Kritička misao, analitičnost, briga o mentalnom zdravlju i štošta drugo spadaju u zdravstveni karton svakog društva. Kakav je značaj društveno-humanističkih nauka, a kakve posledice može ostaviti njihovo zapostavljanje
Čemu služe društveno-humanističke nauke? Recimo, u Japanu je vlada još 2015. godine zahtevala da univerziteti preduzmu “aktivne korake da ukinu odseke društvenih i humanističkih nauka ili da ih pretvore u oblasti koje bolje zadovoljavaju potrebe društva”.
Banalno razmišljanje, filozofija je hobi, pravnici se školuju da budu političari, jezici se mogu savladati u privatnim školicama – samo su neki od stereotipa i predrasuda u vezi sa izučavanjem i značajem društveno-humanističkih nauka.
Psiholog i univerzitetski profesor Žarko Trebješanin kaže za “Vreme” da su stereotipi i predrasude uglavnom u vezi sa time da su društveno-humanističke nauke u manjoj meri nauke nego što su prirodne.
“Dakle, nemaju taj status, a pogotovo neki epistemološki status kao što to imaju prirodne nauke”, kaže Trebješanin.
Mada, dodaje, treba reći da sada mnoge društvene nauke, odnosno makar neke oblasti i te kako koriste eksperimente koji du najegzaktniji metod istraživanja, pogotovo u psihologiji – od onih vezanih za pamćenje i učenje do nekih izvrsnih eksperimenata iz socijalne psihologije.
Pa kako onda društvo vidi značaj društvenih nauka?
“U moje vreme kada sam se opredeljivao za fakultet, negde šezdesetih godina prošlog veka , društvene nauke bile su potcenjene”, opisuje Trebjašanin. Kasnije su ipak društvene nauke dobile bolji status i uživale veće interesovanje i tako povratile svoju vrednost koju bi zapravo trebalo da imaju”.
Trebješanin je mišljenja da savremeno društvo počinje sve više da ceni društvene nauke upravo zbog toga što se danas čovek nalazi u mnogim kriznim situacijama – što je društvo u većim problemima, utoliko se brže razvijaju društvene nauke i pokazuju svoje mogućnosti.
“To može jasno da se prati. U 19. veku počinju da se razvijaju društvene, a posebno u 20. veku koji je vek ratova i revolucija”, ukazuje Trebješanin. “Tako su ljudi mogli da vide u kolikoj meri su bitna društvena zbivanja i koliko je važno – čak od egzistencijalnog značaja – za društvo i za čoveka da bolje upozna pojave i zakone u društvu, ljudsku prirodu, njene mogućnosti, čovekove motive i sposobnosti. To je, naravno, doprinelo jednom ekstremno brzom razvoju društvenih i humanističkih nauka u 20. veku. I zato bi društvene nauke trebalo svakako da imaju još više mesta u obrazovnom sistemu”.
UČENJA I UČENJA NEOPHODNO JE VIŠE I ZA MLADE
Da se društvene i humanističke nauke malo vrednuju, smatra Milan Urošević, naučni saradnik Univerziteta u Beogradu sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. On kaže za “Vreme” da se to omalovažavanje vidi na primeru izbacivanja filozofije kao obaveznog predmeta iz programa srednjih stručnih škola: “Đaci i studenti se usmeravaju ka praktičnim veštinama, nečemu što je zamišljeno da donosi direktno zaradu ili da im omogućava da se, pre svega, pozicioniraju na tržištu rada. Ali humanističko obrazovanje je tu da nas oplemeni, nauči da razumemo svet kao takav, društvo u kome živimo, istoriju, kao i to kako smo došli tu gde smo danas”.
Trebješanin ukazuje na probleme u komunikaciji, posebno kod mladih. Navodi da su oni isuviše navikli na digitalne uređaje: “Ta komunikacija kratkim porukama odvija se u nekom virtuelnom svetu i odvlači mlade od neposredne komunikacije. A ako nju nemate, ne možete da naučite mnoge važne društvene veštine poput same veštine komunikacije, razvoja empatije, prepoznavanja i upravljanja svojim i tuđim osećanjima”.
Urošević kaže da društvene nauke imaju izuzetan uticaj pri kreiranju državne, kulturne i svake druge politike. Sve one, uz različite društvene događaje, nalaze se pod uticajem pogleda na svet koji imaju svoj koren u filozofiji. Kao primer, Urošević navodi glavne ideje Karla Marksa koje su imale snažan uticaj na osnivanje socijalističkih republika – od Sovjetskog Saveza do Jugoslavije ili Kube.
“UKIDANJE” VS. ULAGANJE U DRUŠTVENE NAUKE
Kakve posledice ostavlja ukidanje izučavanja društvenih i humanističkih nauka?
Urošević kaže da ukidanje društvenih nauka može biti simptom dubljih problema.
On objašanjava da je u Japanu društvo izuzetno orijentisano na rad i produktivnost – imaju izuzetno dugo radno vreme, rad se vrednuje kroz zarade pa se društveno-humanističke nauke zanemaruju.
“Smatra se da one ne doprinose državi, a to je simptom toga što država koja donosi takvu politiku ne gaji više nikakve vrednodsti osim ekonomske produktivnosti”, objašnjava Milan Urošević. “Ako nešto ne doprinosi rastu BDP-a, to se smatra nevažnim i to možemo da prestanemo da finansiramo. U tom smislu, ukidanje društvenih nauka bi onemogućilo postojanje ljudi koji su u društvu zaposleni da dijagnostikuju njegove probleme i da ga kritikuju. Odnosno – da funkcionišu kao njegova savest. Na primer, imate neki socijalni problem kao što je, recimo, porast nasilja, ili u Japanu, izuzetno nizak prirodni priraštaj. Ako nemate ljude koji to mogu da analiziraju, kako će onda uopšte država moći to da reši”, pita Urošević.
Sa druge strane, nastavlja sagovornik “Vremena”, postoje zemlje koje ipak dosta ulažu u izučavanje društveno-humanističkih nauka: “U Francuskoj je izuzetno živahna intelektualna scena. Kada se nešto desi, vrlo su snažni protesti, a često se dešava da se intelektualci direktno iz sfere društvenih nauka umešaju u proteste. Imate, na primer, određeni pokret koji često nasilno protestuje, ali i i intelektualce koji dođu i žele da uđu u dijalog sa tim pokretom u želji da raščiste željene zahteve, odnosno, utvrde koji se od njih i kako mogu da ispune. Ti intelektualci nemaju nameru da postanu vođe političkih pokreta, već da deluju kao njihova savest – mozak koji pomaže na produktivan način”.
MOTIVACIJA I ZNAČAJ
Na pitanje treba li sistem da motiviše mlade da studiraju društvene nauke, Žarko Trebješanin kaže da ukoliko je nekome zaista stalo do razvoja društva, naravno da treba.
“Nemate razvoj društva bez društvenih nauka”, naglašava Trebješanin. “Razvoj nije samo kolika je stopa BDP-a, već koliko je društvo razvijeno i u kulturnom i obrazovnom smislu. A kada to shvatite i prihvatite, tada ćete svakako preusmeriti sredstva iz budžeta na razvoj nauke i posebno na razvoj društvenih nauka.”
Jedan od primera koji Trebješanin navodi jeste i problem mentalnog zdravlja.
“Ukoliko neko hoće zdrave građane, ljude koji su osvešćeni, znaju gde žive i šta žele i to artikulišu, onda moraju imati ozbiljna saznanja, opštu i visoku kulturu, a posebno političku”, naglašava ovaj sagovornik. “Mi se sada opet nalazimo pred izborima. Kada biste dali jedan test političke kulture da samo proverite koliko ljudi znaju šta uopšte znače izbori, šta se bira, kakve su ingerencije skupštine opštine i tako dalje, rezultati bi bili poražavajući.”
Konačno, kao društvo koje je u nedavnoj prošlosti preživelo ratove, nestašice i veliku ekonomsku krizu, mnogi su se u tome slomili. Najbolji pokazatelj je, kaže Trebješanin, koliko je potrebno imati neka sigurna saznanja i načine da se to prevaziđe: “Mnoge ljudske probleme mi ne možemo rešiti ako ne znamo na osnovu istraživanja – teorijskih i empirijskih – uzroke tih pojava, ako ne znamo kako da dijagnostikujemo različite fenomene, ali i društvene i individualne patologije. Bolje investicije od investicije u obrazovanje nema ako mislimo i želimo da imamo zdravo društvo. Društvo bez nasilja, analitično i kritički nastrojeno. To se uvek vrati višestruko. Čak i ekonomski”.
Pa koliko onda u Srbiji, u društvenoj atmofseri punoj nasilja, izbornih neregularnosti, loših rezultata učenika na PISA testiranju (većina dece je funkcionalno nepismena), smanjene motivacije studenata da odaberu poziv profesora u školama i drugim, sistem zaista brine o zdravlju društva?
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
