Klopka za Volfa

U četvrtak 25. jula Interventna brigada beogradske policije izvela je spektakularnu akciju u centru grada. Oko jedan sat popodne policajci su blokirali i opkolili mercedes i audi na uglu između Balkanske ulice i Narodnog fronta. Putnici iz oba automobila – ukupno petorica – predali su se bez otpora i svi su odmah privedeni zbog nedozvoljenog posedovanja oružja. Za četvoricu je ustanovljeno da pripadaju agenciji za obezbeđenje Tigrovi, dok je peti putnik bio izvesni Vukašin Minić, u nekim krugovima poznat kao Volf, a u drugim kao Vule.

U automobilima i kod putnika nađeno je sledeće: jedan pištolj CZ M70, jedan CZ99, jedan magnum 357, više okvira s municijom raznog kalibra, sprej suzavac i nešto što je u policijskom izveštaju opisano kao „metalna trodelna palica s metalnom oprugom“. Čak dve televizijske ekipe snimile su ovu akciju, ali najviše pažnje pobudili su lik i delo petog putnika, pomenutog Vuleta ili Volfa, čije se ime već nedeljama povlačilo po stranicama večernjih novina i tabloida.

VUK ZOVE ORLA: Vukašin Minić, rođen 1965. u Gostivaru, Makedonija, jugoslovenski državljanin sa stalnim boravištem u Londonu, pojavio se u Beogradu krajem oktobra pretprošle godine, u svojstvu operativca engleske detektivske agencije FIA (Forensic Investigative Associates). Reč je o firmi sa sedištem na Bahamskim ostrvima i ograncima u Americi, Kanadi, Engleskoj i na Kipru, koja vladama i korporacijama nudi širok spektar usluga obaveštajne i kontraobaveštajne prirode uz slogan „Privucite profesionalce na svoju stranu“. Minić je novim vlastima ponudio da im FIA pronađe tajne račune na kojima je bivši predsednik Slobodan Milošević navodno sakrio državne pare u inostranstvu. Minić je razgovarao s raznim vladinim ustanovama, ali je ponudu na kraju prihvatio Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke Jugoslavije, koji se u to vreme intenzivno bavio tim problemom. Iako je Minić svojim izgledom i manirima – kicoški zulufi, bradica, naočare za sunce i obavezna cigareta u ustima – više ličio na nekog ko glumi tajnog agenta nego na ozbiljnog istražitelja, imao je urednu akreditaciju, a u ozbiljnost FIA nije se sumnjalo. Reč je, najzad, o firma koje je specijalizovana za borbu protiv organizovanog kriminala i međunarodnog šverca i kojom rukovode ljudi s impresivnim biografijama u biznisu, policiji i pravosuđu širom zapadnog sveta.

Tako je NBJ u februaru prošle godine sklopila ugovor sa FIA, a pet meseci kasnije stigao je i prvi rezultat istrage, koja se vodila pod kodnim imenom „Dvostruki orao“. U izveštaju od desetak stranica navode se podaci o nekoliko kiparskih računa na ime osoba navodno povezanih s Miloševićem, uz niz primera ko je i kako prenosio novac. Međutim, već na prvi pogled bilo je jasno da od tog posla ima malo vajde: računi iz izveštaja FIA bili su prazni ili ugašeni, dok se za neka imena pokazalo da su nepostojeća. Sem toga, izveštaj je bio pun neodređenih ili neproverivih informacija, na primer da je deo novca sa izvesnog računa „prebačen u jednu grčku banku u Atini“ dok je drugi deo „najverovatnije prebačen u jednu od tri banke u Cirihu“. U NBJ nisu bili ni najmanje impresionirani ovako mršavim rezultatima petomesečne istrage, a bili su još manje impresionirani kada je FIA ponudila da uđu u „fazu dva“ operacije, to jest da naruče novi krug istraživanja, s više detalja, ali za milionsku dolarsku cifru. Platili su skromniju ugovorenu sumu za „fazu jedan“ i otkazali dalju saradnju, čime je Minićev posao sa srpskim vlastima trebalo da se završi.

DVOSTRUKA IGRA: Ispostavilo se, međutim, da je Minić bio na dvostrukom zadatku i da je posao sa NBJ u stvari bio samo pokriće za mnogo unosnije, ali opasnije istraživanje za nekog drugog. Reč je o firmi pod nazivom Džapan tobako inkorporejted (JTI), sa sedištem u Tokiju i Ženevi, koja predstavlja ogranak američkog duvanskog giganta JRR Nabisko, a proizvodi, između ostalog, cigarete marke „vinston“ i „monte karlo“. JTI je preko FIA angažovala Minića da otkrije ko falsifikuje i švercuje njihove cigarete po Balkanu i to je, s obzirom na sume koje se u tom poslu vrte, bio daleko značajniji posao od potrage za neuhvatljivim Miloševićevim milionima. Primera radi, u Srbiju su tokom 1999. godine legalno uvezene 582 tone raznih cigareta, ali je, prema proceni JTI, prodata gotovo tri puta veća količina „monte karla“, i to samo na području Srbije. Reč je o cigaretama slabijeg kvaliteta, ali pristupačne cene, koje su na ovdašnje tržište ušle 1997. godine i za kratko vreme postale jedna od najpopularnijih marki. Nakon pokušaja Vlade Srbije da na crnom tržištu uvede red, legalni uvoz cigareta se drastično povećao, ali je nelegalan uvoz „monte karla“ ostao zabrinjavajuće visok. Nedostajuća masa, zaključili su u JTI, verovatno ulazi u zemlju ilegalno, ili je reč o falsifikatu. Uviđajući da otvorena istraga o duvanskoj mafiji može da bude mnogo opasnija po zdravlje od pušenja, Minić je morao da se raspituje diskretno. Posao sa NBJ bio je idealan način da objasni svoje prisustvo u zemlji i prikrije šta ga zaista zanima, a uz to je, radeći za Dinkića, došao do mnogih vrednih kontakata i izvora informacija. Volf je imao pristup u Saveznu upravu carina, Ministarstvo finansija, pa čak i u Državnu bezbednost, odakle mu je u jedan mah bila dodeljena ekipa pomagača. Neki od tih kontakata očigledno su preživeli raskid ugovora sa NBJ, jer je Minić viđen u prvom planu na sahrani Boška Buhe u junu ove godine, okružen najvišm funkcionerima MUP-a. Imidž supertajnog agenta koji je gajio uz pomoć zulufa i naočara za sunce verovatno mu je više pomogao nego odmogao da se lako uklopi u okruženje ovdašnje policijske elite, s obzirom na sistem vrednosti koji vlada unutar te elite.

RASKRINKAVANJE: Najgore što može da snađe jednog supertajnog agenta jeste da se jednog jutra probudi i ugleda svoje ime i sliku u novinama. Istražujući puteve „monte karla“, za koje se ispostavlja da su veoma zanimljivi, Minić je očigledno nečim zaslužio da ga upravo to snađe. U „Nedeljnom telegrafu“ od 19. juna ove godine izašao je opširan tekst o Minićevom propalom poslu s Dinkićem pod naslovom „Misteriozna potraga za srpskim novcem“. U tekstu, uz koji su objavljeni i izvodi iz poverljivog izveštaja FIA, Minić je opisan kao „misteriozni čovek“ a FIA kao „misteriozna organizacija“, postavlja se pitanje ko je njih ovlastio da vršljaju po carini i policiji i ukazuje na Minićevu vezu sa JTI koja je takođe opisana kao „misteriozna“.

FIA je preko svog šefa londonske filijale Lorda Armstronga od Ilminstera i izvršnog direktora Džesike De Grasije iz Njujorka odmah stavila u odbranu svog čoveka, demantujući insinuacije „Nedeljnog telegrafa“ da je Minić prevarant koji radi na svoju ruku. Sam Minić je prešao u kontranapad preko tabloida „Svedok“ i dnevnika „Blic“ i „Glas“ tvrdeći da ga progoni duvanska mafija na čelu s čuvenim Stankom Subotićem, poznatim iz ranije duvanske afere započete u listu „Nacional“, kao i elementi DB-a povezanog s tom mafijom. „NT“ je žestoko uzvratio tekstom „Vukašina Minića, predstavnika FIA, nadležni primali, ali mu nisu verovali“. U tekstu se iznosi niz negativnih mišljenja o Miniću s raznih strana, uključujući i optužbu da je ukrao skupu video kameru iz jedne beogradske televizije. Sa suprotne strane stižu kontraoptužbe na račun Subotića i nekoliko kompanija koje se navodno bave proizvodnjom i plasmanom „monte karla“ na Balkanu. Navodi se zanimljiv podatak da su Minićevi problemi sa „NT“ počeli nakon manje od mesec dana nakon što je u Kopru (Slovenija) uzapćeno šesnaest kontejnera falsifikovanog „monte karla“. Reč je o tovaru koji je bio proizveden u jednoj fabrici u Grčkoj odakle je na zaobilazan način putovao prema Srbiji.

OD TOKIJA DO ONTARIJA: U jeku polemike Minić poteže svoj konačni štih: uspeva da sklopi ugovor s međunarodnom administracijom na Kosovu (UNMIK) o razmeni podataka o švercu duvana između UNMIK-a i FIA. Na osnovu tog ugovora, potpisanog u beogradskom hotelu „Moskva“, dve strane će jedna drugu obaveštavati o saznanjima do kojih su došle i razmenjivati rezultate analiza uzoraka. Ugovor nosi datum 24. jul, a za sledeći dan je zakazana svečanost povodom potpisivanja, uz koktel i konferenciju za štampu. Sledećeg dana, međutim, Minić je uhapšen na gore opisani način.

Protest zbog Minićevog hapšenja odmah je uložio JTI, dok se FIA, začudo, za sada drži uzdržano. JTI tvrdi da u Jugoslaviji postoji firma sa istim nazivom (JTI), ali s prefiksom d.o.o., koja im je ukrala ime i žig i koja iz Grčke uvozi falsifikate u Jugoslaviju. Postupak japanskog JTI Inc. protiv srpskog JTI. d.o.o. pred Trgovačkim sudom u Beogradu je u toku. JTI je obelodanio i pisma premijeru Đinđiću i predsedniku Koštunici, datirana 19. jula, u kojima se traži da se piratima stane na put. Oba pisma se završavaju sledećim rečima: „Smatrali smo da treba da vam skrenemo pažnju na ovu stvar, s obzirom da su vaši stavovi o vladavini prava naširoko poznati.“

Obuzeti drugim vrstama problema u vezi s vladavinom prava, Đinđić i Koštunica ne stižu da odgovore. Međutim, pre nego što bilo ko donese zaključke o Volfu kao nevinoj žrtvi domaće duvanske mafije, odnosno o NBJ-u, DB-u i NT-u kao nevinim žrtvama međunarodne duvanske mafije, treba se podsetiti da u ovoj priči nema nevinih. FIA je, na primer u Kanadi, umešana u niz skandala vezanih za specijalne interese svojih klijenata, koji dolaze iz redova velikih duvanskih kompanija i preduzeća za odlaganje štetnog otpada. U veoma sličnoj aferi oko šverca cigareta preko jezera u kanadskoj državi Ontario, FIA se tereti za montiranje podataka i lobiranje u korist moćnih duvanskih giganata.

S druge strane, neobična je okolnost da je uoči štampanja ovog broja stigla vest da je od svih uhapšenih u spektakularnoj akciji ovog četvrtka jedino Minić zadržan u pritvoru, i da ga od sveg onog oružja terete „samo“ za onaj magnum 357 koji je nađen ispod sedišta. Naš krivični zakon za ovakvo delo predviđa kaznu od tri meseca do tri godine zatvora, s tim što je u praksi presuda gotovo uvek uslovna. To znači da Minić, nakon nekoliko nedelja provedenih u istražnom zatvoru, ima dobre šanse da se nađe na slobodi, uz preporuku da se vrati u domicilni London i tamo izigrava velikog detektiva. S obzirom na to da je čovek koji je u više navrata tvrdio da su sva značajna ubistva u proteklih desetak godina, od Badže do Buhe, izvršena po narudžbi duvanske mafije, može se reći da je sjajno prošao.