Osamnaest i po meseci od pojave novog korona virusa u Srbiji i deset meseci otkako na raspolaganju imamo vakcine protiv bolesti koju ovaj virus izaziva, epidemiološka situacija u našoj zemlji je – nikad gora. Uspelo nam je da premašimo sve rekorde u broju dnevno zaraženih, preminulih, hospitalizovanih, kao i onih na respiratorima. Takođe, još jedan rekord koji iz dana u dan obaramo jeste procenat pozitivnih u odnosu na broj testiranih. Više od trećine testiranih na novi korona virus tokom proteklih deset dana bilo je njime zaraženo. Zvaničan broj preminulih ide od 40 do 50, što je u proseku oko 300 ljudi nedeljno. Dakle, u Srbiji od samo jedne bolesti, u periodu od 16. septembra (kada je prešla 30 preminulih dnevno) do 5. oktobra (kada nastaje ovaj tekst), preminulo je 888 ljudi.
Na dan nastanka ovog teksta, posle mesec i po dana pauze, zasedao je krizni štab, na čijem je čelu predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Novih protivepidemijskih mera neće biti, rekla je ona nakon sednice kriznog štaba. Premijerka je bila iznenađujuće iskrena, pa je priznala da se medicinski deo štaba ne slaže sa ovakvom odlukom. Njihov predlog bio je da se mere pooštre. Konkretno, predložili su desetodnevno skraćenje radnog vremena svih objekata do 17 sati popodne, ograničavanje javnih okupljanja na maksimalno pet osoba. Nakon toga, ako dođe do pada broja zaraženih i većeg obuhvata vakcinacijom, bile bi razmotrene kovid propusnice.
Međutim, premijerka Brnabić je na ovo odgovorila da je uloga medicinskog dela štaba da daje savete. Šta je uloga političkog dela nije objasnila, ali očigledno je da im je deo uloge taj da savete stručnog dela tima ne slušaju. Premijerka smatra da pooštravanje mera na deset dana nema nikakvog smisla, jer bi se ljudi za to vreme primirili, a onda bi se opet opustili, pa bismo opet imali skok zaraženih. Ovakva logika baš i ne stoji, jer bi za tih deset dana, bar deo nevakcinisanih prelomio u korist imunizacije, čime bi se koliko-toliko povećao broj vakcinisanih. A taj broj je, makar u premijerkinoj računici, sasvim solidan, iako nije tačan. Ana Brnabić barata brojem od 53 odsto građana Srbije koji su primili bar dve doze vakcine protiv korona virusa. Svaki put kad je pomenula taj broj u obraćanju medijima, premijerka je dodala bi „od punoletnih građana“. Ova računica nema nikakvog smisla jer od početka procesa vakcinacije, donja starosna granica za sve raspoložive vakcine je 16 godina. Od nedavno, moguća je i vakcinacija dece starije od 12 godina. Pravi brojevi, raspoloživi na nekoliko globalnih sajtova koji prate kovid statistiku, kažu da je Srbija sa dve doze vakcine imunizovala oko 43 odsto stanovništva koje može da primi vakcinu. I tu se zaglavila, pa se po broju kompletno vakcinisanih na 100 stanovnika nalazi na samom dnu tabele evropskih zemalja. Da li smo poslednji ili pretposlednji zavisi od dana, a konkurencija nam je Moldavija.
Kad smo već kod statistike, dobar deo (vakcinisane) javnosti uveren je da vlast ne preduzima ništa jer je čeka predizborna godina, a ovih 60 odsto nevakcinisanih čini veliki deo biračkog tela. Znajući ovu vlast, teza nije daleko od pameti. Ono što je sasvim od odvojeno pameti jeste činjenica da izbori slede naredne godine. Jedan čovek je tako odlučio, pa sad zbog te odluke imamo proboj kolektivnog imuniteta, zaražavanje vakcinisanih i rekordnu smrtnost nevakcinisanih.
Da je politički deo štaba, a i vlast kao takva, u suštini digao ruke od ideje da makar i pokuša da kontroliše širenje novog korona virusa, potvrđuje i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u ponedeljak 5. oktobra izjavio da beležimo pad broja zaraženih – u poslednja dva dana. On je rekao da ima „dobru vest“ jer je „preokrenut trend povećanja broja zaraženih“ od korone.
„Konačno smo, čini mi se, ako smem da kažem a da nije preuranjeno, uspeli da preokrenemo trend povećanja broja zaraženih“, rekao je Vučić, prilikom otvaranja tehnološkog NCR kampusa u Beogradu. Prema njegovim rečima, „drugi je dan, drugo jutro da imamo smanjenje broja, a niko to nije primetio zato što ljudi babe i žabe mešaju u našim medijima, nikako da shvate da mora da ide ponedeljak na ponedeljak, a ne na sredu i na utorak“.
Pa da ne bismo mešali babe i žabe u medijima, hajde da razjasnimo zašto ne može da „ide ponedeljak na ponedeljak“: u velikom delu Srbije laboratorije ne rade vikendom, a presek zaraženih se računa od 15 časova jednog do 15 časova narednog dana. Posle nedelje ide ponedeljak, bar je do sad tako uvek bilo, tako da broj zaraženih koji vidimo u ponedeljak dobrim delom obuhvata i nedelju, kada u nekim krajevima naše zemlje – nema testiranja. Svaki novinar u Srbiji koji od prati pandemiju, zna da je nedeljom i ponedeljkom broj zaraženih uvek u padu u odnosu na sedmicu koja im je prethodila. Ovo napominjemo da bismo razdvojili babe i žabe.
Dodajmo još i da je premijerka izlaganje završila konstatacijom da veruje u dijalog sa građanima i da će dijalogom podići broj imunizovanih. Naučna je nepoznanica sledeća: koliko doza dijaloga je potrebno da bi se stvorila antitela?
