Ključ u kutiji

Na izbore 22. aprila u Crnoj Gori izaći će 75 odsto građana. Koalicija „Pobjeda je Crne Gore“ osvojiće 47 odsto glasova, koalicija „Zajedno za Jugoslaviju“ 36 odsto, Liberalni savez Crne Gore osam odsto, Narodna socijalistička stranka četiri odsto, a ostale stranke pet odsto glasova.

Koalicija „Pobjeda je Crne Gore“ mogla bi da osvoji većinu mandata u novom crnogorskom parlamentu, kao i da postigne dvotrećinsku parlamentarnu većinu u postizbornoj koaliciji sa LS-om i uz mandate koje stranke nacionalnih manjina mogu da osvoje na osnovu tzv. pozitivne diskriminacije.

Ako ne dođe do nekog obrta, vanredni izbori u Crnoj Gori bi mogli (zbog efekta priključivanja pobedniku) ojačati indipendistički blok, a u daljem razvoju događaja referendum u Crnoj Gori mogao bi označiti odlazak „treće Jugoslavije“ u istoriju. To je izborna prognoza beogradskog Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka, koji se do sada pokazao pouzdanim u izbornim prognozama. Saopštavajući takvu prognozu, istraživači ukazuju i na rizike koji iz takvog sleda događaja proizilaze. Istraživači pretpostavljaju da će Đukanovićev tim imati više uspeha od Bulatovićevog tima u privlačenju neodlučnih birača. Oni procenjuju da raspoloženje biračkog tela pred izbore u Crnoj Gori ne ukazuje da se mogu očekivati bitnije promene političkog odnosa snaga, pa ne najavljuju da će na izborima biti prevladana duboka politička podeljenost crnogorskog društva.

Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka kristalisao je ovu dijagnozu tokom istraživanja u periodu od 24. do 31. marta 2001. godine koje je obavio ličnim intervjuisanjem face to face na kvotnom uzorku sa 1520 ispitanika u Srbiji (bez Kosova i Metohije) i sa 1500 ispitanika u Crnoj Gori, koje je uradila ekipa od 132 ljudi, sociologa i psihologa, politikologa, pedagoga i socijalnih radnika. Istraživanje je obavljeno u saradnji CPIJM-a i Fondacije Fridrich Ebert Stiftung i sa rezultatima serije prethodnih istraživanja poslužiće kao pretekst za razgovore srpskih i crnogorskih eksperata koji će se obaviti tokom ove nedelje.

Sondaža

Izborne orijentacije građana Crne Gore krajem marta 2001. godine

% birača

Pobjeda je Crne Gore 41

Zajedno za Jugoslaviju 33

Liberalni savez 7

NSS 4

Druge stranke 4

Neodlučni i apstinenti 11

CG rejting

Mišljenja građana Crne Gore o političkim ličnostima

% negativno mišljenje % pozitivno mišljenje

S. Marović 40 55

M. Đukanović 43 55

F. Vujanović 44 52

Ž. Rakčević 49 48

V. Koštunica 46 42

D. Šoć 55 40

P. Bulatović 57 39

S. Perović 59 37

Z. Žižić 59 36

B. Bojović 54 34

Z. Đinđić 57 28

M. Bulatović 73 23

Lider od najvećeg poverenja u Crnoj Gori

% biračkog tela

M. Đukanović32

P. Bulatović15

S. Perović 6

D. Šoć 5

V. Koštunica 5

Ž. Rakčević 4

M. Bulatović 4

S. Marović 3

Z. Žižić 2

B. Bojović 2

Ostali 5

Niko 11

Neodlučni 6

Protagonisti nezavisne Crne Gore u javnosti ove republike uživaju najveće poverenje blizu polovine birača (48 odsto), a ličnosti koje reprezentuju projugoslovensku opciju najviše ceni 35 odsto građana.

Vrh rejting liste drže tri vodeće ličnosti DPS-a i nosioci tri ključne državne funkcije. Njihov rejting je relativno stabilan u poslednje tri godine, a podršku uživaju od pripadnika istih socijalnih grupa.

Profederalna opcija inače ima uporište u nižoj klasi, a orijentacija na punu suverenost Crne Gore dominira kod nove elite i u srednjoj klasi. Tako, na primer, predsednika Crne Gore M. Đukanovića natprosečno cene privatnici (63 odsto), stručnjaci (61 odsto), Muslimani (93 odsto), Albanci (91 odsto), Hrvati (78 odsto) i 99 odsto pristalica koalicije „Pobjeda je Crne Gore“, kao i 63 odsto pristalica LS-a.

Nacionalno opredeljeni Crnogorci u minimalnoj većini imaju pozitivno mišljenje o M. Đukanoviću (51 odsto prema 46 odsto onih sa negativnim mišljenjem), i nešto manje intenzivno o S. Maroviću i F. Vujanoviću. Negativno mišljenje o ovom lideru, kao i o S. Maroviću i o F. Vujanoviću, natprosečno je rašireno među NK i PK radnicima (52 odsto), domaćicama (49 odsto) i kod svih 100 odsto pristalica NSS-a. Četvrti na listi je Ž. Rakčević, mada su mišljenja o njemu potpuno podeljena.

Lider SNP-a i vodeća ličnost koalicije „Zajedno za Jugoslaviju“ P. Bulatović poslednjih meseci popravlja svoj rejting. Ipak, većina ispitanika u Crnoj Gori ima o njemu negativno mišljenje, Srbi (80 odsto) i Jugosloveni (85 odsto) ga u ogromnoj većini cene, a kod samih Crnogoraca on ima 42 odsto pozitivnih, spram 55 odsto negativnih ocena. S druge strane, Muslimani (93 odsto) i Hrvati i Albanci (po 89 odsto) imaju o njemu negativno mišljenje. P. Bulatović je najomiljeniji među penzionerima, domaćicama i radnicima, ali je i u svim tim grupama procenat negativnih mišljenja o njemu veći od procenta pozitivnih.

Lider NS-a D. Šoć uživa naklonost 40 odsto građana Crne Gore, njegov rejting je u porastu, ali apsolutna većina o njemu ipak još ima negativno mišljenje. Savezni premijer Zoran Žižić, sa 36 odsto pozitivnih i 59 odsto negativnih poena u Crnoj Gori, uživa nešto manje poverenje nego u Srbiji. Predsednik SNS-a B. Bojović ima rastući rejting, mada apsolutna većina građana Crne Gore ima o njemu negativno mišljenje.

Istraživači, koji su merili i kakav bi mogao biti rezultat ako bi se kojim slučajem referendum održao i u Srbiji, uočavaju da je ipak ključ budućnosti Jugoslavije u rukama Crne Gore, a unutar Crne Gore u rukama pristalica konfederacije, pošto će zastupnici te opcije biti jezičak na vagi s obzirom na to da je Crna Gora podeljena na nešto brojnije pobornike nezavisnosti (53 odsto) i nešto manje brojne pobornike očuvanja zajedničke države (45 odsto).

Referendum

Državotvorno raspoloženje birača u Srbiji i Crnoj Gori

federacija konfederacija neodlučni

Crna Gora 43 43 15

Srbija 65 20 15

konfederacija nezavisnost neodlučni

Crna Gora 24 34 42

Srbija 33 21 46

*% birača (više od 100 odsto zbog zaokruživanja)

Konfederalna opcija u javnosti Crne Gore zauzima pretposlednje mesto – ispred sadašnjeg ustavnog rešenja, a iza nezavisnosti i preuređenih federalnih odnosa.

U polarizovanoj Crnoj Gori zapravo svi aspekti referenduma su predmet nesuglasica. Odluku Skupštine Crne Gore da pravo glasa na referendumu u Crnoj Gori imaju samo državljani ove republike sa stalnim boravkom od najmanje dve godine prihvata ukupno 40 odsto (41 odsto Crnogoraca, 65 odsto Muslimana, 57 odsto Albanaca, 78 odsto pristalica Liberalnog saveza i 73 odsto pristalica koalicije „Pobjeda je Crne Gore“).

Za pravo glasa svih državljana bez obzira na to gde žive zalaže se ukupno 37 odsto ispitanika (40 odsto Crnogoraca, 78 odsto Srba, 65 odsto Jugoslovena, 89 odsto pristalica NSS-a i 82 odsto pristalica koalicije „Zajedno za Jugoslaviju“. Još 16 odsto smatra da državljanstvo i boravak bez obzira na dužinu treba da bude kriterijum za pravo glasa na referendumu, ali oni više podržavaju nego što osporavaju postojeće rešenje.

Tačno polovina građana smatra da je dovoljno da na referendum izađe polovina plus jedan birač, kako je predviđeno zakonom o referendumu, a 39 odsto smatra da tu granicu treba pomeriti naviše. Polovina bi izašla na referendum, a trećina je spremna da posluša eventualni poziv na bojkot.

Početkom devedesetih javnost Crne Gore je većinski podržavala jugoslovensku federaciju, godine 1999. godine broj pristalica zajedničke države sa dve trećine pada na apsolutnu većinu, u DPS-u pristalice federacije i nezavisnosti se izjednačavaju po broju, mada među Crnogorcima za federaciju je još uvek apsolutna većina.

Tokom 2000. godine razlika između pristalica federacije i nezavisnosti se smanjuje, ali je većina ukupnog broja građana i dalje za federaciju, kao i većina Crnogoraca. Unutar koalicije „Da živimo bolje – Milo Đukanović“ nezavisnost (potpuna nezavisnost i konfederacija) tada pak zadobija većinu od dve trećine prema jednoj trećini koja je za federaciju.

Na samom početku 2001. godine uspostavlja se nerešen odnos ukupnog broja pristalica federacije i nezavisnosti, i isti takav odnos među Crnogorcima, ali se uočava pravilnost da se pristalice konfederacije opredeljuju za nezavisnost, kada biraju između federacije i nezavisnosti.

U martu 2001. broj pristalica nezavisnosti prevazilazi broj pristalica federacije. Crnogorci su, za razliku od homogenizovanih pripadnika ostalih nacija, oštro podeljeni.

Nacionalna homogenizacija Srba i Jugoslovena, s jedne strane, Muslimana, Hrvata i Albanaca, sa druge i oštra podeljenost Crnogoraca po pitanju državnog statusa Crne Gore predstavljaju osnovu na kojoj se uspostavlja podrška strankama i koalicijama pred aprilske izbore, a to se odslikava i u regionalnim rezultatima.

Partijsko sito

Glasanje na referendumu u Crnoj Gori i izborna opredeljenja

federacija nezavisnost

Pobjeda je Crne Gore 4 84

LS 2 97

Zajedno za Jugoslaviju 99 1

NSS 96 2

Neodlučni 39 21

Istraživači CPIJM-a zaključuju da bi stranke i koalicije profederalne opcije zbog tzv. „priključenja pobedniku“ mogle izgubiti eventualne naredne ustavotvorne izbore sa većom razlikom od one sa kojom bi profederalna opcija bila poražena na referendumu, ako bi se on održavao u trenutku anketiranja. Poraz profederalne opcije na referendumu, po proceni istraživača CPIJM-a, neizbežan je zbog nacionalne homogenizacije Muslimana, Albanaca i Hrvata, kojih u biračkom telu Crne Gore ima za deset odsto više od Srba i Jugoslovena, a to je razlika koja se ne može nadoknaditi u situaciji kada su Crnogorci podeljeni. Šanse profederlane opcije bile bi značajno bolje ako bi pravo glasa na referendumu dobili i državljani Crne Gore koji žive u Srbiji, a kojih je, prema nalazima ovog istraživanja, oko 45.000. Većina njih bi najverovatnije glasala protiv nezavisnosti Crne Gore, i tako bi kompenzovali sadašnju razliku od oko deset odsto u korist nezavisnosti.

Nacionalna optika

Glasanje na referendumu u Crnoj Gori i nacionalna pripadnost

federacija nezavisnost

Crnogorci 47 41

Srbi 90 5

Jugosloveni 92 5

Hrvati 6 83

Muslimani 4 89

Albanci 3 87

% ispitanika

Ekstremniji stav da je nezavisna Crna Gora istorijska težnja naroda i da se mora ostvariti po svaku cenu iskazuje 75 odsto Albanaca, 72 odsto Hrvata, a 41 odsto Crnogoraca…

Da rezerve koje međunarodna zajednica iskazuje prema nezavisnosti Crne Gore treba ozbiljno uzeti u obzir smatra 48 odsto ispitanika (74 odsto Srba, 67 odsto Jugoslovena, 50 odsto Crnogoraca, 40 odsto Albanaca, 78 odsto pristalica NSS-a i 80 odsto pristalica koalicije „Zajedno za Jugoslaviju“), dok trećina ocenjuje suprotno. Skloni ignorisanju stava međunarodne zajednice su u većem procentu Hrvati i Muslimani (apsolutna većina), pristalice Liberalnog saveza (72 odsto) i koalicije „Pobjeda je Crne Gore“ (53 odsto).

Sve u svemu, u Crnoj Gori jasno su profilisana dva bloka: za federaciju se opredeljuju Srbi, Jugosloveni, oko polovina Crnogoraca, pristalice koalicije „Zajedno za Jugoslaviju“ i NSS-a, a blok čvrsto opredeljenih za nezavisnost čine Muslimani, Albanci, Hrvati, oko polovina Crnogoraca, pristalice koalicije „Pobjeda je Crne Gore“ i Liberalnog saveza.

Regionalni barometar

Preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore – prema regionima

federacija nezavisnost

Rožaje–Plav 8 90

Južni Jadran 20 78

Budva–Cetinje 25 67

Bijelo Polje 48 52

Podgorica 47 48

Boka 46 46

Berane 59 41

Nikšić 60 37

Pljevlja 66 34

*

„Federacija“ predstavlja zbir odgovora „preuređena federacija“ i „sadašnje ustavno stanje“, a „nezavisnost“ zbir „konfederacija“ i „potpuna nezavisnost“. Razliku do 100 odsto čine neodlučni.

S obzirom na broj birača po crnogorskim regionima opcija nezavisnosti mogla bi imati većinu i od 55 odsto, a federalna opcija ostala bi u manjini sa 45 odsto pristalica.

Martovsko istraživanje javnog mnjenja pokazuje međutim da se širi talas nepoverenja u institucije među građanima Crne Gore.

Dva sidra

(Ne)poverenje građana Crne Gore u institucije

% nepoverenje % poverenje

Predsednik SRJ 50 39

Savezna skupština 58 34

Vlada SRJ 59 34

Predsednik CG 43 51

Skupština CG 35 51

Vlada CG 45 49

Vojska Jugoslavije 38 49

*

razliku do 100 čine neodlučni

Crnogorsko javno mnjenje je podeljeno u oceni predsednika Republike i Vlade, porastao je broj onih koji ih osporavaju, što je delimično i u korelaciji s partijskim i „blokovskim“ konfrontacijama. Kako se stranke u Crnoj Gori snažno profiliraju i na nacionalnoj osnovi, politički sukob oko državnog statusa neizbežno prerasta u nacionalna trvenja Srba i Jugoslovena s jedne strane i Muslimana, Hrvata i Albanaca s druge. Crnogorci, kao većinska nacija, podeljeni su na dva približno jednaka dela koji gravitiraju suprotnim opcijama.

U Srbiji, što se odnosa s Crnom Gorom tiče, u javnom mnjenju postoji nesumnjiv većinski stav. DOS nema konkurenta na političkoj sceni Srbije i pored osipanja podrške koje je nagovešteno i u ranijim istraživanjima i koje ne iznenađuje istraživače, s obzirom na to da efekti „priključenja pobedniku“ po pravilu nisu trajni i s obzirom na to da se nove vlasti suočavaju s teškim političkim, privrednim i socijalnim problemima i što su se pokazale nedovoljno efikasnim.

DOS bez takmaca

Izborne orijentacije građana Srbije krajem marta 2001. godine

% birača

DOS 52

SPS 8

SRS 4

SSJ 4

SPO 2

Druge 2

Neodlučni i apstinenti 27

Srpski rejting

Mišljenje građana Srbije o političkim ličnostima

negativno mišljenje pozitivno mišljenje

V. Koštunica 6 90

Z. Đinđić 37 53

Z. Žižić 29 40

B. Pelević 32 27

P. Bulatović 40 21

V. Šešelj 73 18

M. Milutinović 66 14

S. Milošević 75 13

V. Drašković 78 9

Lider od najvećeg poverenja u Srbiji

% biračkog tela

V. Koštunica 45

Z. Đinđić 8

S. Milošević 4

V. Šešelj 2

B. Pelević 2

V. Ilić 1

N. Čović 1

N. Čanak 1

Ostali 5

Niko 11

Neodlučni 6

Za ukupan rejting političara u Srbiji karakteristična je dominacija predsednika SRJ V. Koštunice o kome sada devet desetina građana ima povoljno mišljenje, dok je procenat onih sa suprotnim mišljenjem gotovo zanemarljiv. Njegov rejting porastao je sa visokih 70 odsto na sadašnji maksimum uoči predsedničkih izbora u Srbiji u septembru 2000. godine, a naročito nekoliko meseci posle 5. oktobra. Pozitivno mišljenje o njemu ima većina pristalica svih političkih opcija (najviše pristalica SSJ-a (95 odsto) i DOS-a (94 odsto), pa čak i pristalica SPS-a (78 odsto) i SRS-a (85 odsto).

Intenzivno pozitivan stav prema predsedniku SRJ najviše je raširen kod pristalica DOS-a (57 odsto), dok se kod pristalica ostalih partija kreće u rasponu od 18 odsto (SPO) do 42 odsto (SSJ). Pozitivno mišljenje o Koštunici odražava se u svim društvenim grupama, u proseku 46 ispitanika ima veoma povoljno mišljenje, a 44 uglavnom povoljno mišljenje, ali je kod manjina podrška predsedniku SRJ nešto manja, na primer 23 odsto Mađara o njemu gaji veoma povoljno mišljenje, a 54 odsto njih ocenjuje ga „uglavnom povoljno“, kao i kod Muslimana.

Koštunica je najbolje plasirani lider iz Srbije u Crnoj Gori, ali su o njemu mišljenja podeljena sa malom prevagom negativnih ocena i sa tendencijom opadanja rejtinga poslednjih meseci. Stariji imaju o njemu pozitivnije mišljenje nego mlađi. O njemu pozitivno mišljenje ima 95 odsto pristalica koalicije „Zajedno za Jugoslaviju“ i 85 odsto pristalica NSS-a, 85 odsto Srba i Jugoslovena, a negativno mišljenje ima 88 odsto pristalica LS-a i 80 odsto simpatizera koalicije „Pobjeda je Crne Gore“, kao i po 80 odsto Hrvata, Muslimana i Albanaca.

Na drugom mestu u Srbiji sada je republički premijer Z. Đinđić, koji je znatno popravio svoj rejting – faktički ga je preokrenuo od većinski negativnog sve do izbora na ovu funkciju do apsolutno-većinski pozitivnog neposredno posle toga. Gotovo dvostruko više je onih koji o njemu imaju umereno pozitivno mišljenje (35 odsto) nego intenzivno pozitivno mišljenje (18 odsto). Za razliku od V. Koštunice, Z. Đinđić je cenjen pre svega među pristalicama DOS-a (79 odsto), dok pristalice ostalih stranaka relativno retko o njemu lepo govore (četiri odsto socijalista, 24 odsto pristalica SPO-a). O njemu negativno mišljenje ima čak 90 odsto socijalista, 81 odsto radikala, 78 odsto pristalica SSJ-a i 71 odsto pristalica SPO-a.

Paradoks je u tome što se i u jednoj i u drugoj republici ugled institucija srozava dok se političari drže na površini. Postizborna euforija zbog pobede DOS-a koja se manifestovala i rastom poverenja u institucije počela je da splašnjava već početkom ove godine, da bi u martu pad poverenja u institucije države, po oceni istraživača CPIJM-a, ponovo dobio zabrinjavajuće razmere. Sve institucije sem predsednika SRJ i VJ nalaze se na ivici legitimnosti, nijedna od njih ne uživa podršku apsolutne većine građana Srbije.

Vojska i predsednik SRJ

(Ne)poverenje građana Srbije u institucije

nepoverenje poverenje

Predsednik SRJ 11 84

Vojska Jugoslavije 13 78

Savezna skupština 50 37

Vlada SRJ 46 40

Predsednik Srbije 63 18

Skupština Srbije 56 32

Vlada CG 44 44

Razlike u ocenama funkcionisanja saveznih i republičkih institucija koje istraživači sada registruju, mogu da budu i indikator mogućih rascepa koalicije DOS, ali po svoj prilici do prekomponovanja DOS-a doći će na osnovu liderskih procena političke oportunosti i njihovih međusobnih odnosa. Istraživači ne kažu izričito, ali iz njihove analize proizilazi da su upravo zaposednute institucije delimično i žrtve potkopavanja iznutra. Tako u saveznu skupštinu i u saveznu vladu nema poverenja 40-ak odsto pristalica DSS-a, LSDV-a i DS-a i čak 60 odsto pristalica NS-a. Pristalice DSS-a, LSV-a i NS-a kritičnije su pak u ocenama republičkih organa od pristalica GSS-a i pristalica DS-a.

Može se reći da više nema autentičnih pristalica DOS-a kao takvog, podrška ovoj koaliciji ravna je zbiru partijskih preferencija.

Jato

Izborna podrška članicama DOS-a krajem marta 2001. godine

% biračkog tela

DSS 31,5

DS 10

Nova Srbija 2

LSV 1,9

GSS 1,6

SVM 1,5

DA 0,7

SD 0,6

DHSS 0,6

RDSV 0,6

Koalicija Vojvodina 0,6

ND 0,5

PDS 0,5

DC 0,3

DSS i DS su najsnažnije članice DOS-a, ali i okosnice eventualne podele ove koalicije. DSS beleži osetan pad podrške, a podrška DS-u je povećana, ali DSS je i pored toga daleko najjača stranka koalicije (DSS:DS:ostale članice DOS-a – 32:10:10 odsto biračkog tela.)

Može se očekivati da se deo sadašnjih slabo partijski identifikovanih i razočaranih pristalica članica DOS-a vrati među izborno neodlučne i među apstinente. Nema znakova da bi se oni mogli okrenuti drugim jatima. Ozbiljni problemi na jugu Srbije i na Kosovu, u odnosima sa Crnom Gorom, privredni i socijalni problemi i problemi odnosa s međunarodnom zajednicom, nedovoljna efikasnost nove vlasti, sve brojniji kadrovski promašaji zaoštravaju sporove unutar inače programski heterogene vladajuće koalicije, pa istraživači konstatuju da se može očekivati njena podela.

Podeljenost DOS-a, a posebno njegovo prekomponovanje, oslabiće njegovu pregovaračku poziciju sa koalicijom „Pobjeda je Crne Gore“. Nagoveštaj kraja treće Jugoslavije sigurno će izazvati potrese na političkoj sceni Srbije (posebno unutar DOS-a), stranke će se verovatno uzajamno optuživati zbog raspada Jugoslavije.

Nalazi istraživanja sprovedenih od jeseni do danas svedoče da su građani Srbije inače voljni da prihvate odluku građana Crne Gore o državnom pitanju, kakva god ona bila i bez obzira na tokoliko bila suprotna njihovoj volji i potrebama. Većina građana Srbije smatra da će odlazak Crne Gore proizvesti negativne posledice po Srbiju, a čak dvotrećinska većina građana Srbije zalaže se za očuvanje jugoslovenske federacije. Zanimljivo je da su Muslimani u Crnoj Gori za nezavisnost ove republike, a Muslimani u Srbiji protiv te nezavisnosti. Sami Muslimani u Crnoj Gori podeljeni su između bošnjačkog identiteta, identiteta posebnog slovensko-muslimanskog stanovništva, dok u Srbiji među njima preovlađuje bošnjački identitet.

Istraživači, međutim, ne nagoveštavaju da bi se iz toga mogla kristalisati neka politička snaga u Srbiji koja bi nastojala da Crnu Goru zadrži u okvirima sadašnje federacije protiv volje većine crnogorskih građana. Odlazak Crne Gore izazvaće u Srbiji opšte neraspoloženje, ali ono, pošto je opšte, neće sadržati osnovu za sukobljavanja, mada će dovesti do porasta anticrnogorskog raspoloženja u javnosti Srbije.

Može se očekivati dalje širenje antisrpskog raspoloženja u javnosti Crne Gore. Izlazak Crne Gore iz Jugoslavije izazvaće frustriranost gotovo polovine građana ove republike, a s obzirom na to da je snaga dva tamošnja suprotstavljena bloka relativno izjednačena postoji opasnost od jačanja konflikta. Poseban problem je i u tome što su crnogorski Srbi i Jugosloveni s jedne a crnogorski Muslimani, Hrvati i Albanci s druge strane homogenizovani na nepomirljivim opcijama. Budući da su potpuno podeljeni oko državnog statusa, Crnogorci se nalaze u paradoksalnoj situaciji da odluka o budućnosti Crne Gore neće biti pod njihovom kontrolom.

Istraživači, s obzirom na takve okolnosti, upozoravaju da vlast u obe republike i svi politički subjekti treba da se angažuju da realizacija odluke, ma kakva ona bila, bude pažljivo pripremljena i postepeno sprovođena kako bi se u slučaju formiranja dve države izbeglo mučno i tragično ponavljanje raspada „druge Jugoslavije“, odnosno, kako bi se u slučaju opstanka zajedničke države neutralisalo nezadovoljstvo polovine građana Crne Gore.