ne bi promenilo; policija veruje da je ubijen iz nekih drugih razloga. Moguće je – teorijski barem – i da je Milan Veruović napadnut iz nekih drugih razloga, nevezanih za ovaj proces, ali to će policija utvrđivati.
Bilo kako bilo, ova tri slučaja – ubistvo Kriještorca, poseta i pretnje Škenetu i napad na Veruovića – trebalo bi da ubrzaju donošenje obećanog zakona o zaštiti svedoka-saradnika, ali i drugih svedoka u slučajevima terorizma i organizovanog kriminala. Uskoro sledi i izručenje Dejana Milenkovića Bagzija iz Grčke, što bi moglo postati problem veoma sličan Škenetovom. Naime, sada je jasno da je sve to sa Bagzijem malo složenije nego što se činilo; ima osnova za sumnju da se tu nešto dogovaralo i planiralo, pa su te planove omeli UBPOK i grčka policija, uhapsivši Bagzija pre nego što se sam prijavio jugoslovenskom konzulatu u Solunu, kako se dogovorio (ako se tako dogovorio, to jest; ko zna kuda je mogao da ode sa tim parama u torbi…).
U našim okolnostima zakon o zaštiti svedoka i drugih učesnika u postupcima protiv organizovanog kriminala biće jednostavnije i doneti i primenjivati nego u drugim državama. Mafija, italijanska i američka, ozbiljna je nevladina organizacija: iza sebe ima preko 500 godina, a gleda u budućnost još 500 godina. Iz te perspektive, osveta svedocima javlja se kao ozbiljna investicija u budućnost i pouka vredna truda i rizika. Ovaj naš šljam niti ima tradiciju niti šansu da je stekne i održi. To znači da opasnost po svedoke naglo opada po donošenju pravosnažnih presuda i razbijanju organizovanih grupa. Naravno da ne opada sasvim: iracionalni motiv bezobzirne osvete uvek ostaje i o tome treba voditi računa. Po prirodi stvari, međutim, sva je šansa da će naše pravosuđe imati mnogo manje ljudi da štiti nego što ih imaju italijansko ili američko. Treba, međutim, imati na umu i da motivacija za iracionalnu i bezobzirnu osvetu nad svedocima uveliko zavisi i od političke atmosfere i preovlađujućeg sistema vrednosti: u društvu sklonom razumevanju, pravdanju i propagiranju „patriotskih“ motiva na koje se vade obični zlikovci i dripci, svedočiti protiv takvog šljama uvek će biti opasno, jer će šljam biti ohrabren.
Mnogo je „ako“ u slučaju Generalštaba, ali bi taj slučaj mogao da prodre do samog dna režima i predsednika Vučića koji se opet igra boga pomilovanja, piše „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
U menjačnicama godinama nije bila veća gužva nego ovog decembra, a jagma za evrima i dalje tinja. Uzrok je neizvesnost povodom posledica do kojih mogu dovesti sankcije Nisu. Dok režim krivi narod i medije za paničenje, razloge navale ljudi na devize treba prvenstveno tražiti u neodgovornim porukama Aleksandra Vučića i guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, javnosti
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
