Kineski most i turski autoput

Most Borča–Zemun je prvi infrastrukturni projekat koji je proistekao iz sporazuma srpske i kineske vlade, koji je u avgustu prošle godine potpisan u Pekingu. Ugovor o izgradnji potpisali su 15. aprila ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović i Lu Šan, potpredsednik kineske kompanije CRBC (China road and bridge corporation), koja će most graditi, i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Ministarka Kalanović je tada istakla da taj ugovor predstavlja novi model realizacije velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata u Srbiji, koji se bazira na bilateralnim međudržavnim sporazumima.

Sporazum između vlada Srbije i Turske o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata postignut je 26. oktobra 2009, a ove godine je ministarka Verica Kalanović sa predstavnicima nekoliko turskih kompanija potpisala Memorandum o razumevanju o izgradnji tri deonice autoputa Beograd – Južni Jadran: od Čačka do Požege, od Beograda do Ljiga i od Ljiga do Čačka, kao i Okvirni sporazum o rekonstrukciji državnog puta M8, od Novog Pazara do Aljinovića. Potpisivanju su prisustvovali predsednici vlada Srbije i Turske, Mirko Cvetković i Redžepa Tajipa.

EKSIM: Izgradnja mosta će se finansirati iz kredita kineske Eksim banke, a izgradnja autoputa iz kredita turske Eksim banke sa 85 odsto i sredstava Nacionalnog investicionog plana sa 15 odsto vrednosti radova, a za eksproprijaciju će se pobrinuti Republika i Grad. Rok otplate oba kredita je 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatom od tri odsto godišnje.

Most će koštati 170 miliona evra, a prva faza izgradnje auto puta Južni Jadran – od Beograda do Požege je procenjena na oko (preko) 800 miliona evra.

Ugovorima je definisano da će domaća građevinska preduzeća i proizvođači građevinskog materijala, kao podizvođači i dobavljači, u ovom poslu učestvovati sa najmanje 45 odsto ugovorene vrednosti. Nosilac projekta ja Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, a Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda glavni partner na realizaciji.

ZATVARANJE PRSTENA: Most Zemun–Borča ključni je objekat na evropskoj Ruti 5, odnosno Koridoru 11, kako ga je „krstio“ ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. Obezbeđuje najkraću poprečnu vezu između koridora 4 i 10, ujedno je i deo severne obilaznice oko Beograda, ali i budućeg UMP-a – beogradskog Unutrašnjeg magistralnog prstena.

Početak ove buduće magistrale je na raskrsnici saobraćajnice kodnog imena T-6 i postojećeg puta za Novi Sad, poznate kao „lakat krivina“: pre nego što će se „popeti“ na most, ukrstiće se „u nivou“ sa starim novosadskim putem. Na banatskoj strani saobraćajnica će se pružati pored naselja Borča i posle petlje na ukrštanju sa Zrenjaninskim putem spajati sa putem Beograd–Pančevo. Magistrala će imati četiri saobraćajne trake i dve zaustavne trake sa usvojenom računskom brzinom od 80 kilometara na sat.

Sam most će biti izgrađen od prednapregnutog betona ukupne dužine oko kilometar i po sa dve odvojene mostovske konstrukcije, širina po 13,95 metara na zajedničkim stubovima. Glavna konstrukcija je kontinualni nosač, koji premošćuje Dunav u tri raspona, po 95 metara uz obale i 172 metra na sredini reke.

Na drugu stranu, od saobraćajnice T6, koja vodi od „lakat krivine“ do Kvantaške pijace, Unutrašnji magistralni poluprsten će ići paralelno sa postojećem autoputem, prolaziće pored novih naselja na Bežanijskoj kosi do denivelisane raskrsnice sa Tošinim bunarom, zatim pored blokova 37 i 38, 28 i 24, gde će seći ulicu Omladinskih brigada i Španskih boraca i paralelno sa železničkom prugom do sadašnjeg otvorenog tržnog centra, gde će skrenuti ka Brodogradilištu, pa na most preko Ade, koji se uveliko gradi i koji bi trebalo da bude gotov do kraja iduće godine.

Trasa UMP-a dalje vodi pored Hipodroma do Topčidera, gde ulazi u tunel ispod Dedinja, a izlazi kod stadiona FK Partizan, pa preko denivelisane petlje na Autokomandi dolinom Mokroluškog potoka ka Šumicama, gde prelazi autoput i seče Ustaničku ulicu, pa ponovo u tunel kroz Lekino brdo, potom premošćuje Južni bulevar, pa opet u tunel… i tako do Pančevačkog mosta.

NEPRIČAVA: Izgradnja autoputa Beograd – Južni Jadran započeta je krajem sedamdesetih i prekinuta na jedanaestom kilometru zbog klizišta koje ni do sada nije sanirano. Izgradnju ovog puta spominjao je Milošević kad god mu se zgodnim učinilo: obećavao je brzu izgradnju i povezivanje „dva oka u glavi“ dok se na vlast peo, za njega se hvatao kada mu se vlast izmicala… Posle Miloševićevog pada, štafetu je prihvatio Velimir Ilić čim je zaseo u „kapitalnu fotelju“: sredinom 2005. objavio je da je Vlada Srbije prihvatila projekat izgradnje autoputa Beograd – Požega – Južni Jadran, da je spreman koncesioni akt i da je u toku priprema tenderske dokumentacije, da je sve u završnoj fazi, da postoji veliko interesovanje investitora, da je u pitanju zaista skup poduhvat… i sve se završilo kako se završilo, odnosno nije ni krenulo sa mrtve tačke, o čemu je „Vreme“ u više navrata pisalo. Nije ni projekat izrađen.

Sada je, čini se, drugačije: 11. jula ove godine, u Nepričavi su počeli radovi na deonici Ub–Lajkovac, svega dva meseca od raspisivanja tendera i svega deset dana po potpisivanju ugovora. Deonica je dugačka 12,5 kilometara, ima 12 mostova, izvođač radova je konzorcijum domaćih građevinskih preduzeća – Preduzeće za puteve Beograd, Planum i Putevi Užice, rok za završetak radova je 16 meseci, a finansira se iz Nacionalnog investicionog plana.

„Ko kaže da ne može?“, komentariše početak radova ministar Mrkonjić i dodaje da je ova deonica odabrana „kao prva“ jer je za nju tehnička dokumentacija kompletirana, a i eksproprijacija je završena.

SVEČANO POLAGANJE KAMENA TEMELJCA: Vu Bang i Boris Tadić (foto: Tanja Valić)